RSS

Ponoćni Ivanizam, again

12 авг

Opet me nešto cima i drma. Nešto sam “govnasto“ raspoložena. I piše mi se. I imam hiljadu stvari o kojima bih pisala, o kojima mislim, ali opet me yebe ona moja površnost. Kao, neću moći da uđem u dubinu teme, pa neću da je čačkam. Što je opet kontradiktorno sa mojom novom željom i težnjom da budem površna i da lako postojim. Mrzim što mi se zavezao mozak. Tj uvrteo se i opet se ludira. Nikako ne smem da ga ostavim samog. Ide negde gde ne treba.

Svašta se bre izdešavalo za kratko vreme. Mnogo sam puna utisaka, emocija, bem li ga čega. Tu je Tunis. Još ga nisam svarila. Punim kasicu da se vratim. Tu je ona neobična priča odatle, sa kojom nemam kontakta, pa je mom mozgu dozvoljeno da pušta svakave filmove. Ko zna zašto je to dobro? Baka. Skoro svaki put kada uđem u kuću imam poriv da odem do nje u sobu da joj se javim. Pa me stegne. I toliko. Pa se pitam da li je normalno da bude samo toliko? Pa me drmne osećaj krivice.

Ne mogu da nađem profesorku za diplomski, da mi odbri drugi deo. Ako je ne nađem na vreme, ne znam šta ću da radim. Onda treba da preteram u oktobar, a ističe mi apsolventski, a moji jadni roditelji treba to opet da plaćaju. Ne znam…

Znate onu moju životnu filozofiju da sve što se dogodi, lepo ili ružno, ima svoje zašto i da će mi biti potrebno za sticanje kasnijih iskustava? E pa tako sam napokon dala smisao onom bedaku i onim slomovima. Da nije bilo toga, ja ne bih otišla na predivno letovanje. Ne bih stekla sve one neprocenjive uspomene i iskustva koje sam stekla tamo. Ne bih se setila ko sam i šta sam. Zaboravila sam za šta sam sve sposobna. A ja sam bre mnogo sposobna!

I ne znam… Baš sam nešto šljjj večeras. Ne znam šta mi je. Stvarno prelivam. I imam bre o čemu da pišem, imam o čemu da mislim, samo sve to treba da složim. Mogu da pričam o tome kako je “Ivana got her groove back“, mogu da pričam o tome kako posle slika izbačenih na fejs dobijam razne pozive za kafe i špagete, kako razni ljudi misle da mi njihovo mišljenje znači i ako ih ne poznajem. I o tome kako sam upoznala jednu sjajnu osobu, sasvim svoju, koja je izrazila želju mene da upozna i dobila predivan poklon od nje. Mogu da pričam i o tome kako sam opet, što bi Džejn rekla, lakmus – papir čovek. I o tome kako sam bila na probi benda mog drugara, i kako smo se zarakijali tamo i kako nam bilo lepo…Ma svašta imam da vam pričam. Moj život je jedan divan i ispunjen život!

Za kraj vam ostavljam jednu mnogo lepu, meni dragu pesmicu. Samo što je youtube poskidao sve spotove, pa je jedino nađoh ovako. Ko voli umetničko klizanje, taman će da uživa i u pogledu

 
5 коментара

Објављено од стране на август 12, 2009 in Uncategorized

 

Ознаке: , , , ,

5 responses to “Ponoćni Ivanizam, again

  1. zelenavrata

    август 12, 2009 at 12:51 pm

    Mislim da ne postoji ni jedna osoba koja ne prolazi nekada u zivotu, kroz takve faze, noci, dane, mesece…sve je to normalno i prolazi, sto je najvaznije!

     
  2. Ivana

    август 12, 2009 at 4:08 pm

    Znam, zelena, znam, ali šta da radim u pola 7 ujutru?! 🙂

     
  3. Dusan

    август 14, 2009 at 10:13 pm

    pronasao sam se u par redova, jebiga, desi se

     
  4. Charolija

    август 18, 2009 at 11:05 pm

    Uvek sam u pola 7 ujutru najbolje zalazila sebi u dušu. Što kaže Zelena sve to prolazi, ali važno je da i u tome nađeš način da uživaš.

    Žao mi je tvoje bake, moje saučešće.

     
  5. Ivana

    август 19, 2009 at 10:49 pm

    Čarolija, hvala 😦

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: