RSS

Ceduljice

07 сеп

U stanu gde živim sam rođena. Mislim rođena sam u bolnici, ako shvatate stvari bukvalno, ali ovde sam oduvek. U ovom stanu, komšiluku, sobi.

Na početku nas je bilo petoro. Baka, mama, tata, Ana i ja. I uvek nam je kuća bila puna. I stalno smo se svađali. Ana i ja. Baka i Ana. Baka i ja. Mama sa nama svima jer smo je uvek zvali sa posla kada se posvađamo da nešto presuđuje.

Hoću da vam kažem da smo uvek imali određenu rutini življenja. A tu rutinu smo imali zahvaljujući mojoj pokojnoj baki. Ona je kuvala, čistila, budila nas za školu, spremala nas za školu, dočekivala iz škole, hranila, oblačila…itd. Mama i tata su radili. Pre i posle škole smo uvek bile sa bakom. Ona nas je čuvala, spremala ručak za sve nas.

Nebrojano puta mi je sve to smetalo. Činilo mi se da nas ima premnogo, nisam volela da delim sobu sa Anom. Nisam imala gde da odem kad njoj dođe društvo ili momak. Baka je bila u svojoj sobi, mama i tata u dnevnoj.

Posle je Ana otišla na fakultet, pa ja. I nisam toliko mnogo razmišljala o svemu tome. Pa je Ana otišla. Udala i odselila. Pa sam se ja vratila kući (pogrešila u proceni jebi ga.) Prvobitna euforija oko krečenja i sređivanja MOJE sobe je brzo prošla. Naravno da mi mnogo nedostaje Ana. Ali trudim se da ne razmišljam mnogo o tome. Ona živi svoj život. I treba.

I skoro je umrla baka. I sada nas je troje. Tako sam se izbedačila neki dan kada sam postavljala sto za ručak i iznela samo tri tanjira. Baš…tužno.

I tako sve one rutine više nema. Prilagođavamo se na novu. Uz stresove, naravno. Ja ne mogu da zamenim baku. Niti imam njene sposbnosti niti mogućnosti. Ali trudim se, stvarno. Mama ponekad misli da mogu više. Ja povremeno pomislim da ipak mama sve to mora da radi, pa se sudarimo. Ali generalno je okej. Samo treba vremena da nam se nova rutina ustali.

Nego, zašto se ovaj post zove kako zove. Pa zbog ceduljica koje mi mama ujutru ostavi. Spisak za kupovinu, šta treba da se uradi po kući, šta treba za ručak, i ako ne znam, kako da ga spremim. Ali to nisu obične ceduljice. To su ceduljice koje počinju sa “Ljubavi“, “Srećo“, “Srećice“, “Pilence moje“ i povremeno mi nacrta neko srce. I to je mnogo lepo. I tako počinje da se ustaljuje naša rutina. I baš je bre lepo!

 
8 коментара

Објављено од стране на септембар 7, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , ,

8 responses to “Ceduljice

  1. Deda

    септембар 7, 2009 at 5:21 pm

    Izgleda da je veci problem kad nemamo sa kim da se svadjamo?
    Predivne ceduljiceeeee… 😛

     
  2. Reminder

    септембар 7, 2009 at 6:34 pm

    Stvarno ne znam šta da napišem. Razmišljah i razmišljah i ništa. Ako se setim nešto pametno ostaviću ti ceduljicu tu negde 😉

     
  3. misko

    септембар 7, 2009 at 7:32 pm

    Eh tek kada ostanemo bez nekoga nama bliskog vidimo sta smo izgubili

     
  4. Sanja

    септембар 7, 2009 at 9:13 pm

    A posle kad ti odes u Tunis mama i tata ce uspostavljati novu rutinu i tako sve u krug. 😛

     
  5. magi

    септембар 8, 2009 at 1:08 am

    Moja mama jos cuva neke ceduljice koje sam joj ostavljala dok sam studirala. I ja ih ponekad vidim pa mi bude slatko da se setim tih nasih dopisnih godina. Kao da se nismo ni sretale previse. Sad se rutina promenila. To je zivot. I lepo je, bre! 🙂

     
  6. Suske

    септембар 8, 2009 at 9:11 am

    Kad su na raspustu, moja deca odu kod bake.
    Prva dva dana kao sam dobro, već trećeg dana mi je kuća kao pustara.
    Onda sam tek razumela moju mamu koja je plakala kao kiša kada sam posle moje sestre otišla i ja iz roditeljskog doma.

    Tužno, ali se tako mora.
    Puna kuća je ipak više puna radosti 😉

     
  7. zelenavrata

    септембар 9, 2009 at 2:10 am

    Meni sve ovo sto si napisala lepo, to je zivot bre, normalan, prirodan.

     
  8. Plava Baklava

    септембар 13, 2009 at 3:08 pm

    Takve ceduljice, pune ljubavi, mogu da se cuvaju zauvek i uvek da budu nosioci samo zdrave, pozitivne energije. Doci ce uskoro Anine bebe, pa cete uspostavljati nove rutine, kad vam stignu na cuvanje, vikend-porodicne ruckove, praznike, raspuste 🙂 Pa ces biti i ti na redu i bice vas opet sve vise – sa nekim novim rutinama 🙂

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: