RSS

Dead Like Me

01 јун


Svašta mi je u glavi ovih dana, poremetila sam se skroz.

Izbegavala sam i da pišem. Tj, ono što sam pisala nikako nisam htela da objavljujem jer sam totalno konfuzna i bla bla bla bla.

Uglavnom osećanja i misli su mi kao hiljadu ping – pong loptica koje skakuću po mojoj glavi. Izgledam kao manijak.

I imam problem sa spavanjem. Ne mogu da zaspim, a kad zaspim bolje i da nisam zaspala jer sanjam takve neke budalaštine da je to nenormalno.

Ne idem u Španiju. Totalni bedak. Jednostavno neće me puste. Ali će bar Ana da mi dođe za dve nedelje, na kratko, ali ću je bar videti.

Neću da diplomiram u junu, nego u septembru. Opušteno.

Crk’o neo tec jonizator. Izvinjavam se. Dešava mi se da hvalim stvari koje su totalno bezvredne i u stanju da obmanu. Ali ne zato što sam pakosna, već naivna.

Ulazim u treći mesec dijete. Smršala sam 10 kilograma. Fantastično izgledam, mame mi.

I tako, odjednom se nađem sa viškom vremena i ludom glavom. Ulice su opasne za moju ludu glavu sada. Probala sam. Razbila sam je u zid.

A onda sam se setila – Dead Like Me. Ste gledali tu seriju nekada? Jedna od najboljih koje sam ikada odgledala. Serija o životu. Tj o glavnoj stvari koja daje životu smisao – smrti. Ne umem da opišem tu seriju. Volim taj humor, volim svaki gorak ukus koji mi ostavi epizoda. A nema ih puno. Samo dve sezone. Taman toliko da se kaže sve što treba. Nisu je razvodnjili i rastegli. Taman koliko treba.

Georgia Lass je imala 18 godina i totalno naduven pristup životu. “Interesovanje porethodi očekivanju. Očekivanje vodi nadanju. Nadanje dovodi do razočarenja. Nema interesovanja – nema razočaranja“. A onda je umrla. I postala kosac. Uzimanje duša joj je posao. I nova šansa za život. Nova šansa da se živi život.

Ne umem. Reči su mi isuviše proste da opišem seriju.

Nebitno. Idem negde na par dana. Ili više. Mala mi je moja glava sada. Mali mi je Bor. Sve mi je malo.

Idem negde po više. Nešto više. A kada se vratim, idem opet. I opet. Sve dok ping – pong loptice ne dođu na svoje mesto. Svaka od njih.

Serija je odlična. Nađite. Odgledajte. Ako ste već odgledali, gledajte ponovo. Videćete nešto novo, sigurno!

 
8 коментара

Објављено од стране на јун 1, 2009 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , ,

8 responses to “Dead Like Me

  1. mahlat

    јун 1, 2009 at 2:47 pm

    U prirodi ping pong loptica je da skakuću i nikad ne miruju pa ti je ipak problem da gde god ideš nosiš i njih sa sobom. U glavi.

    Nilo bi bolje d apromeniš sport, to jest, loptu, rekvizit, šta god. Ilida naučiš da igraš stoni tenis ako još nisi…

     
  2. Deda

    јун 1, 2009 at 7:29 pm

    Svi mi imamo neku svoju seriju ili film…………….

     
  3. zelenavrata

    јун 2, 2009 at 12:52 am

    Dobro je odmaci se i otici malo, prija, i sa razdaljine sve poprima drugacije oblike…ako ides, prijace ti.

     
  4. teta

    јун 2, 2009 at 10:15 pm

    Neces verovati,juce sam pricala o toj seriji.Ne mogu da je gledam izgubila sam prvu sezonu,tj.disk

     
  5. drveniadvokat

    јун 3, 2009 at 3:58 am

    imam film pod tim nazivom . . .
    za seriju nisam čula. dosad.
    lepo se odmori : )

     
  6. godsotherdevil

    јун 3, 2009 at 4:21 pm

    Lepo kaže deda svako ima neku svoju seriju, film, knjigu, pesmu

    Dead like mi je i jedna od mojih serija. Serija sa kojom sa svašta „prošo“, i kojoj se vraćam tako s vremena na vreme, po potrebi.. I tako sam ovih dana razmišljao da je ponovo došlo vreme za njenu magiju

     
  7. Dzoni

    септембар 24, 2009 at 12:11 am

    Ta serija nosi sa sobom neki pritajeni optimizam.
    Postoji jedan lep trenutak u najavnoj špici te serije, poslednji pre nego što se špica ugasi. Naime, nakon što Ellen Muth zabaci kosu nakon pranja zuba, i pogleda sebe u ogledalu, a opet trenutak pre nego što se ekran zatamni, postoji jedan kratkotrajan moment u kojem se njene usne zakrive, i naslute osmeh. Ne znam da li su to slučajno ostavili, ali u tom kratkom trenutku George je posve drugačija, i deluje zadovoljna sobom.
    Kad pomislim na tu seriju, taj osmeh mi je prva asocijacija.

     
  8. Ivana

    септембар 24, 2009 at 10:41 am

    Džoni, znam o kom momentu pričaš. Zapazila sam ga i ja. A pritajeni optimizam je super reč. Serija je baš takva 🙂

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: