RSS

Tunis, deo šesti – povratak

07 авг

Neću kući! Neeeeeee!

Do poslednjeg momenta nisam želela da to prihvatim. A to i nije bilo teško zato što nismo imali pojma kada se vraćamo kući. Veče pred poslednjeg dana, na oglasnoj tabli u najzabačenijem kutku hotela, tenkre je ostavio obaveštenje kada bus dolazi po nas i kada nam avion poleće.

Bus nas skuplja u 10 do 3. Ustala to jutro normalno i otišla na plažu. Slikala sve i svakoga.

Photobucket

Photobucket

Počinje da mi se skuplja grč u stomaku. Ne želim da odem. Niko mi ne nedostaje, grešna mi duša. Ovu plažu, ovo mesto doživljavam kao moj dom. Ovde mi bre duša kliknula. Ovde sam srećna i zadovoljna.

Prvi put mi vreme ide brzo. Polako se pozdravljamo sa svima. Skupljamo fejsbukove i mejlove. Khalid me pita da li dolazim sledeće godine, ja mu odgovaram da ću. Alexu je žao. Midu isto. Indonežanin oženjen Šveđankom nas zove u Švedsku i kaže da će mu nedostajati “funny girls“. Odlazimo sa plaže. Čekiramo se iz hotela i čekamo bus.

E sad ozbiljno. Oko tenkrea i cele te organizacije. Ja se tu smejem, zajebavam i sarkastična sam. Ali taj čovek je bio odgovoran za nas. U drugoj smo zemlji. Mi smo super prošli, ali ne daj Bože da se nešto desilo, taj čovek bi trebao da nas vadi i da nam pomaže, a on uopšte ne uliva poverenje niti je bio uopšte prisutan.

U 10 do 3 dolazi bus. Z. je nema. Zovemo je, nedostupna je. Kažemo tenkreu i rahitičnoj koleginici da sačekaju. Sačekali su čitavih 5 minuta i autobus kreće u Monastir na aerodrom BEZ NJE!! Majke mi. Neverovatno. Dobra stvar je što Z, koja se pojavila u 3h na recepciji, nije mutava nego je lepo uzela taksi i stigla do Monastira. Još su tenkre i rahitična imali obraza da kažu Z. da smo mi rekli da je ona odlučila da ostane. Zamislite to bre!!

Aerodrom. Sve ono što prolazi kod nas, kod Tunižana ne prolazi. Sve je po propisima, tako da A. nikada ne bi uspela da prošvercuje one kiflice i plinske boce. Još se raštrkamo kod čekiranja i sve dobijemo različita mesta u avionu, što počinje kod mene da izaziva blage napade panike. Sedeću sama, jebote.

Sve smo završili i čekamo let. Ja izgledam ovako. NEĆU KUĆI!

Photobucket

Čekiramo se. Opet u bus. Avion. Tuga i strah pomešani u avionu. Avion poleće. Sad, da li je manja pista u Monastiru ili je drajver žurio negde, ali ne da je poleteo, nego mu je jebao kevu. Sva sam se zalepila za sedište, utroba mi se prevrnula, leva ruka počela da se koči od straha. Ma užas. A onda nas je turbulencija pratila ceo put. Turbulencija se manje oseća nego truckanje busom, ali ja opet znam da sam negde gore u vazduhu i uopšte mi nije prijatno. Opet hrana, ovog puta bolja, najbolji čokoladni kolač ikada. Taman se opustih, pustim mp3 i muzikicu, uzeh aparat da gledam slike i budem nostalgična, kad eto je stjuardesa da mi kaže da sve isključim jer počinje sletanje. Vozi čovek, ne zajebava se.

Opet pritisak. I opet bombone, žvake, zevanje, gutanje, ma ne pomaže. Boli u pizdu materinu. Sletesmo. Ja gluva.

Pasoška kontrola u Srbiji. Aerodromska taksa je 85 evra. To smo platili pre polaska. Koliko beše ovi u Jat-u primaju plate? Imate deset punkta za pasošku kontrolu. Rade tri. A nije samo naš avion sleteo. Sat vremena nam je bilo potrebno da je prođemo. Pola od toga da nađemo prtljag jer se vrteo ispod monitora na kome piše Minhen.

Izlazimo sa areodroma. Izljubismo se, i svako na svoju stranu. Nisam srećna. Uopšte. Od tada samo buljim u slike, skupljam slike sa svih aparata, pričam samo o Tunisu i dosadila sam i Bogu i ljudima. Al’ ne mogu.

Mislim, pametna sam ja. Svesna sam toga da nigde nisam bila i da nemam sa čim da uporedim. Ali ja sam dole bila srećna. Ne srećna, nego SREĆNA. I ne zbog onoga u prethodnom postu. Moja duša je dole kliknula i ciknula. I MORAM da se vratim tamo. G. i ja već pravimo planove za Novu Godinu. Da je proslavimo tamo. Novac više ne trošim. Sve ide u kasicu za Port. Sledeće leto mora da se vratim tamo, najmanje 14 dana. Postoje dve opcije. Da mi opet bude tako dobro i da se preselim da živim dole. Ili da se razočaram, pa da krenem u dalje obilaske…

U svakom slučaju. Tunis se mora doživeti. Mogu ja da trtljam ovde do besvesti, ali dok ne odete tamo, dok ne dišete dole…od mojih reči i slova nemate ništa.

 
5 коментара

Објављено од стране на август 7, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , ,

5 responses to “Tunis, deo šesti – povratak

  1. Sanja

    август 7, 2009 at 9:36 am

    Razumem te sto posto. Ja sam se tako osecala prosle godine posle Grcke (a sta je Grcka za Tunis?!). Sve me nesto stezalo u grudima i islo mi se oooooopet na neodredjeno vreme. I sad mi muka.
    Ajd nek ti se ostvare ti planovi, pa moz da pocnemo da skupljamo ko za Dedinu kozu, akcija „Ivana u Tunisu!“ 😛

     
  2. zelenavrata

    август 7, 2009 at 1:09 pm

    Sad i meni zaoooooo sto si se vratila i sto je kraj tvom pisanju o Tunisu 😦
    Aj seti se jos necega pa nam pisi!

     
  3. dudaelixir

    август 7, 2009 at 5:40 pm

    I ja sam nekada bila mlada i uvek se zaljubljivala na moru! Zao mi je što si morala da se vratiš, ali, skupljaj pare pa se vraćaj, sto pre! 🙂

     
  4. Charolija

    август 18, 2009 at 10:56 pm

    Sa velikim zadovoljstvom sam pročitala sve ove tvoje priče o Tunisu i vašem provodu tamo. Razmišljala sam ranije gde bih mogla da pobegnem na neki odmor i sada definitivno znam gde ću. Želim i ja malo toga čime su tebe tamo „špricali“. 😀

    Nova Godina u Tunisu…zvuči fantastično, navijam za tebe. 😉

     
  5. Ivana

    август 19, 2009 at 10:48 pm

    Čarolija, drago mi je da ti se svidelo. Aj sa mnom sledeće godine, ali ne znam kako da se odvojiš od klinaca…jer ako hoćeš “špricanje“ mora ideš sama 😀

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: