RSS

Ja sam malo razmišljala

02 јул

Čitala ja kod Mahlat njen novi post i zamislila se. Ona je žena koja ume stvari da kaže i ispriča kako treba, pa se ja uhvatim za onu misao da razmislim o ljudima koje si me razočarali, pa čime su me očarali i kako sam ja to razočarana. Pročitajte to kod Mahlat, bolje zvuči nego ja ovako da ga skarabudžim.

U proteklih mesec dana moj svet se malo razdrmao. Ma kakvi razdrmao, raspao na sastavne delove. Imala sam dva ogromna razočaranja koja još uvek pokušavam da procesuiram.

Za drugo razočarenje mogu da kažem da sam ja gajila iluzije. Da sam bila u zamci onoga da ja znam više i da razumem bolje i da mi koji smo tu imamo poseban trip i da sam zato takvi. Ali da smo svi zajedno u tome. I da je to konstanta koja se nikada neće promeniti. Trebala sam da znam bolje. Ali to nije bila istina, i kada mi je puklo pred očima bilo je jako puno bola i besa. Ali to je okej. Dalo mi je snagu da napravim neophodnu čistku ljudi u mom životu.

Prvo razočarenje……. bila sam očarana. Zaista, ali obmanom. Nikada nije moglo da mi padne na pamet da je tako nešto moguće. Ali ja naivno sam mislila, da ako ja nisam u stanju da uradim nešto nekome, ni taj neko neće to uraditi meni. Naivno, znam. A posebno, ne neko ko je u stanju tako da očara. I razočara. I zato je to tako teško da se prevari. Ali dobro. Tako treba biti. Da nije bilo prvog razočarenja, ne bi bilo ni drugog. A oba su bila neophodna. Ta iskustva su mi bila potrebna u životu. Za nešto. Nekada. Znam.

Mahlat isto piše o planovima. Životnim. Uvek sam imala plan. Šta ću sa svojim životom. Gde i kako hoću da stignem. I podredila sam svoj život i dnevni raspored tome. Uglavnom mi nije uspevalo. Ona fraza “Život je ono što ti se dešava, dok ga ti planiraš“.

Uvek sam mislila, i ne samo mislila, bila histerična ako ne kontrolišem sve aspekte svog života. Impulsivnost mi je na nuli. Nisam dozvoljavala da mi se neke stvari jednostavno dogode, jer nisu bile u skladu sa mojim planovima.

Ali, bez obzira na to, kao što rekoh, većina mojih planova se nije ostvarivala. Propadali su jedan za drugim, a ja bila sve očajnija i očajnija. A iz tog očaja pravila i krpila nove koji nisu bili dobro promišljeni tako da je to ispadalo sve gore i gore.

Jedino što mi je uvek išlo, bez problema, to je fakultet. Nisam uvek želela da idem na fakultet, ali kada sam ga izabrala i odlučila, završavala sam ga bez problema. Nije mi bilo teško. Volela sam da učim to što učim i uvek mi je to bio najlakši aspekt mog života.

Ali to me nikada nije činilo posebno srećnom. Govorila sam kako je to jedini aspekt mog života koji mi ide, a ja ga u stvari ne želim. Što nije istina. Nikako. Samo sam dramatično otežavala sebi. Ponosna sam na sebe zbog tog fakulteta, zbog načina na koji sam studirala, što sam posećivala sve vežbe i predavanja, što sam bila štreber, što sam uživala u učenju i biću najponosnija kada budem diplomirala, nadam se, u septembru.

Kada se desio taj boom sa razočaranjima i razaranjem mog idealističkog pogleda na svet oko mene, mnogo sam se razbesnela. To mi je bilo primarno osećanje. Bes.

I onda su došle promene. Odvojila sam se od određenog sveta. Poradila na svom spoljašnjem izgledu da bi se psihički osećala još bolje. I onda više ništa nisam radila. Čekala. Obavljala normalne dnevne fukncije i čekala.

I znam da je rano, ali vrlo brzo je počelo da se dešava. Ljudi koji treba da budu tu, sami se pojave. I sasvim su dovoljni.

A onda su počele situacije da se dešavaju vezane za moju struku. Sasvim slučajno, bukvalno preko noći, počela sam da volontiram sa divnom decom. I moja energija i ljubav ide ka njima. I to će trajati dok traje.

Danas mi je stigla ponuda za nešto, isto vezano za moju struku. I ne znam da li će nešto biti od toga, ali stiglo je.

Smešno je, što mi pre ovih zemljotresa, nikada nije palo na pamet, da je to, što mi ta škola ide tako lako i tako od ruke, znak da ja time treba da se bavim i tome posvetim. Ali ja sam uvek filozofirala o nečemu drugom, višem, drugačijem.

I kao što rekoh. Još uvek je rano. Još sam puna gorčine i besa i bola, na kraju krajeva. Ali sam rešila da se opustim. Odlučila sam da se opustim. I da pustim taj život da dođe i da me vodi. I znam da ću se zajebati još beskonačno mnogo puta, da ću se razočarati duplo više od toga, ali bar ću biti opuštena. Nema više planova. Restrikcija. Pa gde odem. Ionako nigde nisam išla dok sam samu sebe vodila.

Eto, o tome sam razmišljala, pa da vam kažem.

 
9 коментара

Објављено од стране на јул 2, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , ,

9 responses to “Ja sam malo razmišljala

  1. drnch

    јул 2, 2009 at 4:03 pm

    Mozda „plan“ nije pravi izraz… ali ideju uvek treba imati.. o tome sta ‘oces i cemu tezis…
    Bitna i osetljiva stvar je obezbedis da ta ideja bude realna.. Za to ti je vec potreban analiticki dar i nepristrasno samosagledavanje.. Nadam se da ih imas, iako pises o razocaranjima…
    Rano je za velike zakljucke o zivotnim uspesima i neuspesima…
    E sad.. prvo si htela sve da kontrolises..pa si resila da sve pustis… Ako smem da posvetujem… neka sledeca oduika bude – da ne razmisljas o tome koliko kontrole imas nad zivotom…
    Posveti se principima kojima zivljenje, kakvogod da bude, usmeravas… O tome ipak treba voditi racuna…

     
  2. zelenavrata

    јул 2, 2009 at 5:01 pm

    Pre komentara, pitala bih drncha, sta su po njemu principi zivljenja?
    Razmisljati je dobro i dobro je da postoje ljudi poput Mahlat, koji su te/nas, ‘naterali’ na razmisljanje, ali sve to treba sprovesti u delo, a to nije ni malo lako. Ali je dobro krenuti bar u nekom pravcu i uciti se.

     
  3. Mahlat

    јул 2, 2009 at 7:26 pm

    Pa lepo sto si nam rekla.

    Prvo da bi te neko razocarao prethodno mora da te ocara. Zato nas razocaravaju samo posebni ljudi.

    Drugo, planovi se prave na osnovu tudjih saveta i pritisaka, uce te kako trebas sa svojim zivotom pa kad ti to klizne iz ruke i primetis da nisi najbolje “planirala“ dodje do te gorcine i besa.

    Trece, sve je to tako normalno u tvojim godinama, taj bes, to nezadovoljstvo, s godinama nam raste i “pamet“.

    I s godinama naucis da je najvaznija stvar na svetu da uvece mozes da zaspis i da se ujutru probudis mirna, “ciste“ savesti.

    I, da – nikada ne meri ljude po sebi. Nikada.

     
  4. Deda

    јул 2, 2009 at 9:38 pm

    Joj, jos koliko ces se puta ocaracati i razocarati, nisi ni svesna???
    ALi si u prednosti nad mnogima jer si pametnija od mnogih !
    Guraj podignite glave i veruj sebi !

     
  5. SugarKane

    јул 3, 2009 at 12:23 am

    Sve je to život.

    Znakovi postoje, samo ih treba prepoznati. Nemoj biti razočarana, to je čist gubitak energije koja može da se usmeri i kreativno iskoristi. Život me je naučio da razočaranja idu uz očekivanja. Kada prestaneš da očekuješ od ljudi da budu „ti“ nećeš se više razočaravati. Možda ćeš biti nekad malo tužna, ali, tako je to…

     
  6. drnch

    јул 3, 2009 at 8:50 am

    @Grineta: Sto bas mene pitas?!?!? 😯
    Principi mu dodju nesto kao licne zapovesti..svako pravi svoju garnituru istih… a u slucaju frke moz’ da se posluzi i onim crkvenim.. mada meni to dodje kao kad u avionu dobijes nekakve naocare za citanje, ako svoje zaboravis kod kuce…
    Licne zapovesti da budu sasvim konkretne: Ne jedem masno, ne kupujem tanga gace… ne bijem muza metalnim predetima.. :mrgreen:
    U svakom slucaju pomazu… Zauzmes stav prema njima umesto prema ljudima… dal’ se nesto ili neko uklapa u tvoje principe ili ne.. Ko se ne uklopi – vozdra! Nema ljutnje a ako se i naljuti ti se manje nerviras jer znas zasto si uradio tako kako jesi…

     
  7. drnch

    јул 3, 2009 at 9:04 am

    Salu na stranu.. dobro je ponesto sebi fiksirati…kao… ne ulazim u politiku, ne nosim oruzje, udajem se samo za muskarce… 😉
    Posebno je cesta dilema: duzan sam da prijateljima kazem ako smatram da je nesto znacajno… ili… ne mesam se u druge zivote , ma kakve stvari video ili znao..

     
  8. Sanja

    јул 4, 2009 at 2:36 pm

    Vidim da uglavnom mi, „matorci“ ovde pametujemo, ali moram da ti kazem da si ti iz nekoliko razloga u velikoj prednosti.
    Prvo-pametnija i si i zrelija za pet duzina od vecine vrsnjaka.
    Drugo-izabrala si profesiju koju volis. Mnogo je vazno da se bavis onim sto volis, jer je najteze celog zivota ici na posao od koga ti je muka. Kad radis ono sto volis, mnogo lakse se podnesu sva sranja koja te neizostavno prate. I samo onaj ko se iz ljubavi bavi svojim poslom, moze u njemu da bude dobar.
    Razocaranja i tuga koju dozivis sada ocvrsne te, nauci, pomogne za dalje.
    Zato, samo napred, sve je to sastavni deo odrastanja, koliko god ti zvucalo kao klise. 😛

     
  9. Dusan

    јул 6, 2009 at 9:16 am

    Ja sam, boga mi, imao problema sa nepotrebnim razmisljanjem i nerealnim planovima. I to na dva nacina, prvi kada ta dva ukljucuju neku drugu osobu ispostavljalo se da moje misljenje o toj osobi nije sasvim tacno, pa sa tim je i moje ocekivanje bilo nerealno, drugim recima ostajao bih ko popisan uz vetar. Zato sam prestao da dodeljujem misljenje o ljudima, pojavni oblik njihovog postojanja i ono sto oni izgovaraju je sasvim dovoljno za jedan zdrav odnos, znaci samo nikako da ocekujem nesto a da mi to vec nije dato na tacni, naravno , tako sam poceo i bolje da razgovaram sa ljudima i oni sa mnom, i pre da me postuju. Neko mi je rekao, evo ti ga covek ispred tebe, razgovaraj sa njim kao sa covekom(sa njegovim duhom i sa njegovom dusom), a ne kao sa objektom tvojih zelja ili tvojih planova, i razgovor ce tako teci kao med i mleko ili jogurt.
    A da… ima i taj drugi nacin kako sam imao problema sa nepotrebnim razmisljanjem i nerealnim planovima, a on se tice samo mene, i najvise moje mrzovolje, to jest, lenjosti, nemanja snage, uzivanja u leskarenju, u igrarijama, mastanjima o kako bi bilo kad bi bilo, a da pri tom svaki dan ipak radim ono sto jesam, ali u sitnim sitnim, sicusnim koracima izmedju gorespomenutog leskarenja i navodnog skuppljanja snage i mastanja. Dakle, OK je imati plan sa sobom, odmeren, jasan, kao nesto sto ce mi dati obavezu i naterati me da dignem dupe na vreme i da ga na kraju dana, samozadovoljno zavalim nazad u cebence ili frotirce, sa nogama u lavoru vruce vode zacinjenu kamilicom.

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: