RSS

Дневне архиве: април 1, 2009

Akustična crna rupa, u aprilu


Juče me uhvatilo ono moje. Onaj F. Ona depresija. Ma nije to depresija. To je gore od toga. To je ogromna crna rupa. Pojavi se niodkuda, nenajavljeno i bez razloga. I počne da me guta. Jede i žvaće.

Teško je objasniti ljudima crnu rupu. To ništavilo koje te obuhvati. Pogotovu zato što ljudi traže razloge – ‘’Pa šta ti se desilo?’’. NIŠTA! I to je još gore. Ni jedan razlog ne mora biti za tu neopisivu tugu i očaj koji se jave. Najviše mrzim crnu rupu, kada se javi kada mi je okej i kada sam srećna. Kada nemam problema u životu. Pa mi se onda javi osećaj krivice, odakle meni pravo da se osećam kao govno, kada ljudi imaju prave probleme u životu? I onda se osećam još gore.

Dugo sam tražila reči da objasnim ‘’to’’ osećanje. I nikada ih nisam našla. Onda sam tražila tuđe, tražila simboliku i znake u knjigama. Nisam ih našla. U filmovima, muzici. Opet ne. Najpribližnije što opisuje to osećanje našla sam u jednoj muzičkoj numeri. U akustičnoj verziji. Ovoj:

Juče nisam imala vremena da se pozabavim mojojm crnom rupom. Imala sam isuviše obaveza. Uz neke od tih obaveza i dosta razočarenja. Primorana sam da uradim nešto manje od mog maksimuma. I to me čini, da se osećam, baš, baš ljigavo. Na ulici sam srela staru poznanicu, koja se sva zbunila, i pitala me od kada imam bebu, tj u kom sam mesecu. Lepo sam joj odgovorila:

– Jedi bre govna, nisam trudna, nego debela

Posle smo slavili rođendan moje drugarice. Lepša polovina mi je udelila nadimak – Praslin.
U međuvremenu ugovarala neku obavezu, na koju sam pristala, a sada me stra’ kako ću to izvesti i da li sam sposobna za to.

Crna rupa je na proslavi popustila. Razveselila sam se. Ali čvrsto sam rešila da današnji dan pauziram. Da se revitalizujem i energetski restauriram. Zovem lepšu polovinu da prespava kod mene, da se probudimo zajedno. Kažem baki da ugovori sa nekim članom mnogobrojne nam naše familije da obavi jutranje pazarenje umesto mene. Stižem kući. Stavljam telefon na vibraciju, naređujem lepšoj polovini da uradi isto. Spavamo. Zagrljeni.

8:45 ujutru. Telefon toliko vibrira da me budi. Zove otac lepše polovine da ga pita neku glupost. Pokušavam da zaspim. Ne ide. Pobesnim malo. Odem da pijem lek, baka me dočeka spiskom za kupovinu. Nije ugovorila. Bezveze joj bilo. Pobesnim mnogo! Svađam se. Idem u prodavnicu. Vraćam se. Stiže mi radni zadatak mailom za onu obavezu. Molim lepšu polovinu da mi pomogne oko nekog kreativnog dela. Pristaje, samo da odigra još koju rundu Counter Strik-a. To traje. Ja čekam. U jednom trenutku, on se seti da mora biti na jednoj drugoj obavezi za 10 minuta. Ne može da mi pomogne oko onog. Ja pobesnim. Posvađamo se. On odlazi.

Završavam obavezu, nesigurna u moje sposbnosti i vrednost istog. Pogledam datum i nasmejem se. Izvinim se baki. Zovem lepšu polovinu, izvinjavam se i njemu.

April je. Gore stvari se dešavaju u aprilu. Nisam sujeverna, ali mojoj porodici, meni i menim dragim ljudima se sva sranja dešavaju u aprilu. Na to mi je mama skrenula pažnju, kada se stavi na papir, poprilično se uplašim kada dođe april. Zato čuvajte se, meni dragi ljudi. April je.

Ako budem dobra i neprimetna, možda će me ove godine, kao i prošle, april zaboraviti. Kad već crne rupe neće.

 
9 коментара

Објављено од стране на април 1, 2009 in Ludilo!

 

Ознаке: , , ,