Strogo hipotetički govoreći, brate!

Mnogo mi smešno sve od jutros.

Možda to ima neke veze sa tim što me jutros probudila moja ljubljena nesanica u petnaest do 5. Pa sam se mučila i nekako uspela da dremam do pola 7. A onda su me probudili moji ljubljeni roditelji koji su imali neku raspravu jutros pred polazak na posao. Nisam baš sve razumela, ali otprilike se radilo o tome da se mama ljutila na ćaleta što je ‘’ustao ranije nego što je trebao’’. Smešno.

Onda smo ćale i ja odgledali neku divnu emisiju o pojavljivanju vanzemaljaca u drevnom Japanu. I to me oraspoložilo. Sve mi nekako smešno.

Onda mi smešna Mahlat sa njenim kuguarima, pa me to podsetilo kako sam ja onomad dok se zabavaljala sa onim ‘’čije ime više ne pominjemo’’, bila taj kuguar, a to bilo u modi, a ja nisam znala. Uvek sam nekako uspevala da pratim modu a da ne budem svesna toga.

Pa se i tome malo smejala.

A u suštini najsmešnije mi je nešto sasvim levo. Hipotetički govoreći, kada imate situaciju u životu da vam nešto stvarno fail. Onako, veoma ste željni nečega. Hipotetički govoreći, naravno. Toliko nešto želite, ali nema da potpuno izgubite nadu da će se desiti. I hipotetički govoreći iz vedra neba vam padne u krilo. I vi se obradujete, hipotetički naravno. A onda, opet hipotetički, vaša sopstvena priroda se uroti protiv vas da vam se ta želja NE ostvari iako vam je pala u krilo.

I šta da radim, smejem se.

Sve hipotetički, naravno.