RSS

Ozbiljan post

30 авг


Htela sam danas da vam napišem post o stvarima koje ne treba da postoje. Sad kada sam bila u Bg-u, Goya i ja napravismo spisak stvari koje ne treba da postoje na ovom svetu. I ja sam lepo uzela taj spisak, stavila ga u torbicu i sada ne mogu da ga nađem. Nije problem, sećam se većine stvari, ali nije u tome stvar.

Nestao mi je moj upljač kupljen u Tunisu. Čuvala sam ga, pazila i mazila i planirala da ga sačuvam za uspomenu, ali njega nema. Samo je odjednom nestao. Bio na krevetu, i sada ga više nema.

Jedan duks tražim već godinu dana. Super duks, lep, mali, sa kapuljačicom volim ga mnogo. Jednostavno ga nema.

Nestaju mi bre stvari. Polako, ali sigurno. I nije ono “đavolčići se igraju“, pa ih ja nađem na nekom nebuloznom mestu, već ih nema. Nestanu zauvek.

Još je Molder u X Files-u rekao da ništa ne može da nestane bez traga. Pa gde su onda moje stvari? Nije da sam neki materijalista, ali uplašila sam se. Da li to moje postepeno nestajanje stvari, znači početak spore i duge dezintegracije moje ličnosti? Ja ću neminovno nestati sa ove planete, ali da li ću nestati odjednom ili ovako polako?

Da li će se moje telo i duh dezintegrisati kao što se dezintegrisao duks, prva knjiga Kapije, upaljač i spisak? A? I da li to boli? Da li će ostati neki trag mog postojanja? Da li ću se samo jedno jutro probuditi i neće me biti? Nigde? Da li će da zovu policiju? Da li će biti istraga? Šta će zaključiti? Hoće li snimiti film po ovome? Napisati knjigu? Opisivati moj život u nastavcima po novinama? Ozbiljna su to bre pitanja!

I tako se ja jutros bavim mogućnostima mog nestajanja na ovom svetu. Imajte na umu da se juče popilo puno tekile i da mi je malo zamagljeno u glavi. Nego morala sam da podelim ovo sa vama, baš me nešto svrbelo ovo da napišem.

A što se tiče stvari koje ne bi trebalo da postoje bili su tu na prvom mestu ljudi. Svi na ovom svetu. Zatim, limun vodka, najogavnija stvar koju si ti isti ljudi izmislili. Sećam se, neki ljudi imaju svoju posebnu kategoriju nepotrebnog postojanja, to su Milorad Pavić, Eros Ramacoti i Danijela Stil. Onda broj 256 ne bi trebao da postoji, zvuk motorne testere, svi –igimoni, nokti na nogama…

I tako…Dobro jutro

 
2 коментара

Објављено од стране на август 30, 2009 in Ludilo!

 

Ознаке:

2 responses to “Ozbiljan post

  1. Reminder

    август 30, 2009 at 2:33 pm

    Samim tim što pišeš, ti pobedjuješ zaborav i dezinetegraciju jednog bića. Pisanjem ostavljaš tragove u prostoru i vremenu. Svako od nas će pre ili kasnije nestati, ali treba se truditi da se za vreme postojanja što više stvori, ono po ćemu će te pamtiti i sećati. Zato nemoj da razmišljaš o nestajanju. Razmišljaj o stvaranju. 😉

     
  2. Vragolan

    август 30, 2009 at 7:06 pm

    Jeste..Evo ja vezem neki goblen i nestao mi plavi konac…nije u pitanju to sto vezem bez plavog konca,nego to sto stvaram..ja sam inventivan.

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: