Tunis, deo treći – NIGHTLIFE

Još u Boru, kada smo uplaćivali more, srele smo A. i ja nekog tipa koji je letovao u istom mestu i rekao nam je da je mnogoooo dosadno i da nema ničega. Ja ne znam gde je on bio.

Dve važne činjenice za aš noćni život. Imale smo bar u hotelu sa svakodnevnim dešavanjima. Jako bitno. A drugo, rekla sam vam da smo prvog dana upoznale G. I Z. Z. Je već treću godinu u Tunisu, zbog Habibi situacije i imale smo tu sreću da zbog nje znamo kada, gde i kako da odemo. Ali to su one zvezde i univerzum koji je namestio da bude sve kako treba.

Ali prvo bar. Svake večeri u 21.30 počinje neko dešavanje i program u baru. Njihov koncept (koncept hotela, ne animatora) zabave se razlikuje od našeg koncepta zabave. Mene sve to nekako slatko podseća na poljsku nastavu u trećem razredu osnovne škole u Sokobanji kada postoje razne tematske večeri. Ali, umesto da se durimo kao neki Srbi koji su bili i da gledamo sve sa visine, mi smo se trudile da učestvujemo u svakoj vrsti zabave i svaki put smo se ludo zabavljale.

Prve večeri u baru smo imali muzički kviz, pogađanje pesama. Pogodite ko je pobedio? Pa mi naravno. Nagrada – flaša tunižanskog šampanjca. Mi smo već bile potkovane Celtiom, tako da smo i šampanjac slistile bez problema. Veče smo nastavile u Saloonu. Saloon je, pa meni, najbolja kafana u kojoj sam bila. Saloon se nalazi u Susu, na 5 kilometara od Porta. Zahvaljujući Z., koja nas je naučila cake, uvek smo se vozile jeftinije taksijem iako smo po noćnoj tarifi. Taksiste sam obožavala. Svakog sam malterirala pričajući mu kako sam lepa i savršena. Umirale smo od smeha.

Saloon. Disko u podrumu. Kao pećina. Atmosfera neverovatna. NEVEROVATNA! Prvo veče smo još iz bara iz hotela, nas 5, povele dva nemca i jednu belgijanku. Onako nacirkane upale u Saloon. A tamo haos. Divljanje. Svi igraju. Ima i turista i tunižana. Svi raspoloženi. Devojke bose. Letnji hitovi. Mi se odmah pridružile zabavi i ukrale svu pažnju. A. je majstor za komunikaciju i za privlačenje turista u naše društvo. Ivana ima cigansku dušu i svi tunižani su njeni omiljeni drugari. To veče su Ivana i konobar Nizar postali najbolji drugari na “jebi si mater“. Svaki sledeći put kada smo se pojavili u Saloonu, Nizar nam je nalazio najbolja mesta za igranje, rezervisao nam stolove (u jednom trenutku nam je ekipa brojala 13 ljudi), vodio računa o nama, terao pijavice koje se zalepe itd. Nizar je car! Nizar je moj prijatelj!!

Ne znam kako da vam tačno opišem atmosferu u Saloonu. Imate 300 ljudi. Svi igraju, znoje se, piju, dobro provode, luduju. Ima onih udaraljki i u toku noći kreće da se lupa. Svima srce kuca kao jedno. Neverovatno. Tu energiju nikada ranije nisam osetila i ne umem da je opišem nekome ko nije bio tamo. Zato smo i najviše izlazili tamo. I uvek je bilo fenomenalno.

Jedno od večeri smo otišli u popularnu diskoteku Bora – Bora. Još u Srbiji, ljudi su nam pričali da se tamo mora otići. To je najbolja diskoteka u celom Tunisu, ma celoj Africi. I skockasmo se mi kao za crveni tepih i uputismo tamo.

Bora – Bora je nenormalno ogroman prostor. OGROMAN. Imaju neke baklje, ogroman stejdž, dj je “negde“ gore. I izvode razne performanse. Neko svira neku violinu, neke igračice (najbolje ribe koje sam videla u životu), čuda i čudesa na sve strane. Neka koja se vere po nekom konopcu, ljudi na štulama kroz publiku, baš je onako…ali džabe! Pozerajsko je mesto skroz. Ljudi tu izlaze da vide i budu viđeni. Nema one Saloonske atmosfere. Nema iskrene zajebancije i dobrog provoda. Nemojte pogrešno da me razumete, odigrale smo mi i tu, i zezale se, ali nije to to. U dva smo već krenuli kući, dok smo u Saloonu dočekivale fajront.

Bili smo i u Portu, u nekoj diskotici Platinum. Isto full mesto (ne mogu da verujem da sam rekla full), muzikca za leto, ali opet pozeraj. Doveli devojke da ih pokažu. I tu smo im do dva pokazali kako se densuje i otišle kući.

Što se tiče tematskih večeri u baru hotela, imali smo jedno veče nastup tranvestita. Ja se oduševih. Bilo ih je dvojica ili trojica, nisam uspela da provalim. Imitirali su slavne pevačice – Witney Houston, Shakira, Anastasia, Gloria Gaynor…Totalno su cool kada su na sceni i istinski zabavljači su. Kada sam htela da razgovaram sa njima, onda vidiš koje su to teške budale. Okreću glave kao prave primadone i neće da pričaju, uopšte. Mnogo sam se smejala.

Sledeće veče gde smo bile glavne, je veče karaoka. Čim sam čula karaoke, odmah sam odlepila. Moram napomenuti da je to bilo veče kada smo se vratili iz Sahare, da sam bila bolesna, pod temperaturom, zapušenog nosa i promuklog glasa, ali opet sam pevala. Iz sveg glasa. Koliko god me držao. Puk’o kod treće pesme – Like a prayer, Madonna. Šteta. I M. je pevala i pravile smo atmosferu. Te večeri smo bile preumorne od Sahare, za izlazak, pa smo rešile da dovedemo izlazak u bar. Kad god se tematska večer u baru završi, ljudi posede još malo i raziđu se. Ali ovo veče im nismo dali. Animatoru i dj Alexu smo rekle da pušta ludu muziku i napravile smo atmosferu samo takvu. Sve smo ih digli na noge, a koliko je dobro bilo, govori i to da su ljudi, koji nisu gosti hotela čuli i došli u bar da se zezaju sa nama. Ma šašavo.

Imali smo i izbor za mis. Majke mi. M. i Z.su učestvovale. Mnogo smešno. Nešto su kao izvodile trbušni ples, pa sexy hod i ples, a posle je to sve prešlo u zajebanciju u kojoj su glumili obavljanje jutarnje toalete. Koliko je nebulozno toliko je i smešno. Raspali smo se od smeha, jer animatori stvarno znaju svoj posao. Na kraju su sve misice dobile koktele i diplomu. Poljska nastava, kažem vam.

Imali smo i tradicionalno folklorno veče u baru. Izvodili su svakakve kerefeke, plesove, držali piva na glavi, krčage, igrali trbušne plesove i vodili publiku da igra sa njima. Naravno da sam igrala. Toliko sam dobro mrdala, da mi je jedna od njih pokazala da treba malo i grudima da mrdam, na šta sam joj ja pokazala da nemam čime. Onda je ona prsla od smeha.

Sve u svemu, nikada nam nije bilo dosadno. Iako smo najviše vremena provodili u Saloonu, nikada se nismo smorile. Poslednje veče, pred naš odlazak, bilo je afričko veče. Palme na sve strane, crnci koji udaraju u bubnjeve, neke vatre. Ma ludnica!

Apsolutno sam svesna da ovo nikako ne prikazuje pravo stanje stvari, ali ljudi, ako se nekada nađete u Tunisu, obavezno idite u Saloon, koji se nalazi u Susu. Biće vam jasno o čemu pričam!

Nastaviće se…