RSS

Дневне архиве: мај 26, 2010

Kontempliram o svemu i svačemu

Imala danas slobodan dan, pa se razvlačila po krevetima i internetu, pa sam napokon dozvolila sebi da malo razmišljam o drugim stvarima osim o poslu.

Pa sam odgledala kraj serije ‘’Lost’’, dosta se razočarala, ne može to tako, mora se meni objasni još gomila stvari, mislim okej je što su akcentirali iskupljenje I ljubav, al’ ne može da ostane neobjašnjeno tako mnogo stvari. Mislim, može, ali ja ću se ljutim.

Pa sam sam onda danas shvatila da sam se malo obrukala negde, al’ šta da se radi. Život je miks svega: sreće, ljubavi, patnje, bola, smeha, poniženja I takotih stvari, pa sam odlučila da me baš zabole za to.

I tako, opet sam zaključila da sam mnogo bitna i vredna. Vredna sam kao pčelica, završila sam ogroman posao, napokon dobila pohvalu (smeh) i zato imam danas ovaj slobodan dan.

I imam bre, kakoseonokaže, integritet i suvereni identitet, il’ obrnuto. Opet smeh ili smajli. Mnogo sam ista u situacijama kada ljudi krenu da se foliraju pred drugima, da im vire cipelke iz nečijeg dupeta, ja ostajem ja. Savršeno nesavršena, pametna, lepa, bahata i bez dlake na jeziku. Aha!

Zato i ‘oće svako na ovom mom poslu da me uda. Niko mi u kancelariju nije ušao a da nije imao idejno rešenje gde treba da se udam. Dal’ u Metovnicu il’ u Majdanpek, nije bitno, bitno da mogu. Smeh.

I nešto mi se zaljubljuje, dal’ što došlo proleće ili šta, nemam pojma, ali tako bi malko da se volim. Probala sam da se zaljubim pre neki dan, al’ nije išlo, al’ nema veze, bitno je da imam volju.

I tako…Nemam više problem sa nesanicom, to verovatno ima neke veze što nisam više lenja i besposlena, nego imam posao za 10 čoveka i tako to, tako da jebeš proučavanje nesanice, uzn’ite da radite nešto ljudi.

I za kraj, smejem se ovome ceo dan. Došli juče neki tipovi sa strane, jedan bio sa nama u kolima, dečko se zove Peđa, ovaj jedan ga sve vreme zove Žule. Posle tri sata, ortak i ja mu objasnimo da se ne zove Žule nego Peđa, on se prvo malo ubeđuje sa nama, al’ ukapira. Posle ga je malo zvao Vlada. Ode si čovek kući, mi se zapismo sa neka piva, da proslavimo urađen posao. Ovaj što ga zove Žule/Vlada, setio se čoveka, pa ga puklo na emocije, krene da okreće telefon, I samo čuješ razdragan glas : IGORE, gde si?!.

Ja padoh pod sto i ceo dan umrem od smeha kad se setim toga.

Eto to.. :)

 
7 коментара

Објављено од стране на мај 26, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , , , , ,

 
Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 26 других пратиоца