RSS

Mjuzik mejks d pipl kam tugeder, jeaaaa

30 мар

Jedno od nevažnijih pitanja koje me nervira u životu je ono “A šta ti slušaš?“. To je trik pitanje, majke mi. Kako god da odgovoriš, ili ne odgovoriš, nekako se zajebeš. Ja volim muziku, volim bre da je slušam i mislim da slušam mnogo dobru muziku. Ali opet je JA slušam, nemam auto pa da nabijem basove da svi oko mene, u krugu od 5 kilometra slušaju. Nemam dobre zvučnike, pa da cela vertikala sluša sa mnom. A i da imam, ne bi. Tako da me mnogo nervira, kad neko ‘oće da me ukalupi u nešto tim pitanjem. ‘Em volim muziku, ’em ne volim kalupe.

Prvo, kada se sretnem sa nekim homo sapiensom koji nije iz mog sveta, obično me gleda malo čudno. Ne oblačim se k’o oni “padavičari“, ali ne oblačim se ni ko on/ona. Ne mož’ me provali. Pa onda skrene razgovor o muzici, da vidi čija sam. Pa mi spomene nekog izvođača ili pesmu, za koga ja stvarno nisam nikada čula i ne nameravam. Pa me gleda onako sa nevericom:

– STVARNO nisi NIKAD čula bla bla bla?!
– Nisam, ja ne slušam to
– Pa čak ni na žurkama, to ti je sad hit?
– Ne idem na takve žurke
– Eeeeee, al’ bar na nekoj svadbi, ma sigurno si čula, ide ovako bla bla bla
– Mene na svadbe retko pozivaju, a i kada me pozovu, gledam da odma’ popijem što više dunje, pa da pređem na pivo, da do špricera više ništa ne čujem. A i poslednja svadba na kojoj sam bila, svadba moje sestre, dozvoljena muzika je bila samo do sedamdesetog godišta, Bitlsi, ‘vo – no
– ?!?!
I tako, mislim mogu ja sada tu da objašnjavam da volim povremeno da čujem Tomu Zdravkovića, pogotovu “Dotak’o sam dno života“, ali čemu? Danas ljudi ne razumeju kada im kažeš da slušaš ono što ti se sviđa. Moraš negde da pripadaš. A i ja ne volim da se deklarišem tako bezvezno.

Eto na primer, da kažem nekom da slušam rok. I šta ako je njemu rok AC/DC? Nemam ništa protiv da neko sluša AC/DC, ali ja ne volim, a taj neko može odma’ da donese predpostavku da ja slušam to, a ja ne volim da ljudi pretpostavljaju bilo šta o meni. Ili može neko devojče ili momak, sa crnom masnom kosom i sa sve duksericom Slayera da me pita da l’ slušam metal, ja da mu odgovorim potvrdno, pošto neki bendovi koje slušam “spadaju“ u tu kategoriju. Pa onda oni da pomisle da smo slični i da treba da se družimo. Pa da me ispituju, kao što je jednom jedan. A ovo je l’ slušaš? A ovo? A kako ide 5 reč u 6 rečenici, u drugom stihu? Pa kada ne znam da mu odgovorim, on mi kaže – “Piiiih, i ti si mi neki metalac“. Pa i nisam bre, budalo jedna blesava!

Prosto čovek ne mož’ da bude siguran sa tim kategorijama. Čak ni sa onim zicerima, kao štun su blues ili jazz. Eto, meni je na primer Goribor blues, ali onda se nađe neko da mi objašnjava da su oni trip – hop nešto. A danas, hvala Bogu, izmisliše još trista pravaca u muzici plus one tuc -tuc čuda, što meni toliko disharmonično i za mene nikad ne može da bude muzika.

Sve me to nervira. Meni je muzika dobra ili loša, ili mi se sviđa ili mi se ne sviđa. Ali uvek, ali UVEK, se nađe neko dosadan da te pita “a šta slušaš“. I ja se uglavnom zeznem pa odgovorim da slušam sve što mi se sviđa. Ali, neeeee, to ne može tako. Pa koj’ pravac? Pa svi. Pa ‘ajde navedi neki bend. I onda ja sirota krenem da navodim silne bendove i izvođače. Pa me gledaju kao da sam pala sa Marsa, ’em za pola nisu čuli, ’em za to što su čuli, nikako im ne ide zajedno. Pa me prozovu folirantom. Majke mi! Čim niste u nekom klubu, odma’ ste folirant. Ne može i tamo i ovamo.

Isto tako, x puta mi se desilo da me neko opali tom rečenicom, i ista procedura, i ja krenem da nabrajam, i kažem npr Led Zeppelin ili neki sličan poznatiji bend.

– Slušaš Led Zeppelin?!
– Da
– E oni su mnogo dobri! Si čula onu pesmu, kako beše, da “Stairway to Heaven“? Mnogo je dobra
More mrš!
– Ne
– Ne?!
– Mora da nije toliko popularna. Nisam sigurna, možda sam je i čula, ali ne znam. Zaboravna sam ja, eto ne mogu da se setim kako im se zovu prva četiri albuma, kako beše?
– Mmmm….paaaa ne znam….

Mene li si naš’o, amateru jedan muzički!

Inače, rečenica “Šta slušaš?“ je veoma popularna kod mladih momaka koji ti se udvaraju (ako je to prava reč, ‘bote što sam staromodna). To je jedno od prvih pitanja koje ti postave, kada onako puni sebe dođu da razgovaraju sa tobom. Kao da ih uče to u nekoj školi zavođenja. Na to pitanje ženske padaju, šta li?Meni odma’ padne mrak na oči. Niti ‘oću da “padam“, a još manje da odgovaram na to pitanje.

Ali našla sam ja rešenje, posle određenog vremena nerviranja oko ove teme. Kad me neko raspali tim pitanjem, ja još brže raspalim njega odgovorom – Šer i Brajan Adams. Taman toliko neutralno za one koji idu na svadbe da im se ne svidim, a neprijatno za one koji se deklarišu kao neki metalci, darkeri ili šta već. I onda me ostavljaju na miru, a ja volim da budem ostavljena.

I tako, ovaj post neće rešiti svetsku ekonomsku krizu, niti VelikoSeRbsku stogodišnju krizu, neće izlečiti sidu ili rak, nema sexa u njemu, ali eto, meni došlo.

I sada ću da vam ostavim nešto što mi se sluša. Ako hoćete poslušajte, ako nećete, nemojte, ali molim vas, nemojte da me pitate kom “žanru“ ili pravcu pripada. Nemam pojma. Meni dopada

 
25 коментара

Објављено од стране на март 30, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: ,

25 responses to “Mjuzik mejks d pipl kam tugeder, jeaaaa

  1. mahlat

    март 30, 2009 at 5:14 pm

    Super si ovo elaborirala 😆 sa sve udvaranje. Sad jos da obradis dva udvracka pitanja:

    Koji si znak u horoskopu (sa dodatkom oko slaganja, neslaganja i retrogradnih planeta – nisam blesava sto hocu nego mi je Uran uset’o tamo gde nije smeo) i

    A koliko si ih imala do sad?

    To ti je hit uz pitanje sta slusas :mrgreen:

    i nauci bre neku domacu, nista nece da ti bude, pa zapevaj, mozda neces da uzivas al’ ce kisa garantovano da padne 😆

     
  2. mahlat

    март 30, 2009 at 5:15 pm

    Zaboravih da te pitam kom zanru ovo pripada :mrgreen:

     
  3. Ivana

    март 30, 2009 at 7:44 pm

    Meni je obično Uran u Neptunu, a ti frajeri nikada ne stignu da me pitaju to. Ako i stignu, ja im kažem datum rođenja, tu se zbune, pa odu, pa pričaju da sam kučka

    Za ovo koliko sam ih imala do sada, to niko ne pita, pošto se to ZNA, ovo je Bor, bre! A o tome će biti poseban post, fala što me podseti.

    Za domaće – nikad Merix ne mož’ da bude Ariel 😀

     
  4. zli

    март 30, 2009 at 7:56 pm

    On tebe: Šta slušaš_
    Ti njega: Jel čitaš knjige?

    Trebalo bi da upali..

    ps. Nedo` Bog da stvarno čita..
    najebaćeš..

     
  5. Punky

    март 30, 2009 at 8:44 pm

    AC/DC? Jel to beše naizmenična struja? 😀 Možda sam i lupio, ne razumem se u elektriku..a u muziku po malo…imadoh bend a i tad u jeku svog buntoništva ništa mi nije falilo i da se veselim po svadbama i usto da ne čujem šta trešti oko mene u bilo kom trenutko bilo gde…Kad hoću da slušam, slušam sam…Kad hoću da gledam, to sigurno nije grand već neki koncert…a apsolutno je nebitno ko šta sluša sve dok smo ljudi…amin… 😉

     
    • zli

      март 31, 2009 at 5:07 pm

      AC/DC = Analogno/Digitalni Konverter..
      Mudrost

       
  6. Ivana

    март 30, 2009 at 9:30 pm

    Zli, ne smem ja to stra’ me. Opet ću se raspravljam onda po četiri sata o Jevrejskim i masonskim zaverama, to sada omladina čita. Ne smem

    Punky, gde si bre? Zalutao kod mene, a? Pa dobrodoš’o. A apsolutno je tačno da je apsolutno nebitno ko šta sluša DOK MENE NE STAVLJA U NEKI KALUP.

     
    • zli

      март 31, 2009 at 12:22 am

      Totalno sam izgubio iz vida da postoje i novine… Kao ko nije cuo za politikin Zabavnik ili Zagora?!

       
  7. Punky

    март 30, 2009 at 9:46 pm

    Ih zalutao…Pa tu sam ja sa vremena na vreme…Da ti pravo reknem, nemam vreman ni svoj blog da pogledam, ali šta ćeš…a pritom ni muziku nemam vremena sam da slušam pa slušam sve što slušaju drugi…u busu, taxiju, kafiću,kafani, na ulici, u prodavnici… 😉

     
  8. Deda

    март 30, 2009 at 9:52 pm

    De nalazis te tupane sto se udvaraju sa :Sta slusas??? Ne mogu da verujem koliko su ovi danasnji momci neiventivni i bezidejni???
    Super si napisala ovo , bas sam se primo na tvoj blog, ko belsav na Grand ! 😛

     
  9. Ivana

    март 30, 2009 at 9:57 pm

    Deda, ne nalazim ih ja, oni nalaze mene. Kako i zašto, ne znam, al’ me nađu!

    Sve one dobre koje sam imala, ja sam ih našla. Kopala, riljala, tražila..

    Punky i Deda, sutra dolazim kod vas, ako ste tu, pijemo neku kafu?

     
  10. Džejn

    март 30, 2009 at 10:28 pm

    Heh, ja imam jedan „kontigent“ bendova koje spomenem kada me neko startuje sa tom rečenicom… Vodim računa da nazivi bendova budu što uvrnutiji, kapiram da to rastera smarače samo tako… Dakle, pazi ovo: „Clap Your Hands Say Yeah“, pa „Natalie Portman’s Shaved Head“, „Yeah Yeah Yeahs“, „Blonde Redhead“ i „Oh No, Oh My“. S tim što skoro sve pobrojane bendove inače slušam. 🙂

    A što se „ukalupljivanja“ tiče… Kako je glupo biti ograničen samo na jedan muzički žanr… Ne zbog toga što je glupo per se biti ograničen, već što se tako propušta nenormalna količina sjajne muzike iz drugih žanrova.

     
  11. Suske

    март 30, 2009 at 11:16 pm

    Meni se sviđa ovo …
    E sad ako te pitam kom žanru pripada plašim će da će me uskoro stići tvoj gnev … pa neću :mrgreen:

    Čim te udvarač pita šta slušaš, odma’ znaš da nije iz tvoje priče – i to je nešto! 😉

     
  12. Ivana

    март 31, 2009 at 5:02 am

    Džejn, želim ti dobrodošlicu kod mene, uz apsolutno slaganje sa tobom. Tuga je što se propušta sjajna muzika, samo zbog našeg mentaliteta stada – da se pripada negde

    Suske, drago mi je da ti se sviđa! I drago mi je da si se dovoljno rasanila da si ostavila komentar 😀

     
  13. Dusan

    март 31, 2009 at 10:13 am

    Lagao bih kad bi rekao da nikad nisam pitao šta ko sluša, meni je odgovor na to pitanje zapravo veoma bitan, i govori mi mnogo o čoveku. Zapravo lagao bih da kažem da ga retko postavljam.

    U stvari nije bitno tačno šta sluša nego iz odgovora se sazna da li je neko zazidan, to jest, da li je u nekom kalupu ili nije, da li se folira ili ne, i uopšte , mnogo može da se sazna iz tog jednog odgovora. Naravno ne toliko da bi stvorio sud o nekome, retko uopšte stvaram sudove o ljudima.

    Nikada nisam dobio zauzvrat rezigniranost tim pitanjem, valjda ga postavim na jako ozbiljan način tako da ono ne liči na udvaranje ili ćaskanje. A nikada ga nisam postavio kao prvo pitanje, možda je i to.

    U svakom slučaju iz tvog odgovora na pitanje šta slušaš, koji smo upravo naširoko dobili, može se zaključiti da uopšte nisi zazidan lik, a i da si vrlo muzikalna, jer samo takve rezignira ovo pitanje, ali se isto tako da zaključiti da imaš blagu traumu nastalu zbog mase mladih udvarača koji jadni ne znaju kako da zapodenu razgovor sa tobom, i onda se još više zakopaju ovim pitanjem.

    (izvinjavam se na šturom i verovatno netačnom psihoseciranju)

     
  14. Ivana

    март 31, 2009 at 10:46 am

    Dušane, i meni je jako bitno šta neko sluša, ne najbitnije, ali bitno. I sviđa mi se tvoj opis “zazidan“. Ali više volim to da saznam kroz neobavezan, spontan, razgovor sa čovekom. Ne ovako na silu.
    Slobodno ti psihoseciraj, navikla ja ovako istraumirana 🙂

    A šta ti slušaš? :mrgreen:

     
  15. Dusan

    март 31, 2009 at 11:12 am

    Pa … uglavnom najviše volim da slušam muziku

    😉

     
  16. zli

    март 31, 2009 at 6:51 pm

    A sada..
    Imam malecku, od 4ipo, godina.. Od kada se rodila joj puštam manje više ono što i ja slušam + dečije pesmice ( to ni ona,više, neće da sluša )

    Slušali smo i Štrausa, Betovena, Lista, Šopena, operu joj nisam puštao, prvenstveno jer je ne volim baš nešto, zadnje ozbiljno je bio Bah..

    Sada je bombardujem David Bowie – m, Depeche Mood, dopustene su bile i Click girls…
    Sve gore i gore pišem engleski…

    Evo i problema:
    za godinu dana + – koji mesec, krenuce u predškolsko..
    pa onda u osnovnu..
    Da li ona može da se izbori sa sranjima, koje druga deca donose iz njihovih domova, a da je to ne odvede u izolaciju..

    Ima neko neki predlog?

     
  17. Dusan

    март 31, 2009 at 10:02 pm

    Moj predlog je kakvo god muzičko obrazovanje, da nauči da svira neki instrument pa makar to bila harmonika, a u stvari što više instrumenata proba to bolje. Moj predlog je da se krene sa klavirom, mislim da je to najbolje. Samo se stavi klavijatura pred nju, uključiš, odsviraš melodiju God Save The Queen i odeš, to je po meni recept 🙂

     
  18. zli

    март 31, 2009 at 10:56 pm

    @ Dushan

    Ja sviram, barem jesam, harmoniku poodavno
    Treca nagrada Stare Jugoslavije, na evropskom takmicenju u Puli..
    Tri ili chetri puta bio treci na republickom ( Razlog shto nisam osvojio1, nagradu na Republicihkom bio je sho sam balavio po harmonici, svirajuci Baha)

    Harmonika je izuzetan instrument.. ako znash da joj pridjesh..

     
  19. Charolija

    март 31, 2009 at 11:30 pm

    Slušam sve što nije „ružičasto“…to je moj odgovor, a kada baš insistiraju onda im kažem „Razlog više“ za „Kurac od ovce“. Totalno se zbune, pa ako su čuli za njih možemo da pričamo, ako nisu šta ima da instistiraju. 🙂

    Zli pošto svoje dete odgajaš u takvom muzičkom duhu od malih nogu, iz iskustva mogu da ti kažem da je sve to što će da čuje i donese iz školice, škole, neće omesti i neće joj pokvariti već stečeni ukus. Moja ćerka je treći razred, oni lako pamte tekstove glupih pesama, ali to joj služi samo za ismejavanje tih muzičkih pravaca. Ne budu takva deca izopštena iz društva, već postanu „cool“…vremenom svi ostali hoće da čuju to nešto drugo. Meni je stvarno žalosno što generacije i generacije, već duže vremena u Srbiji odrastaju bez muzike. Ono što imaju prilike da slušaju nije muzika, a muzika oblikuje ljude.

     
  20. Dusan

    април 1, 2009 at 11:25 am

    Harmonika je divan instrument i koristim je obilato u slušanju, nažalost je postala metafora za narodnjake, a koliko čujem nje više u toj muzici i nema, nažalost.
    Dva moja omiljena benda tj izvođača je koriste praktično kao glavni instrument, a to su Tiger Lillies i Tom Waits.

    @zli

    Slazem se sa Charolijom da neće biti problema, samo mislim da razlika medju ljudima je da li slušaju muziku stvarno ili samo onako. Ako tvoja ćerkica sluša muziku proći će kroz sve faze a zadržaće se ono što najviše voli. Znači biće tu i Cece i Mire i Lenona i Pergolezija , ne brini.

     
  21. dusan

    април 2, 2009 at 1:26 am

    qoute Charolija – „Ono što imaju prilike da slušaju nije muzika, a muzika oblikuje ljude.“

    Dete kad sluša muziku, pre svega sluša reči, mogu da mu budu interesantne ili smešne, zato slušamo smešne tekstove u kolekcijama za decu, a bogami zato slušamo smešne i na grand paradi. Deca su bogatstvo, neki to shvataju bukvalno, verovatno zbok bukve na ramenima. Treba da ih je sramota. Buda kaže da čovek ne sme da eksploatiše živa bića. Znači nikoga.To je sramota za ljudski rod $#%“/.

    Dete čuje i zanimljivu melodiju, to je još jedan način da se zaradi. Zato se treba setiti svih mogućih zanimljivih melodija koje smo čuli u životu i podeliti ih sa svojom decom.

    na primer : Bob Marley – 01 – Chant Down Babylon

     
  22. Bojan

    јул 23, 2009 at 7:11 pm

    A je l’ imaš Last.fm??

    Olakšava stvari.

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: