RSS

Дневне архиве: април 12, 2009

Ne znam da ”naslovim”

Vi već znate da je funkcionišem po nekim svojim životnim pravilima tj. po sopstvenim Ivanizmima. I da sam ja ubeđena da je tako ispravno, pa ne znam, svet da se raspada ja ću da guram tako, makar mi glava prsla…

Elem, u međuvremenu, ovih proteklih meseci mi lepša polovina objašnjava da ja ne mogu sve to tako, jerbo tri čoveka me kapiraju ispravno, dok ostatak misli da sam budala, kučka, kurva, veštica iliti ludača. Ja na to odgovaram da me baš briga i teram dalje.

Skoro mi je u jednom razgovoru jedan tip malo bolje objasnio, da meni bude jasno, ono što lepša polovina već mesecima pokušava da mi objasni. U fazonu, nije problem što ja funkcionišem po Ivanizmima, već je fora što ako ih tako otvoreno prosipam, to znači da ja ne obraćam pažnju na njihove ”-izme”, tj ne vodim računa o kriterijumima normalnog nekog drugog. Zamislih se tu ja malo, kao okej, ali opet ja teram po svome…

Ovaj post je inače inspirisan situacijom koja se odvija već neko vreme, u kojoj ja mislim da postupam kao dobar čovek, i u stvari već jesam dobar čovek, nego sa’ću vam pokažem kako to sve može da se preokrene i izgleda drugačije.

Dakle, pre nekog vremena, pojavio se neki tip koji mi je dao do znanja, tj otvoreno mi je rekao da mu se sviđam. Ja sam mu se lepo zahvalila (?!), ali isto tako otvoreno sam mu rekla da od toga nema ništa, da imam dečka, a i da ga nemam, opet ne bi bilo ništa. I kao mi smo se tu razumeli. Tip je okej. Ili sam ja bar mislila da smo se razumeli.

Ja u mojoj glavi zaista ne vidim ili već sada, nisam videla razlog zašto ja sa njim ne bih mogla porazgovarati povremeno o nekim drugim stvarima. Majke mi nisam. Kontam, razumeli smo se oko onoga, šta sad. Dečko je okej, može da se zezamo.

I tako ja jedno veče sednem sa njim, porazgovaramo desetak minuta, odem da zujim negde drugde, i naletim na njegovog druga, koji me pristojno izvređa i ponizi, sve u stilu da sam ja ”mala koja mnogo voli da se zajebava” i kao ‘oću da sedim ”s jedno dupe na dve klupe”. Tu se ja načisto zaprepastih, ”zazebeknuh i nađem u nedomujici”. I umesto da ispičkaram čoveka onako pristojno, ja se uvredih i odem kući plačući.

Pričam ja tu situaciju lepšoj polovini, on mi kaže da sam ja glupa. Tu se mi dobrih tri sata raspravljasmo, gde ja branim svoje stavove oko toga da nema ništa loše u tome da ja sa tim tipom povremeno popričam, dok on zabenaveo i poplaveo objašnjavajući mi da mene taj tip i dalje ‘oće da muva i time što ja i dalje razgovaram sa njim, samo ga ”navlačim” i dajem mu neke ultrasonične signale da jače zapne.

Ma nema šanse. Ne verujem ja u to. Ja taj tip smo se razumeli, bla bla bla. Ali nekako se složismo da napravimo kompromis da ja ne iniciram razgovore, jer bi lepšoj polovini to smetalo. Nije mi svejedno, ja i dalje mislim da sam u pravu, ali ‘ajde.

Priča ide dalje, sinoć izađem ja sa drugom mi Burtonom u kafanu, zezamo se, pojavi se dotični sa onim njegovim još dotičnijim drugom, klimnem glavom, kaže ”zdravo” i nastavim da gledam svoja posla. Malo se iznerviram što nema više belog vina da pijem jer zbog dijete samo to smem da pijem, međutim svirka je bila okej, pa se tamo veselili, densovali i tako to.

Baš pre nego što krenuh kući, dotični seda do mene sa pitanjem zašto sam ja ljuta na njega. Ja mu objasnim da nisam ljuta već situacija sa prijateljem i sve ono što muči mene i lepšu polovinu. I on mi kaže da sam budala, da sam ja trebala da se svađam sa njegovim drugom (?!), da mu ne dozvolim da mi se obraća tako i tako, da smo se on i ja razumeli i šta koga briga šta ko misli ili priča. I bla bla bla, ja njemu kažem za smetnje kod lepše polovine, on meni kaže u redu, ali nema razloga da ne razgovaramo i tako dalje

- Mi ćemo samo razgovarati, ali se nikada nećemo poljubiti (neodređena izjava, nisam sigurna da l’ je izjava ili pitanje)
- Nećemo, to sam ti odmah rekla
- Da, da…mi se nikada nećemo poljubiti…
- Dobro
- Nikada se nećemo poljubiti i pitaćemo se kako bi to bil..
- E, aj odjebi

I odem.
Ispričam Burtonu, on pukne od smeha i kaže ”Ti si najbolja riba u kafani”. I nastavi da se smeje…
Ispričam lepšoj polovini, on srećan što je u pravu, samo mi kaže ”Izvini se sama sebi što si ispala glupa”

I smejem se i ja sama sebi. Samo ne razumem kako ja bre ispadnem glupa i naivna u situacija tako? Kako ispadnem najgora, kada jedina postupam iskreno i imam dobre namere?
A?
Šta vi mislite?

 
19 коментар

Објављено од стране на април 12, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , ,

 
Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 25 других пратиоца