RSS

Pepsi 0.6. Litara (9 April)

09 апр

Tog dana je X odlučio da uradi nešto drugačije. Nije se znalo zašto je baš taj dan odlučio nešto da promeni. Bio je sasvim beznačajan dan – 9 april. Ustao je, obukao se i krenuo u bolnicu.
Sestre su ga oduševljeno dočekale
“ Dobro jutro doktore X “
Popio je kafu, proflertovao sa par sestara i krenuo u vizitu.
“ Kako ste vi danas gosopođo Y , a vi gospođo H?“
Znao je da mu je to rutina, ali osećao je da još nije vreme da nešto promeni. Dok se vraćao uzanim hodnikom u svoju kancelariju, presreo ga je bolničar
“ Zovu vas da siđete dole, došla je ona od četvrtka “
Doktor je pozvao tim i spuštao se liftom, sekunda se pretvorila u večnost. Bilo je vreme. Znao je. Ceo život radi taj mučan posao, mrzeo ga, gadio se i polako počeo da mrzi sebe…
Sišao je dole, već je smislio sve.
Čekala ga je uplašena, drhtala je. Velike oči su ga gledale i molile. Sada je bio još više rešen.
Ušli su unutra i sve je bilo spremno, a onda –
“ Doktore, ja sam na specijalizaciji, poslali su me ovde da posmatram“ – gledala ga je prelepa crnka. Video je divljenje u njenim očima. On je bio doktor! Njegova sujeta je porasla, a promena izbledela. Nije se sećao više ničega. Pa kako je i mogao, njene tužne oči ga više nisu gledale. Ležala je uspavana na stolu i verovatno sanjala o životu u njoj.
Navukao je rukavice i prodro u njen svet. Opipao je život.
“ Vidite gospođice, sada uzmemo ovo“- uzeo je veliku hvataljku i iz nje izvukao ceo jedan svet. Otvorio je vrata i zauvek sastrugao život iz nje. Vratio je sve na svoje mesto i otišao je sa onom sa specijalizacije na piće. Za njega je još jedan radni dan bio gotov.

On: Probudila si se?
Ona : Nema ga više, uzeli su ga.

I oboje preplavi talas i udaviše se.

 
7 коментара

Објављено од стране на април 9, 2009 in Priče iz neke druge priče

 

Ознаке: ,

7 responses to “Pepsi 0.6. Litara (9 April)

  1. Charolija

    април 9, 2009 at 11:15 am

    U jeee…kakva pričica. 🙂 No comment…

     
  2. zelenavrata

    април 9, 2009 at 1:01 pm

    Rutina i jedan zivot, spojeni u jednom trenutku i nestadose..

     
  3. stevo

    април 9, 2009 at 4:26 pm

    U današnje vreme imaš gomilu dobrih plivača. Inače, mogu da spojim 8 sa devetim, ali ne znam da li to ima smisla. Da nije bilo kako jeste danas bi možda bilo drugačije, ali…

     
  4. Мирко

    април 11, 2009 at 11:34 pm

    Другарице, ову пепси си написала ако ме сећање добро служи још у 2, 3 години гимназије, сећам се сам је читао у школској клупи.

    У ствари, приче се не сећам, ал се сећам наслова.

    поздрав

     
  5. Ivana

    април 12, 2009 at 2:22 pm

    Mirko, druže dobrodošao.
    Priča napisana u 3 godini, na času srpskog jezika, sedeli smo zajedno u klupi.

    Ti si joj dao naslov!
    Pozdrav tebi!

     
  6. Reminder

    август 21, 2009 at 10:59 am

    Surova realnost. Čudna priča !!!

     
  7. JustJelena

    октобар 14, 2009 at 10:43 pm

    Odlična jaka psihološka priča.

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: