Neverovatna lakoća postojanja

Kakvu smo juče ludnicu od dana i noći imali uopšte neću da vam pričam. O vožnji na 245454546544 stepeni preko dana, neću. O umoru, o stizanju kući u pola 6 jutros, opet neću.

Tu smo. Svi. Umorni, neispavani, pušimo smrdljive španske cigarete, ali srećni. Sad tu neke obaveze, pa zajebavancija.

Nego kupila sam haljinicu! Haljinicu sam poslednji put nosila u drugom razredu osnovne škole. Bila je bordo, od somota. Zla deca su me zezala da izgledam kao trudnica i od tada ih nisam nosila.

Ova je preslatka. Ljubičasto – karirana. ”Medena” sam u njojzi. I ne zbog haljinice, već zbog snage volje, ja postajem sve površnija i površnija. Odlično!

Znači, pod broj A: mrzim Amerikance. Super! A pod broj B: juče mi je pukao jedan veštački nokat i to je bila prava tragedija! Eto mi mog otkrovenja! Hoću da mi polomljeni veštački nokat bude najveći problem u životu!

I tako, sedimo u autu, znojavi i umorni, pušimo cigarete, ja u haljinici, sa polomljenim noktom, pljujem Amerikance. Ja sam srećna žena! Što me niko ranije nije naučio ovom životu!

…..i tako, umorna sam kao dvoje malih pasa, ali neopisivo srećna, čekam Anku da se vrati sa nekih administrativnih obaveza i idemo….

pod broj C: ima počnem čvrsto da verujem u one zavere i Jevreje

pod broj D: opet me iznervirale dnevne novine na naslovnoj strani o raskidu neka dva…nečega. Nit’ ja znam ko su oni, nit’ oni znaju ko sam ja, i baš me zabole što su raskinuli. Ana kaže da je vreme da počnemo da kupujemo ozbiljnije novine, a mi joj odgovorismo da su to najozbiljnije koje postoje.

….. šta li ću da radim sa ovim noktom, mame mu ga…