RSS

Duševne bolesti, “slavne osobe“ i uticaj istih na moje mentalno stanje

23 апр

Ja mislim da sam mentalno zakinuta još od kad sam se rodila. Prvo je tu genetika odradila svoje, pa ona spirala, pa ono što me davilo dok sam se rađala. Posle me zakidaše ovi moji divni roditelji što me učili da je svet lep, da su ljudi divni, da se priča dobar dan i tako te slične stvari koje veze nemaju sa realnošću.

Eto, baš juče, farbamo jajca mama i ja, i pričam ja o jednoj, što je baksuz i zmija od kad se ispilila, al’ štooooo ima muža, na lebac da ga mažeš kol’ko fin čovek. I meni mama reče da je to obično tako, tj da su muškarci generalno laki za manipulaciju i da svaka žena može to. Tu se ja uzjogunim i kažem Ti si kriva što ja to ne znam, nikad me nisi naučila, kako ja to da znam, eto zato sam sama, umreću sama i bla bla bla…

Elem, nisam uopšte o ovome ‘tela da vam pišem. Htedoh o mentalnoj zakinutosti da vam pišem. Rekoh vam da patim od nekih dve F dijagnoze. One panike i “poremećaji ponašanja“ tj u današnjoj literaturi popularno nazvano bipolarni poremećaj.

Ja tako na ovom tviteru videh pre neki dan rečenicu od koje se fino nasmeja – I hate being bipolar. It’s fantastic! I metnem je kao status na fejsbuk da se malo ljudi vesele. Kad ono svi promašiše temu. Niko se ne smeje, svi krenuše da mi objašnjavaju kako sam fensi bolest izabrala, kako meni “nije ništa“, to izmislii doktori itd.

Ja rekoh jedno 15 O Aman-a i pobrišem sve to uz odgovor da su mnogo ozbiljni.

Pa se zamislim malo. Pa se pitam.

Pa negde u međuvremenu farbanja onih gore jajca pročtim novine, pa vidim kako ona Catherine Zita-Jones izašla sa klinike gde se bila sama prijavila baš zbog tog bipolara, jer nije više mogla da izdrži. Pa bila tamo pet dana, vratila se izlečena i svima preporučila da idu da se leče. Usput dobila ulogu u novom filmu.

Pa se iznerviram. ‘Ajde, evo idem da se lečim. Pa popizdim. Pa shvatim ono “fensi si bolest izabrala“.

Meni su taj F dijagnostikovali u šesnaestoj godini života, kad popularno nije bilo uopšte i još dok se svi ti selebritiji nisu setili da imaju takvu neku “bezazlenu“ boles’.

I to se ne leči! To je jebeno stanje koje traje. I kontroliše se. To vam je gospodo, laički rečeno, blaži oblik manične depresije. U malo težim slučajevima, piješ lekove celog života, u lakšim, kao što je moj, piješ lekove dok se ne “anuliraš“. Posle, učiš da živiš sa tim, prepoznaješ faze, učiš da kad si u maničnoj ne kupiš kuću na Havajima, ili se udaš za prvog kog ti kaže da si lepa. Učiš, da kad si u depresivnoj, jer si video tužnu reklamu, nećeš da umreš i da će da prođe.

Sve u svemu, to je stanje. Zajebano i teško. I ne leči se! Pogotovu za pet dana. I baš mi je ta trebala da mi kaže da ja treba da se lečim.

I što pizdim što mi ti takvi, trivijalizuju ozbiljnu bolest, sa kojom se mačujem jako drugo vremena, jer joj niko nije ponudio ulogu neko vreme.

Eto tako!

 
32 коментара

Објављено од стране на април 23, 2011 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , ,

32 responses to “Duševne bolesti, “slavne osobe“ i uticaj istih na moje mentalno stanje

  1. Exxx

    април 23, 2011 at 11:43 am

    Samo shvatanje da imaš problem je put ka izlečenju ;) Mnogi zastupaju tezu da je depresija korisna. Ja stvarno nisam znao značenje termina“ dipolarni poremećaj“. Pomislio sam da ima veze sa seksualnoštu, ali hvala bogu, pre ovog komentara, pronađoh na gogletu šta to znači da ne ispadnem glup prilikom komentarisanja. Ali da ja ne kenjam, normalno je osećati se tako u ovoj nenormalnoj državi. Zabrinjavajuće bi bilo da je drugačije ;)

     
  2. Exxx

    април 23, 2011 at 11:55 am

    PS Da ne bih ispao samo neki mudroser koji deli savete okolo, na svom blogu, sam objavio post „lek za sve“ koji govori o leku koji leči sve bolesti, brige, probleme…

    Iskreno, ja ti korišćenje tog leka NE PREPORUČUJEM ali rešenja uvek ima čisto da znaš ;)

    http://exxxperiment.wordpress.com/2010/05/04/lek-za-sve-dobra-reklama/

     
  3. Ivana

    април 23, 2011 at 11:58 am

    Exxx, ma ne tražim ja lek niti se žalim za ovo moje, niti mislim da sam nenormalna što isto imam, već ludijam zato što mi neki tamo trivijalizuju bolest zarad još nekog miliona

     
    • elisebrown

      април 23, 2011 at 12:46 pm

      Iznervirah se, priznajem :) Zapitam se šta je sa ljudima koji STVARNO boluju od manične depresije, i koji neće dobiti ni za pet dana, a ni za 50 godina novu ulogu u filmu, a kamoli u životu. O okolini koja ne ume da prihvati te ljude, da i ne govorim. Ivana, ne obraćati pažnju na „selebritije“, sto mu dođe samokontrola. :D

       
  4. Ivana

    април 23, 2011 at 12:53 pm

    elisebrown, prvo, dobrodošla kod mene.

    Pa to, upravo to je suština. Ljudima je i ovako generalno teško da žive SA ljudima i sa svojom bolešću, a pogotovu kad se ovako banalizuje stvar radi samoreklame.

    A ja moram da se nerviram. To mi je dnevno pražnjene, tako znam da sam još uvek (polu)normalna :)

     
  5. Charolija

    април 23, 2011 at 1:12 pm

    Blago tebi, za moju bolest još nisu našli dijagnozu. :D

     
  6. elisebrown

    април 23, 2011 at 1:16 pm

    Bolje te našla :)

    Da, i ja, šta god da kažem, ipak se nerviram.
    Samo da se ovi naši ne zaraze ‘trendom’. Ionako od njihovih gluposti više ne mož’ da se živi.

     
  7. Ivana

    април 23, 2011 at 1:25 pm

    Čarobna, ma možda i bolje tako ;)

    elisebrown, :) A ovi naši su već inficirani i umiru od svake budalaštine svetu poznate

     
  8. zelenavrata

    април 23, 2011 at 3:32 pm

    Citala i ja juce i krstila se i levom i desnom, no coment, zivota mi!

     
  9. Ivana

    април 23, 2011 at 3:44 pm

    Zelena, dušo moja, znam da razumeš kao i ja. ‘Ebati budale

     
  10. D.

    април 23, 2011 at 5:24 pm

    Ma ljudi to obozavaju da rade sa bolestima o kojima nemaju pojma. Na primer, opsesivno-kompulsivnim poremecajem. Jeeeste, sad svako ko pere cesto ruke ima taj poremecaj. Ljudi -.-

     
  11. Ivana

    април 23, 2011 at 7:14 pm

    D., i ti si skroz u pravu. Ljudi -.-

     
  12. agroekonomija

    април 23, 2011 at 8:49 pm

    Ma,normalna si Ti potpuno, a ne „polu“. Kakva depresija, kakva dijagnoza?

     
  13. rainbowica

    април 23, 2011 at 9:42 pm

    Jao, sad se sjetih, dok sam imala E! obozavala sam da gledam one njihove sumanute priloge o selebritijima. Em imaju svakakve dijagnoze, em ocas posla ozdrave. ;)

     
  14. Miss O' Hajem

    април 23, 2011 at 11:16 pm

    Iznervirah se i ja! Za ove naše zvjezdice je bar lako odrediti dijagnozu. Bez da se gledaju testovi, samo uzeti DSM-IV, zažmuriti i ubosti bolest. Nema greške, ako će još platiti evo se prijavljujem kao darodavac dijagnoze sa diplomom :@
    A tebi Ivano mogu samo reći:“ Slušam te, razumijem te i prihvatam te“. (plus zamisli smajli- hr. osjećajnik koji afirmativno klima glavom)
    Samo da provjerim ovo što napisah…jedno 5-6 puta :D

     
  15. magi

    април 24, 2011 at 12:53 am

    Imam i ja par dijagnozica od kojih neki umiru samo sto nisu, a neki se izlecili juce. A ja svaki dan ustanem, udahnem duboko i razmisljam kako da stignem do izlaznih vrata. E, jebes ga kad nemam glavnu ulogu. Nego to za mamu i tatu, jel’ ti svoje dete ne bi ucila da treba se kaze dobar dan? Ozbiljno te to pitam. I za te muskarce, ima stvarno mnogo mo’sgamazesnaleba primeraka. Ponekad mi tacno dodje da kazem: sta ti je some, prekini da budes zvaka! Sta sam sad sve rekla.

     
    • Miss O' Hajem

      април 24, 2011 at 3:39 am

      Magi skroz si out- agorafobijica nije zvjezdani poremećaj ;) (ako sam dobro prepoznala simptom)
      Šalu na stranu, i tabe slušam, prihvatam i razumijem… :)

       
  16. Dzoni

    април 24, 2011 at 5:45 am

    O depresiji će pogrešan stav imati svako ko je nikad nije imao, računajući tu i one koji je nisu imali a misle da jesu.

     
  17. a.

    април 24, 2011 at 9:08 am

    Zajebano. Sećam se da je Oprah Winfrey imala dobru emisiju sa temom bipolarni poremećaj, manična depresija i tako to, ako nađem postaviću link.

    Inače, ja sam pre nekoliko godina imala opsesivno-kompulsivni poremećaj i bilo je baš baš teško. Konsultovala sam i psihijatre ali su mi išli na kurac jer veze nemaju, samo im je važno da uzmu pare i da te otkače, bar sam ja to tako doživela. Nijedan od psihijatara, a konsultovala sam se sa 3, nije skontao suštinu mog problema. Propišu lek i ajd ćao. Nisam htela da pijem lekove. Sama sam se nekako izborila. Danas sam ok i funkcionišem normalno, ali ipak i dalje ponekad se na trenutke vrati „opsesivno-kompulsivni“, s tim što sada drugačije razmišljam i mogu to da sagledam u novom svetlu i na drugi način nego pre.

    Žao mi je što sam tek nedavno saznala za Pravoslavni pastirsko-savetodavni centar u Beogradu, da sam znala ranije obratila bih se tamo za pomoć, mada ni sad nije na odmet. u tom Centru rade psihijatri, psiholozi, lekari uopšte i svi oni besplatno pružaju pomoć svima kojima je potrebno. Čula sam da je i Vladeta Jerotić tamo radio.

     
  18. a.

    април 24, 2011 at 9:33 am

    Evo ovde Sinead O’Connor priča o svom bipolarnom poremećaju http://www.oprah.com/health/Understanding-Bipolar-Disorder/2

     
  19. Sanja

    април 24, 2011 at 10:38 am

    Ajd bre, nemaš ti pojma, pa nije kod selebritija isto ko kod običnih ljudi, c, c, c…
    Ljubimo te mi takvu feleričnu, dodj’ na kafu ako svrćeš na džezero. :P

     
  20. Ivana

    април 24, 2011 at 11:35 am

    agroekonomija, pa normalna jesam, to ja da budem u trendu :P

    rainbowica, aaa imam i ja E, mnogo su slatki! :)

    Miss O’Hajem, zamislila sam osećajnog koji klima glavom i sve mi jasno. Što sam ja zaljubljena u tvoj nick, pojma nemaš

    magi, pa to je valjda suština. Udahneš i ideš u novi dan. A za mamu i tatu, naravno da bi ga učila da kaže dobar dan i sve što ide uz to, nego teško bre ovde tako se živi to je poenta. I svašta si tu nešto rekla, i sve sam te razumela. Osim za žvake, ja ih takve nemam :)

    Džoni, jeste!!

    a. Hm, ne znam, nisam imala loša iskustva sa psihijatrima, naravno, naletela sam na kretene, ali ja sam imala divnog čoveka koji je moj problem razumeo u potpunosti i vodio me je sjajno kroz to. On me je naučio da živim sama sa sobom. Drago mi je da si sada ok.

    Sanja, jeste, nemem ja pojma. Ljubim i ja vas, i možda dođem sutra sa onim muškarcem od 114 kila što Deda misli da mi je momak, a on nije :P

     
  21. a.

    април 24, 2011 at 8:13 pm

    Pa ja sam se nekako sama izborila, da mogu koliko-toliko normalno da živim. Ali naravno tvoj i moj problem nisu isti. Ja bih volela da nađem nekog dobrog psihijatra jer znam da moj problem nije rešen u potpunosti. Ne moraš da objaviš ovaj moj komentar, ali možeš li mi na mail poslati info ko je taj tvoj psihijatar, kako mogu da ga kontaktiram.

     
  22. magi

    април 24, 2011 at 10:48 pm

    @Miss O’Hajem – da sam out, out sam, ali agorafobija je samo sporadicna nus pojava, setnja do izlaznih vrata je samo metafora.
    A ti, Ivancice, sta ne razumes? Zvake su kad ih zene razvlace kako hoce. Ni ja nisam imala (ne)srecu da ubiram takve u svom zivotu.

     
  23. Džiadžojka

    април 24, 2011 at 11:21 pm

    Sestre smo po bolsetima. Meni su pre par godina dijagnostikovali depresiju i anksionznost, lečila sam se 3 godine, i lekove ostavila kada sam sama shvatila da mogu dalje bez njih. Ali i dan danas imam napade što panike, što hipohondrijske, i rečeno mi je kad sam išla na lečenje da u Srbiji svaka druga osoba ima neki oblik depresije, panike, napada svih mogućih i nemogućih vrsta ali smo mi još uvek zatucana država u kojoj je to sramota reći.

    I mogu da ti kažem da sam se ja skroz udaljila od do tada jako bliskih ljudi, jer su mislili da sam pukla kada bi izašli u grad a ja počela da se gušim i mislim da ću da umrem. I što ti kažeš jedino rešenje ti je da naučiš da živiš s tim. Da kad te uhvati najgore ono i kad pomisliš gotovo je, onda ne beži od toga jer se strah hrani strahom. Nego mu se prepusti. Kaži – ok to je to, i šta sad? Ako će da me strefi šlog sad, nek me strefi. I gotovo. I strah pobegne kad vidi da si ravnodušna. Jbg. To je jedino rešenje. A ono tipa – ma nije ti ništa, paničiš bez razloga su samo sranja.

    I izvini što se israh sad i što veze s poentom tvog teksta nema ovo moje, ali možda i ja ovako hoću sebe da smirim jer sam baš uznemirena večeras.
    :)

    Drugarka paničarka

     
  24. Ivana

    април 25, 2011 at 12:19 am

    a. , poslala ti mail

    Magi, ma znam šta su žvake, samo ih ja tak’e nisam imala

    Džiadžojka, za napade panike te razumem. Pisala ja u jednom ranijem postu da kad mi se to pojavilo, ja išla kod neke kretenke što mi dala lekove za šizofreniju i rekla da se bavim jogom i čitam Valjarevića.
    Posle sam našla dobrog terapeuta i radila kognitivno bihevijoralnu terapiju. Lekove za panike ne pijem sada, možda ponekad neki bromo ako baš ne mogu da se smirim.
    Isto imam trip da šlogiram kao i ti :)

    A ljudi, pa ne razumeju odakle to ide, i ne možeš da im objasniš dok sami ne daj Bože ne dožive to. Tako jedan moj drug nije razumeo, ali od pre godinu dana dobi ih i on, pa me sad sve razume, samo on tripuje infarkt. Jebi ga

    Nema veze, opiči ti o čemu god hoćeš, naši smo si.
    Nadam se da si smirila uznemirenost ;)

     
  25. zelenavrata

    април 25, 2011 at 2:33 am

    Tuzno u pizdu materinu sta nas je!?

     
  26. Dragan

    април 25, 2011 at 5:57 am

    Slažem se sa tobom, Ivanice. Ako se Ketrin tako ponela, onda je to debela patetika i prenemaganje sa njene strane… Ali, ona će to sebi sigurno opravdati (izracionalisati) kao da je ona tobože spokesman za sve bipolarce i da je time učinila neku humanu misiju svetu… To ti je problem sa egocentričnim divama… Ali ti nisi egocentrična primadona, pa ne treba ni da te bude briga za te stvari…
    A što se tiče tvojih dijagnoza – bipolarni (F31-pretpostavljam) – i sama znaš kako to ide sa tim…
    ALI, zato su panični poremećaji (F41) prilično izlečivi kombinacijom novih SSRI antidepresiva i kognitivno-bihejvioralne terapije. Nadam se da su ti rekli to ovi tvoji lekari…
    Puno te pozdravljam, uz žarku želju da se vidimo uskoro :))))

    p.s. blogić ti je sjajan

     
  27. Ivana

    април 25, 2011 at 9:43 am

    Zelena, šta se ratužuješ, ko bre danas može da ostane normalan :)

    Dragane, pa nije baš da nisam egocentrična primadona :P Šalim se, kapiram šta hoćeš da kažeš. A za ove nove antidepresive nisam znala tako da kada te budem videla ima sve lepo da mi objasniš. Ja radila kognitivno bihevijoralnu ali bez lekova.

    Hvala :)

     
  28. Maza

    април 27, 2011 at 1:14 am

    Ivana, ja radim u USA u behavioral health. Zeljela bih da istaknem da bipolar disorder nije bolest nego condition. Jos nije poznato da li se moze potpuno otkloniti(jer veliku ulogu igra genetika i zdravstvena istorija tvojih roditelja). U vecini slucajeva se samo ‘tretira’ lijekovima. Najbitnije je da si ti to prihvatila kao cinjenicu i da se znas nositi s tim. Jako vazno je da se znaju ‘triggers’, znaci sta uzrokuje-provocira simptome. Cesto doktori propisuju lijekove, cak i kada nisu potrebni. To je tipican problem ovdje. Mnogo bitnija je konverzacija, nije hemija svemocna:-)Da ne bih ja sad tupila ovdje na dugo i na siroko o tome….
    Ovdje (USA) su ljudi peke- od muhe ce napraviti slona. Uvijek moraju da imaju trendove, samim pominjanjem da je CZJ isla u rehab- bipolar ce postati novi ‘must have’!

    Pozdrav :-)

     
  29. Ivana

    април 27, 2011 at 11:33 am

    Maza, hvala što ste javili. I ja rekoh gore da je stanje, samo uz psovku :)

    Sve se slažem sa Vama.

    Pozdrav!

     
  30. a.

    април 27, 2011 at 12:17 pm

    Čitam nešto, i upravo pročitah ovu rečenicu – „ono što se naziva mentalnom bolešću je zapravo sredstvo za ideološku kontrolu neprilagođenih“ (Tomas Sas) :)

    Hmmm… :)

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 26 других пратиоца

%d bloggers like this: