RSS

Who is the real monster here?

15 апр

Juče je glavna vest na svim televizijama i novinama bio slučaj iz Bora. Ko slučajno nije obratio pažnju ili je blagosloven snagom volje da ne prati ove medije – evo objašnjenja: Čovek u Boru držao leš mrtvog oca skoro dve godine u sobi na krevetu, da bi podizao njegovu penziju. Slučaj otkriven zahvaljujući radnicima banke koji su zahtevali da vide oca lično. Niko nije osetio neki neprijatan miris, možda jednom. Komšije prestale da se interesuju za čoveka, kada im je sin rekao da je na lečenju.

Čitam danas da je sin izjavio da nije ubio oca, da je ovaj umro prirodnom smrću, ali da nije imao para da ga sahrani. Sačekao je da preuzme prvu penziju, ali je tada shvatio da ću mu taj novac dobro doći pošto je nezaposlen i nema para. Kaže da u sobu, gde je ostavio telo oca, nije ulazio.

Ja mislim da čovek nije ubio svog oca. Ne poznajem ni preminulog ni njegovog sina, pa mi se čini da mogu biti objektivna. Naravno da znam, da objektivni možemo biti samo oko stvari koje nas lično ne dotiču. Mene je ovaj slučaj lično prodramo. Ali na drugi način.

Mediji su ovoj situaciji dali razne epitete – ‘’šokantno’’, ‘’skandalozno’’, ‘’monstruozno’’. Meni prva reakcija nije bila ni jedna od ovih. Samo neopisiva tuga i tragedija. Tuga zbog toga što je jedno biće napustilo ovu planetu, tragedija zbog šamara u kakvom društvu mi to živimo.

U društvu koje te dovede i prevede do granice ludila. Društvo koje je toliko bolesno, loše i poremećeno da može kod pojedinca stvoriti očajničku situaciju da ne sahrani oca zbog para. Jer, pazite, čovek koji je ovo uradio nije ‘’zaradio’’ od penzije. Nije kupio besan stero uređaj ili uplatio put na Havaje, čovek je preživljavao sa tim novcem. Naravno, mora da se čoveku otkači nešto u glavi, pa da živi sa lešom, ali meni to ništa nije monstruozno, već neopisivo tužno.

Šta je još tragedija ovde? Što niko od komšija nije stigao da se zabrine za čoveka koga nisu videli skoro dve godine, ma koliko povučen bio? Što ostala familija koju ima, nije se za iste te dve godine dovoljno zabrinula da bi ga našla? To što sin nije imao nekog prijatelja koji bi mu ušao u stan i osetio miris raspadanja ljudskog tela? Ili to što je leš ovog jadnog čoveka pronađen zahvaljujući službenicima BANKE? Koji su se zabrinuli za novac, ne za čoveka.

I tako. Možete da se složite sa mnom ili ne, ali pitanje ostaje, šta je ovde zaista šokantno i ko je ovde pravi monstrum?

 
11 коментара

Објављено од стране на април 15, 2009 in Tužna sam

 

Ознаке: , , ,

11 responses to “Who is the real monster here?

  1. zelenavrata

    април 15, 2009 at 8:56 pm

    Nesto je coveku kvrcnulo u glavi, ipak to sto je radio nije normalno.

     
  2. Suske

    април 15, 2009 at 9:31 pm

    Kad bi bili u stanju da „uđemo“ u mozak ljudima pa da vidimo kako razmišljaju, mnoge nesreće bi bile sprečene.
    Ali – ne možemo! Psiholozi se trude nešto, ali za sada nema adekvatnog leka, osim lekova za opuštanje i naravno socijalizacija.

    Po onome što sam pročitala u novinama, čovek je sasvim logično razmišljao, dakle nije glup, ali je lud i bezosećajan.

    Nije on ni prvi ni poslednji koji je ostao bez posla, ali mu je bilo jednostavnije da uzima 40000 dinara mesečno i da ništa ne radi.
    Ovo ne mogu da opravdam nikako drugačije osim da je čovek bolestan.

     
  3. Deda

    април 15, 2009 at 10:07 pm

    …ja sam zgrozen…
    Nemam reci, jednostavno …

     
  4. mahlat

    април 15, 2009 at 10:15 pm

    Stvarno strasno, vec sam cula takve stvari a pitanje ti je odlicno, ko je zaista monstrum, kako ljudi uopste dodju do toga…

     
  5. drnch

    април 16, 2009 at 9:03 am

    Stvar jeste vrlo ruzna i nema neko opravdanje … ali nisam daleko od tvog razonovanja. Niko to bas ne radi od besa… ovakvi likovi jednostavno potisnu ono civilizovano u sebi i oko sebe, i popuste pred golom nuzdom. Ovakvo popustanje, medjutim, ne postoji kao opcija u normalnoj zivotnoj sredinama i toga svako mora da bude svestan vec pri prvoj pomisli.

     
  6. drnch

    април 16, 2009 at 9:34 am

    Kad pisem i brisem, onda ostanu i greske u recenici… al’ razume se..

     
  7. Charolija

    април 16, 2009 at 10:23 am

    Ovo društvo je bolesno, tako da sve bolesnijih članova društva imamo. Užas, šta reći. 😦

    Dok sam ovo čitala setila sam se vica, koji eto na žalost ispade istina.

    „E zdravo, kako si, kako ti je otac?“
    „Ma ćuti ne pitaj, umro je pre par dana.“
    „Kako umro kada sam ga jutros video da sedi na klupi ispred kuće.“
    „A tooo… To smo ga izneli da primi penziju.“

    Crno da crnje ne može biti. Možda mu je i po ovom vicu palo na pamet šta će sa svojim da uradi.

     
  8. Sanja

    април 16, 2009 at 11:47 am

    Ja uopste ne znam sta da mislim. 😦 Da je bolesno, bolesno je totalno, al nekako imam osecaj ko da je upao u zivi pesak i samo se sve dublje ukopavao. Nem’ pojma, uzas.

     
  9. RainDog

    април 18, 2009 at 12:28 pm

    Svaka čast ženska… uvek treba događaje sagledati sa više strana, ali to vrlo retko radimo.
    Hvala ti za ovaj tekst jer si me na to podsetila.

     
  10. Ivana

    април 18, 2009 at 3:39 pm

    Rain, nema na čemu.
    Ko me je shvatio, shvatio. Nisam imala nameru da opravdavam ili sudim bilo kome, već samo sam htela da sagledam te druge strane

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: