RSS

Spava mi se

20 мар

Majke mi.
Umorna sam mnogo ovih dana. Spremam diplomski, čitam literaturu, pišem, izmišljam toplu vodu, iako je diplomski rad samo jedna obična formalnost, koja po meni ne bi trebalo da postoji. Nebitno, to je druga priča. Znači pišem diplomski. Idem u teretanu. Ugojila sam se. Ne ono ženski “ugojila sam, se jaooooo! Vidi koliko mi dupe?!“, nego sam se ugojila i tako ja hoću da smršam. Imam neku glupu bolest, za koju terapija zahteva da budem kući, jer u određeno vreme moram da pijem lek i da jedem. I tako se onda cimam zbog toga. Nigde ne mogu da odem, jer moram da se vraćam kući da pijem lek. A lek se pije. Nisu tablete ili pilule. Ne mogu da ga ponesem sa sobom. Imam i drugare, ali se sa njima ne viđam toliko. Ne stignem, ne radim ništa posebno, ali jednostavno ne stignem. Imam i momka, moju lepšu polovinu. Ljubi ga Ivana.
Lepša polovina me voli, stvarno. Volim i ja njega. I pošto se volimo, mi se i viđamo. Stalno. Nemam ništa protiv, osim kada imam nešto protiv – obaveze, umor ili kada mi se jednostavno spava kao sada.
Jutros ja napravila ovaj blog. Interesantno mi, stvarno. Čačkala tu nešto. Otišla u prodavnicu, pokupila račune, dala baki na uvid da vidi da je ne potkradam, otišla u teretanu, otišla u Dom Zdravlja da zakažem mami pregled, vratila se kući ispisala malo tople vode u onom diplomskom i čula se sa lepšom polovinom.
Ja bih da spavam. On kaže u redu.
Zove me posle 10 minuta da me pita nešto, ja sam zamisli budna. Šta radim? Čačkam nešto oko bloga. Sram me bilo. ‘Em pišem po forumima, ’em sad ‘oću i blog. A i spava mi se. I što sada ja ne spavam? Izgleda, kada se ne viđam sa njim, smem da spavam, ali ne smem da imam blog.
Dobro. Naljutim se ja, naljuti se on
Sad malo ne pričamo
Ja nastavila da čačkam blog
I iznervirala se malo, pa mi se više i ne spava toliko
Mada ću zainat i da čačkam blog i da spavam
I da imam super – mega – giga – ultra blog!
Pa da mu bude još više krivo!

 
10 коментара

Објављено од стране на март 20, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , ,

10 responses to “Spava mi se

  1. stevo

    март 20, 2009 at 2:32 pm

    Ostao sam bez teksta.

     
  2. Deda

    март 20, 2009 at 2:56 pm

    S neba pa u rebra !
    Pa razbila si ga iz prve.
    Sad ne znam gde cu pre da komentarisem, sve mi lepo… Odoh odma da turim link kod mene pa da obecam da cu redovno svracati ovde. A ovde mnogo lepo. E lepe boje, em lep sadrzaj.
    I iz odmah da pozoves momka i da mu kazes da ga volis vise od bloga i spavanja zajedno, a on da ti poveruje jer to moras iskreno da mu kazes, a onda sedi i pise pa uvuci i njega u sve nesto lepo, a muzika , ljubav svud oko vas … 😛

    E jesi me prijatno iznenadila, samo tako !!!
    Nek ti je srecan pocetak blogovanja, super ti to radis!!! Samo nastavi…

     
  3. Ivana

    март 20, 2009 at 3:41 pm

    Stevo: A što??

    Deda: Jao kako mi je drago što ti se sviđa! Ti si i velikim delom zaslužan što sam počela da pišem ovde!
    A za momka se ne brini. Bićemo mi dobro, samo smo baksuzi i jedan i drugi.
    HVALA TI i DOBRODOŠAO!

     
  4. Deda

    март 20, 2009 at 3:42 pm

    Bolje te nasao, a Suske i ja cemo ti pomoci ako ti je pomoc potrebna, znas i sama !!!
    SUPER SI !!!

     
  5. Suske

    март 20, 2009 at 4:50 pm

    Suske se javlja sva oduševljena 😀

    Neka ti je sa srećom!

    Link je već ostavljen na priči, pokupila sam i RSS da me alarmira svaki put kad napišeš post.

    A za sve ostalo što reče Deda, mail imaš, pa nas uzemiravaj 😀

     
  6. Ivana

    март 20, 2009 at 4:55 pm

    Suske: a meni je baš lepo kada je vama lepo. A uznemiravanje je već počelo! Beskrajno vam hvala

     
  7. stevo

    март 20, 2009 at 5:26 pm

    A zašto bi trebali uvek pričati dugačke priče maskirane u podobne ili manje prihvatljive komentare? Ja sam običan virtualac kao i ostali blogeri. Razlika je samo u tome što ti i poznaješ pojedince koji ostavljaju coment, a mene ne poznaješ, niti trenutačno znaš gde bi me stavila, klasifikacija dolazi kasnije. I opet kažem da sam ostao bez teksta. Za početak je sasvim dovoljno. Pozzzz

     
  8. Ivana

    март 20, 2009 at 8:34 pm

    Ma u pravu si Stevo, ne treba mi za sada, ma ni uopšte nikakva klasifikacija. Pozdrav i tebi! Uživaj ako ti se sviđa ovde

     
  9. Luna Morena

    март 31, 2009 at 11:06 pm

    Nesanice, moje drugo ja.. A sunce je posle kise najlepse 😉 isto tako i pomirenje, uostalom kada bi sve bilo „monotono“ vrlo brzo bi preslo u naviku… Mozda i on hoce da otvori svoj blog? 🙂 Pomozi mu 😉

     
  10. KAROLINA

    новембар 25, 2009 at 7:18 pm

    spava mi se i ne mogu da serasanim,ali ne mogu ni da spavam..toliko mi se spava

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: