RSS

Tunis, deo peti – Ljubav

06 авг

Ljubav u Tunisu, naslov je knjige Isidore Bjelice, koja mi je preporučena, posle prepričavanja jedne priče. Bilo me sramota, ali sam juče otišla do biblioteke i zamolila bibliotekarku da mi nađe tu knjigu i rekla sam joj da me je sramota. Knjiga je….glupa. Ali opisuje “ono“. Nalazila sam to u nekim pasusima. Nešto kao ovo: “Žid je verovao da Afrika provocira naše stvarno ja i pokazuje nam telo onakvim kakvim ga ne poznajemo…U Africi telo počinje da živi svoj zaseban život, da dominira i preuzima naš duh…“

“To“ je teško objasniti nekome ko nije bio tamo. U Tunisu vreme sporije teče, srce drugačije kuca, krv vrelije teče venama. Ne znam zbog čega. Da li je to od sunca, mora, vazduha – seratonin divlja. Vlada neopisiva euforija i sreća. Stanja u kome je sve moguće. Ne znam. Ne umem da objasnim. Pokušala sam nekim prijateljima kada sam se vratila. Reči zvuče banalno, glupo.

Kažu da leto i odmori podrazumevaju letnje romanse i slične zajebancije.Ne znam. Poslednji put kada sam bila na moru sam tek postajala tinejdžer tako da ne znam kako to ide. Da je bilo letnjih romansi, bilo je. Flerta i uživanja na sve strane. Niko nije ostao uskraćen. Ali Tunis…

….U Tunisu je sve drugačije. Kombinacije, bilo gde na svetu nemoguće, tu su moguće. Komplikacije koje bi ovde nastale, u Tunisu ne postoje. Neverovatna jednostavnost u odnosima. Vetar ima drugačiji ukus, a more drugačije miriše. Sunce peva drugačijom melodijom.

Svako je imao svoju priču. Sve neverovatniju do neverovatnije. Čak, i na aerodromu na odlasku, kada smo se skupljali za avion, iz različitih hotela i različitih gradova, mogle su se čuti neverovatne priče od ljudi od koje to nikada ne bi očekivali. Zaraza, groznica, Tunižanski virus, bakterija, šta li je…

Moje saputnice imaju svoje priče, ali vam o njima neću pričati. Nije na meni da to ispričam. Moju priču vam mogu ispričati, ali neću. Ne zato što se stidim ili se malograđanski bojim “šta će reći svet“. Naprotiv, moja priča je nešto čime se izuzetno ponosim. Ponosim se svojom hrabrošću da uđem u nju bez oklevanja. Divim se i zahvalna sam univerzumu kako je spojio sve okolnosti da se ona desi. Kako je postavio prave ljude na pravo mesto u pravo vreme. Divim se sebi što sam bila dovoljno hrabra da ispratim svoj instinkt do kraja. Što nisam ustuknula pred teškoćama koje bi mi se na bilo kom drugom mestu učinile nepremostive, dok sam u Tunisu lagano odplesala preko njih. Ponosim se svojom kreativnošću i tuđoj spremnosti da tu istu prihvati. Zapanjena sam svojom sposobnošću da uživam i da se smejem punim plućima. I beskrajno sam zahvalna na tom iskustvu. Jer, me je nepovratno promenilo. Na beskrajno mnogo načina.

Pa zašto, pitate se, vam onda ne ispričam? Iz dva razloga. Prvo, zato što ne biste razumeli. Jer niste disali taj vazduh, niste se pržili pod tim suncem i kupali u toj vodi. A drugi, i najbitniji zato što je to moja posebna uspomena. I ne želim da je delim sa svima. Ne želim da je ispričam previše puta, ne želim da bude pročitana previše puta. Želim da je ljubomorno čuvam samo za sebe. Da je ne izližem i ne ofucam. Hoću da uvek ostane sjajna i posebna kao što jeste. Jer jeste zaista posebna. I neverovatna. Dokaz da je život stvarno čudo i da kreira najneobičnije priče na svetu.

Nadam se da to razumete. Ako ne, žao mi je. Ali onda, brzo, trk u Tunis, po svoju priču. Onda ćete razumeti. Ja mogu vam samo pokazati deliće te sreće kako izgledaju:

Photobucket
Photobucket
Photobucket

 
18 коментара

Објављено од стране на август 6, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , ,

18 responses to “Tunis, deo peti – Ljubav

  1. Dragana

    август 6, 2009 at 12:23 am

    aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa da da da, „ono“ neopisivo, prosle smo zajedno sve to i cak jedna drugoj ne umemo da objasnimo…treba ostetiti, proziveti ziveti taj Tunis…

     
  2. RainDog

    август 6, 2009 at 8:51 am

    Znao sam odma`. Čim sam prvi put pročitao koliko si oduševljena Tunisom znao sam. Kakva Afrika, kakvi bakrači, ljubav je u pitanju. Čekaj samo da ti Mahlat naiđe ovuda, sve će da ti objasni. 🙂

     
  3. Suske

    август 6, 2009 at 9:49 am

    i da si napisala samo naslov i ostavila drugu sliku, sve bi rekla.
    😉 😀

     
  4. mahlat

    август 6, 2009 at 9:51 am

    Najbolje ovako, da mi cacnes u mastu pa da kazes – necu da ti kazem 😉

     
  5. Sanja

    август 6, 2009 at 11:30 am

    Ma naravno, i ne treba da delis ono sto je samo tvoje. A raaaaaaaaadujem se sto ti se posle onog bedaka desilo ovo letovanje, samo tako. 😛

     
  6. Deda

    август 6, 2009 at 11:44 am

    idm Babu dateram da idemo u Tunis, iz odmak !!!

     
  7. RainDog

    август 6, 2009 at 11:49 am

    Ti bre matori nisi ništa shvatio. Fora je u tome da Baba ode tamo bez tebe.

     
  8. Ivana

    август 6, 2009 at 5:15 pm

    …samo se smeškam…

     
  9. zelenavrata

    август 6, 2009 at 6:20 pm

    Oooooooo, neka si mala, bravo!!!!!!!

     
  10. Reminder

    август 6, 2009 at 7:24 pm

    Cool !!!

     
  11. drnch

    август 6, 2009 at 8:48 pm

    Eeee, da ‘oce svi turisti da se ispozaljubljuju pa da citamo ‘vako zanimljive putopise! 🙂
    Pretpostavio sam da ovako detaljan izvestaj mora da ima neki efektan kraj! 😉

     
  12. dudaelixir

    август 6, 2009 at 11:27 pm

    O dete, lepo si sve sročila, uspela si i „ono“, sve za tako kratko vreme! Svaka ti čast na uživanciji! 🙂 A i da nisi rekla, vidi ti se po ocima! Drugacije sijaju na početku i na kraju puta! 😉

     
  13. dusan

    август 9, 2009 at 11:58 am

    🙂 Ih bre što s ti naivna, ma sigurno stavljaju neki sastojak u ono njihovo pivo, kako beše, Celtis, to je neki drevni njihov napitak , afrodizijak, koji oni koriste već hiljadu godina, podvaljuju turistima, tako nešto su i Isidori uvalili.
    Ali svaka im čast na tome, i neka uvaljuju, ljudi su bre izgubili osećaj za život od silnih strahova i nedoumica, i stvarno kako drugačije nego da moraju da osete, onako prevareni, na kvarnjaka.
    😛

     
  14. Ivana

    август 9, 2009 at 12:12 pm

    Nije pivo, nego urme 😉

     
  15. dusan

    август 9, 2009 at 2:03 pm

    – pile od 1,5 kg
    – so i biber
    – kari
    – 40 g ulja
    – glavica crnog luka
    – 2 zelene paprike
    – 1/4 l instat supe
    – 200 g pirinca
    – 12 urmi
    – casa jogurta
    – 1 kasicica gustina
    – 3 kasike preprzenih badema

    Nacin pripreme:

    Pile ocistite, operite i isecite na manje komade. Ostavite po strani batake i krilca, a sa ostatka uklonite kosti. Meso posolite, pobiberite i pospite karijem. U tiganju zagrejte ulje i stavite komade piletine da se prze dok ne porumene sa svih strana. Ocistite i iseckajte crni luk, pa ga dodajte piletini tako da se i on prodinsta na tihoj vatri. Papriku ocistite, operite i isecite na tanke trake. Dodajte je piletini i pola sata kuvati na umerenoj vatri.
    Gotovu piletinu izvadite iz tiganja i ostavite na toplom mestu. Procedite supu u kojoj se kuvala, a gustin umutite sa malo vode, pa dodati supi i stalno mesajuci ostavite par trenutaka da vri dok se ne zgusne. Urme ocistite od kostiju i podelite ih na polovine, spustite u sos i umesajte u sve to jogurt. Po ukusu jos zacinite karijem i solju. Sos dobro podgrejati ali ne dozvoliti da ponovo vri. Pirinac skuvajte u slanoj vodi, procedite ga. Pirinac stavite na posudu na kojoj cete posluziti jelo, po njemu naslazite komade mesa, i sve zalijte sosom. Pospite bademima i iznesite na sto.

    (moja primedba- ne stavljajte više od propisanog broja urmi pošto su one poznate kao jak afrodizijak)

    E dosta sam proučio idem da napravim ovo jelo, a moja draga neće znati šta ju je snašlo

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: