Bukowski je to sve znao
‘Oću da budem kao Bukowski!
Ja se njemu divim do imbecilnosti. Od kada sam ga prvi put čitala. Ne zbog toga što je pisao o jebanju, pijenju, kenjanju, pišanju i bijenju. Nikako! Već zbog toga što je VIDEO i ZNAO da nema više ništa od toga.
Pesme! Njegove pesme! Da li ste čitali njegove pesme?! Ja ih tamanim ovih dana.
Divim mu se, majke mi.
I hoću da budem kao on. Hoću da VIDIM stvari i da čekam. Hoću da znam nema ničeg više.
I biće tako. Smislila sam i moj pseudonim, alter – ego, mog Henrija Kinskog, spremam se da slušam Baha i da pišem pesme. Što da ne? Znam.
…… Pre neko veče sam ušla negde gde sam ulazila proteklih 3 – 4 godine, ali komotno mogu da kažem da sam tu ulazila ceo život. I videla sam ih. VIDELA! I oni su znali da sam ih videla. I mrzeli su me zbog toga.
Ne postoji autentična patnja. Ne postoji autentični bol. Sve što doživljavamo doživele su hiljade ljudi na potpuno isti način kao mi. I Bukowski je to znao.
Postoji samo jeftina patetika. I oni se hrane njome. Pravdaju svoje bedno postojanje time. “Ti to ne razumeš“. Ma more marš! I Bukowski je i to znao.
I to je prelazna bolest. Inficirala sam se na neko vreme. Ali NEĆU! Neću više. Ne tamo, ne sa njima. Neću!
Ne pripadam tu. I ne pripadam tamo. I zato ću da pišem pesme. A neki drugi će početi da dolaze. I Bukowski je to znao, jer kod njega su dolazili. A nije imao ništa da im ponudi. Ili možde jeste? Bukowski je bio autentično cool. Baš zbog toga što je znao da smo mi svi isti. Da imamo snove, nade, patnje i dosadne živote.
Drugačiji život je moguć. I ja ću ga sama sebi stvoriti. To može. I Bukowski je to znao.
Mase
svi ti ogorčeni, bedni, usamljeni ljudi što se
osećaju uskraćeno, iznevereno od sveta, oni okrivljuju
život, okrivljuju okolnosti, okrivljuju druge,
dok su u stvari
oni
totalno neprimamljivi, pokorno neoriginalni,
kukavni i nepokretni, utonuli u samosažaljenje,
ništa ne rade kako treba, i dalje se osećaju jalovo,
šireći zemljom svoje jadikovke, svoje mržnje –
beživotnih očiju u središtu ničega, ti milioni ljudskih
grešaka, idući iz dana u dan i noći u noć kroz
svoje kastrirane nagone,
što vređa samu zemlju, vređa sve živo,
ta pustoš
užas sve te
pustoši.
Charles Bukowski
Septugenerian Stew
Stories & Poems
– 1990-
Loading...
Znaš, Bukowski je taj koji se povremeno vraća tamo odakle nije ni otišao.
stevo - јун 22, 2009 at 9:51 pm
Само напред. Буди само свој(а). Али веома пажљиво, јер сви смо ми различити, а опет сви тако исти. Зато пажљиво корачај кроз живот, можда и схватиш да оно што си видела у „њима“, је било само огледало. Само огледало.
Тајни Свет - јун 23, 2009 at 12:07 am
Ja nekako ne volim krajnosti. Od mase mnogo gore moze da bude histericno upinjanje da se ne bude deo mase. Nadam se da cemo citati te pesme!
magi - јун 23, 2009 at 2:03 am
Citali smo.
Nego ‘oces ti da budes cool ili zen
Mahlat - јун 23, 2009 at 9:16 am
Stevo, ne znam. Stvarno
tajni svet, ne ogledalo. Prelazna bolest da. Konformizam u nekom trenutku. Ali ne ogledalo. Nikako
magi, ne želim da idem u krajnost. Samo želim da se sklonim odatle. I uspeva mi. A pesme će stići, polako.
Mahlat. Nisam ni sumnjala. ‘Oću da budem zen, a samim tim biću cool
Ivana - јун 23, 2009 at 10:49 am
Ma kad ti kažem!
stevo - јун 23, 2009 at 11:21 am
Znao je Bukowski, ali mislim da može da zna i svako drugi ko želi da pogleda.
Charolija - јун 23, 2009 at 3:47 pm
Potpisacu Charoliju.
zelenavrata - јун 23, 2009 at 5:11 pm
E pa cool
magi - јун 24, 2009 at 3:18 am
Igrom slučaja dospeh na tvoj blog, svideh mi se ono što pročitah pa hajde da nešto i kažem tj da se malo pravim pametan.
Bukovski je možda i video nešto ali toliko mnogo je pio da ga je to i uništilo. Sav njegova inspiracija i sve ideje dolazile su iz flaše. Što se tiče alter ega blog je i te kako dobar način da oživiš svog mister Hajda.
Pozdrav iz Negotina i pozdrav od Remindera
Reminder - јул 18, 2009 at 9:47 pm
Reminder, pozdrav i tebi, dobrodošao si ovde. Pravi se pametan koliko god želiš.
A Bukowski, eeeee, nisi u pravu, nije umro od flaše..ali o tome neki drugi put
Ivana - јул 19, 2009 at 12:19 pm
Nisam ni rekao da je umro do flaše. Proces uništenja odnosno samouništenja može trajati decenijama pre smrti.
Moj prvi post na tvom blogu bio je baš zbog Bukovskog. Poštujem rad dotičnog. Ipak je bio protagonist.
Respekt za Bukovskog i RESPECT ZA TEBE. Ženska osoba koja poštuje i uvažava matorog perveznjaka je nesvakidašnja pojava. Gotovo neverovatna. Eto.
P.S. Dobro vreme i dobar provod u Tunisu. I po povratku dobar post.
Reminder - јул 19, 2009 at 3:52 pm