RSS

Pos’o, pare, ljubav, život…

25 мар

Ja studiram. I dobar sam student. Godinu posle gimnazije sam pauzirala, zezala se, radila i posle upisala fax. I davala sve u roku, pozavršavala i sada pišem diplomski, još samo mi je on ostao. Apsolvent sam – kako kažu. I ja kao apsolvent već neko dugo vreme tražim posao, pošto imam zakonsko pravo. Tražim ga u Boru, pošto volim iz mali milion razloga ovaj grad, i hoću da živim i radim ovde. Lokal patriota sam, šta ću?

Već tri godine primam stipendiju za DEFICITARNE (zapamtiti ovo) kadrove od strane opštine Bor. Stipendija od dve i po(sad mi povećali na 3) ‘iljade. Uvek je potrošim odma’. Iz obesti. Popijem je uz zdušnu asistenciju lepše polovine i koga god se nađe prisutnim u toj oblasti.

I tako ja cunjam za posao, gledam, slušam, pošto je u Boru jako interesantno naći posao, pogotovu u vreme ove “krize“. I tako mene tata naterao (nije me baš naterao, ali ‘ajde) da odem na razgovor sa doživotnim zamenikom predsednika opštine. I odem ja tako deficitarna, da mu objasnim da sam deficitarna i da kada sam već deficitarna, što oni ne zaposle mene deficitarnu. Ne moram ni da vam pričam kako je bilo. Posle čekanja od dva i nešto sata, ja sam provela u “razgovoru“ čitav minut ako ne i dva, gde je meni gospodin zamenik koji je veoma ljuuuuubazaaaaan čovek objasnio kako je njemu jaaaaaaaaaaaaaaaaakoooooo drago što sam došla, kako mu je jaaaaaaaaaaakkooooooo drago što završavam fakultet u roku i kako mu je još jaaaaaaačeeeee draaaaagoooooo što želim da ostanem u Boru, ali danemož’mipomogne.

Dobro, mislim se ja, i onako nisam ništa očekivala. U holu opštine sretnem prijateljicu (onu istu što joj doktori rekli da drži jednomesečnu bebu na dijeti), kako jurca za nekim papirima, dodacima, bolovanjima i još trista nekih čuda, dobro ispizdelu, zato što radi posao koji njen knjigovođa treba da radi. Izljubismo se mi tu, požalismo se jedna drugoj i svaka na svoju stranu.

Ispred se sretnem sa lepšom polovinom koja se vraća sa zavoda za nezaposlene još nadrndaniji od mene, pošto ga muče da mora da dolazi dole, da mu rade testove ličnosti i da ga uče kako se pravi CV.

Moja lepša polovina, siroma’ kuburi sa tim poslom već neko vreme. Elem završio je on lepu školu sa kojom može da se zaposli (u Boru) samo u onoj veeeeeliiiikooooj firmi, u kojoj možete da se zaposlite samo ako ste brat rođeni direktoru, a možda ni tada. Visio on tamo nešto, pitao, molio – oni mu rekli, dečko ti možeš da dolaziš ovde, al’ te mi zaposlimo nećemo.
I tako se on prijavio na zavod da mu nađu posao i zbog zdravstvene, niti ima posla niti ima zdravstvene. Treba čeka neki period, pa onda ima prava na zdravstvenu. U međuvremenu, nalazio on neke sitne poslove, gde posla ima, a para nema, a posle toga je imao večitu muku da se zaposli jer nije žensko. Ne može čovek da se javlja na telefon u taxi službi jer nije žensko! Majke mi.

I tako se lepo on pokupi prošlo leto i ode nam u dragu, prijateljsku Crnu Goru da radi. I radio je. Sad što je to bilo pogubno po naše mentalno zdravlje i ljubavnu harmoniku, to je druga priča. Negde u to vreme, ja sam zaključila da ja njega mnooooogooooo volim i da ne mogu da budem bez njega, pa sam mu davala dnevni “maltretman“ telefonom uz sve zdušno plakanje i histerisanje. On čovek poludeo, zivkam ga dvesta puta dnevno, ne može da radi od mene, ne može da izađe na kraj sa mnom, a pare mu trebaju.

Preživesmo mi nekako tu Crnu Goru, vratio se on meni, lep, sav preplanuo, zaradio nešto para i životarili mi tako. Ode čovek na zavod, da vidi za tu knjižicu, oni ga obrisali. Nije se javio, kažu. Sada mora da čeka još 3 meseca da se opet prijavi. Dobro… Ne daj Bože, mu se nešto desi, sve ću ih utepam tamo dole na zavodu.

I evo nas sada opet u istoj poziciji. Mi kao imamo neke želje i planove da uzmemo neki stan i da životarimo zajedno, al’ nema od čega. Ja opet gledam, slušam, cunjam, računam kada će neko u penziju, kad će neko, Bog da prosti, umre, a lepša mi polovina pati što nije žensko pa se ne može zaposli. I uči da pravi CV.

Prati tako mene on sinoć kući, razgovaramo o životnoj situaciji, “krizi“, parama, i on meni “pinčuje“ neku biznis ideju, koja uopšte ne zvuči loše. Meni matematike ne idu dobro, ali njemu idu, sve to izgleda izvodljivo. I onda izbaci on meni rečenicu
– Treba mi samo početni kapital, sutra da zovem onog gazdu u Crnoj Gori, on sada skuplja ekipu, da odem na početku sezone, da zaradim više para, pa kada se vratim, da probamo to.

Meni odma’ pripade muka. Setim se prošlog leta i sve mi loše. Opet mora kupujemo kartice, opet plakanje, histerisanje i poljuljana harmonika. Gledam ga i gutam, a ne smem ništa da kažem, u pravu je čovek.

I sada ja vas pitam, je l’ imate neku ideju kako da se zarade pare bez para, da si ne kvarim ljubav i ne unosim nervozu?
Slobodno….

 
12 коментара

Објављено од стране на март 25, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , ,

12 responses to “Pos’o, pare, ljubav, život…

  1. zli

    март 25, 2009 at 2:18 pm

    Nisu Samo u Srbiji Ludi:

     
  2. Charolija

    март 26, 2009 at 10:59 am

    Kako sam razumela ti napišeš taj diplomski i gotovo, diplomiraš i svoj si čovek, bez posla, bez para, sa diplomom, a ako on ode u CG bićeš i bez njega. Ostaćeš tu da juriš posao kojeg nema, pare kojih nema i bićeš jako tužna što je on tamo. Po meni je sasvim logično, da i ti potražiš posao u CG. Da zajedno odete i da brže zaradite taj početni kapital. Nigde i nikom nije lako, ali važno je da budete zajedno, pa makar se samo uveče viđali. To je moj predlog, ovako na prvi pogled. Verovatno tu ima još dosta nekih sitnica, ali probajte što da ne. 😀

     
  3. Ivana

    март 26, 2009 at 11:35 am

    E hvala Charolija na predlogu. Prvi. Niko izgleda ne sme ništa da mi kaže 🙂

     
    • Dusan

      март 26, 2009 at 12:36 pm

      Ma di znam šta da ti kažem, evo na primer ja sam tek u svojoj 33 došao do posla u kome mogu d napredujem i koji mi odgovara, a pre toga sam prošao sve moguće, a ispostavilo se nemoguće varijante, najsigurniji posao mi je bio , lopata u ruke. Men se čini da je naša generacija, post dvehiljadita, ako ja uopšte mogu tu da se nosim, upućena na poslove preko interneta, i to je jedino što vidim kao neiscrpni izvor raznoraznih zarada, iako sam gradjevinac, bez interneta i kompjutera moj posao je nezamisliv. Eto , na duge staze mi se to čini kao jedino rešenje (pitanje je da se nadje u čemu si dobar sa kompjuterom i netom, i da se to spoji sa stečenim obrazovanjem), a s obzirom da napolje uskoro nećemo moći da izlazimo, preporučujem obavezan odlazak na more, što pre i što duže. U stvari evo reko sam ipak nešta.

       
  4. zelenavrata

    март 26, 2009 at 12:17 pm

    Kada sam vidla naslov, odmah sam pomislila na astrologe, tarote…tako kad zovu odmah pitaju da im proreknu, pos`o, pare, ljubav…zovi i ti, mozda ti pomognu 🙂
    Pali bre s njim u CG, sta se razmisljavas.

     
  5. Firstname Lastname

    март 26, 2009 at 1:08 pm

    Prvo, super su Ivanizmi (mada sam to već rekla na drugom mestu) 🙂 Uživam čitajući te.
    Pridružujem se savetu da bi leto trebalo da provedeš u CG. Ne voliš zimu i kad ti je hladno => volis leto => leto je najbolje provesti na moru. Eto razloga više 🙂
    A moram da se osvrnem i na opis tvog dvominutnog sastanka sa doživotnim zamenikom predsednika opštine. Iz sličnih razloga sam i ja pokušala da razgovaram sa njim pre dve godine. Samo, moj je fitilj očigledno kraći od tvog jer sam nakon 30 minuta čekanja otišla kući. Uvek je postojao tračak sumnje da je to bila greška ali si mi ti upravo pokazala kako bi taj razgovor izgledao. Iz ove perspektive ne žalim uopšte što, jelte, nisam sa dotičnom osobom razgovarala. Htedoh da kažem, iako ti možda sada to ne izgleda tako, biće sve u redu, naći ćeš posao kojim ćeš biti zadovoljna i u kome ćeš uživati. Sigurna sam u to, pamet i kvalitet se prepozna kad tad. 🙂
    I eto. Prvi se put javljam, ostavljam komentar skoro iste dužine kao i tekst i izvinjavam se zbog toga.
    Veliki pozdrav 🙂

     
  6. Ivana

    март 26, 2009 at 1:27 pm

    Dusane, nije da si rekao “ništa“ – rek’o si mi d’idem 🙂 Ću idem 🙂

    Zelena vrata, ju bre kakvi horoskopi, taroti… nemoj ima i za to da se u’vatim jedan dan. I ti mi kažeš da idem, dobro, samo da vidimo kako će lepša polovina da reaguje na to. On sada negde svira klarinet, zvali ga da pravi neki experimentalni fusion – jazz – blues yebemiliga šta. Sumnjam da će nađe pare, al’ bar će mi se razveseli 🙂

    Firstname Lastname, drago mi je da ti se sviđa ovde.
    Što se tiče dužine komentara, nemoj da se izvinjavaš, kada imaš nešto da kažeš, reci u koliko god “dužini“ ti je to potrebno
    Što se tiče doživotnog zamenika, htela sam i ja da odem, nego zbog tate, a ništa nisi propustila. Baš tako.
    I ja znam da će biti sve u redu, nego samo tako volim da se ispraznim…

     
  7. Branka

    март 26, 2009 at 5:20 pm

    Draga moja…..aj kao ja sam odgovarajuca osoba za ovake savete,poshto sam bila x puta u nashu prijateljsku Crnu Goru da radim i radila sam kao shto znash…..
    Ako tvoja lepsha polovina reshi da pali dole da bi zaradio neku kintu,ti nemoj da mu otezavsh stvari….nego pakuj se i kreci sa njim…
    Jedno je kad se rmba ovde,a dole je vec drugo…koliko god da je lepo,pogotovu leti kad je sezona i puno turista,uvek je trip ako si sam…ti dole,a tvoje drage osobe negde daleko…mozesh da ih chujesh ali nije to to.
    Znachi da ne bi tebi bilo loshe kad on ode,najbolje kreni sa njim…nadji neki poslic,odradi sezonu,lepo se provedi i vratite se zajedno puni para!!!!:)

     
  8. Deda

    март 26, 2009 at 6:27 pm

    Nisam znao sta bi da komentarisem, ali posle ovih saveta, samo mogfu da se slozim…
    Pali zajedno sa njim i rmbajte i uzivajete zajedno…

     
  9. Ivana

    март 26, 2009 at 9:05 pm

    Branka bejbe, dobrodošla mi na blog 🙂

    Dobro ljudi, ako vi hoćete da ja idem, onda idem 😦
    🙂

     
  10. Branka

    март 26, 2009 at 10:20 pm

    Mislim da bi trebala….i nemoj da si tuzna mozda vam se i pridruzim poshto i mene muche isti problemi…. :):):)

     
  11. Suske

    март 28, 2009 at 1:36 am

    Evo i detalja 😉
    http://turizmoblog.me/

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: