Otključavam vrata zgrade i ulazim. Ispred mene iskače klinac:
– Jel’ idete liftom?
– Ne, ali ako se bojiš ili lift ne može da te povuče, ići ću.
Ulazimo u lift.
– Na koji sprat želiš da ideš?
Pritiska dugme broj 6, okreće se prema meni, nasmejan:
– Ja sam Aleksa, i imam 6 godina
– Zdravo Aleksa, ja sam Ivana. Kod koga ideš?
– Aaaa nigde, ja ne živim ovde
– Pa šta radiš ovde?!
– Pa vozim se liftom
– Pa gde živiš?!
– Tu ispred
– Gde su ti mama i tata?!
– Na pos’o
– Ko te čuva?!
– Deda i brat
– Pa gde su oni?!
– Pa brat je izašao negde, a deda spava
U tom trenutku stižemo na 6 sprat, ja pritiskam dugme za prizemlje. On me gleda uzbuđeno i upitno
– Šta me gledaš, vraćam te gde sam te našla!
Izlazimo u hodnik.
– Aleksa da ideš pravo kući. I ovo liftovi su opasni, stalno se zaglavljuju. Gledaj da uvek bude neko sa tobom kada se voziš. Važi?
Klima glavom i istrčava napolje. Ja stojim ispred ulaznih vrata i gledam ga dok ga ne izgubim iz vidokruga. Za svaki slučaj.
Ivanizmi 
stevo
6 јула, 2009 at 8:49 am
Eh, nije samo boks plemenita veština 😀
Moošema
6 јула, 2009 at 10:48 am
Jako se to danas, nekako olako, tretiraju deca. Čim prohoda, na ulicu. Ja možda preterujem, ali volim da znam gde mi je i s kim moje desetogodišnje dete u svakom minutu koje provede van kuće.
Čak kad je i obližnjem parku, ja se prošunjam da vidim s kim je i da li je sve u redu, ali tako da me ne vidi, da ga ne brukam što ima ludu kevu :)))
Deda
6 јула, 2009 at 10:48 am
Nikad nisam voleo liftove kada nikoga nema… 😛
Lepo si rekla Aleksi, nadam se da ce te poslusati?
zelenavrata
6 јула, 2009 at 12:10 pm
Mali baron, ccc, klinci su cudo!
Flying_man
6 јула, 2009 at 6:04 pm
E, a sta je bilo sa njim posle, kad si ga izgubila iz vidokruga? 😉
Charolija
6 јула, 2009 at 10:22 pm
Ti si divna kao i Aleksa, ali sam tužna zbog njega. „Pa brat je izašao negde, a deda spava.“ Prepušten je sam sebi, pa on ima samo 6 godina. 😦
Sanja
6 јула, 2009 at 10:44 pm
I zbog ovakvih slucajeva ja se sve cesce pitam da li sam nenormalna ja ili ti drugi roditelji…
Dusan
7 јула, 2009 at 1:12 am
„vraćam te gde sam te našla!“
Ivana
7 јула, 2009 at 9:04 am
stevo, ma boks nije ništa za ovo
moošema, mame su tu da, između ostalog, brukaju decu
Deda, liftove ne volim ni ja, a mogu samo da se nadam da me je Aleksa poslušao
zelena, ali stvarno je čudo. Mali samouvereni frajer
Flying_man, videla sam ga posle jednom, protrčao je niz ulicu po komšiliku. Javio mi se 🙂
Čarolija & Sanja, to jeste strašno, znam. Ja sam se isto tako osećala
Dušan,
dymytriye juri ratluke
20 јула, 2009 at 4:11 pm
hahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahaha! ne mogu da verujem! hahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahah…