RSS

O muško-ženskim odnosima, totalno nepovezano

19 сеп

Kako gde odem danas, kod Zelene, Šapke i naravno Mahlat, svi nešto pišu o muško – ženskim zajebavancijama, odnosima, ćurkama, “raspodeli“ moći i tako to. Pa i mene malo zasvrbi i ja to da lanem nešto po tom pitanju.

Od kad znam za sebe uvek ima ono da je ovo muški svet, da oni vladaju svetom i da je muškarac glava kuće. Pa se negde u međuvremenu pojavilo ono da je muškarac glava, ali da je žena vrat. I da žene mogu da vrte muškarca kako ‘oće, da će “zbog radi“ sexa muško da se pretvori u najvećeg tupsona i gluponju koji će zvezde da poskida zbog žene. A i ne samo zbog sexa. Literatura od vajkada, kao i moderna umetnost – film, je puna muškaraca koji idu na kraj sveta bore se sa aždajama, vetrenjačama, bandama razbojnika radi srca dame u nevolji.

Ja ne znam majke mi da se snađem tu i šta da mislim. Znam da postoje mnogo dobri muškarci koji su obično sa nekim rospijama koji cede život iz njih. Znam one malobrojne, kao što su moji ludi roditelji, koji funkcionišu normalno, vole se, poštuju, slušaju posle sto godina provodenih zajedno.

Ali… ja ne znam. Osim prvog (ozbiljnog) momka koga sam imala u životu, svi ostali su me zajebavali kako su znali i umeli. Ja stvarno mislim da sam super devojka. Ozbiljno. Jes’ da mnogo lajem i da “ne dam na sebe“, ali postajem ćurka kad sam devojka. Totalna. Ja ću da se polomim da ti učinim sve. Ja ću da se bijem sa aždajama i vetrenjačama da bilo sve približno savršeno. Ćutaću kad ne treba da ćutim, pogaziću sebe kada nikako ne treba, igraću pipirevku oko tebe, donosiću ti doručak u krevetu… Shvatate sliku? Verovatno zbog toga su me i zajebavali. Nemam pojma, u mom svetu je to osobina za poštovanje (mislim to što se trudiš da nekome, koga voliš, ugodiš), a ne za zajebavanje.

Drugo, one igrice – sad te zovem, sad te ne zovem, držim te na ledu, ovo – ono, nikad nisam umela da igram. Ja ako hoću da te čujem i da raspravimo nešto, ima da te izvučem iz tvoje mišije rupe i ima da se objasnimo.

Ne umem da flertujem. Ne umem da pričam dvosmislene pošalice i neke mudrolije. Ne umem da napišem ljubavni i slatki sms. Ali umem da ti kažem da te volim. Čisto i jednostavno. Umem da prekopam svet da nađem nešto što je tebi potrebno. Umem da reorganizujem ceo moj svet da bi se oboje osećali prijatno.

I da…šta sam htela uopšte? Pa ništa, samo malo da seruckam o ovome. Ja žene koje kontrolišu muškarce ne poznajem. Poznajem parove koji funkcionišu normalno i njima najiskrenije zavidim. I poznajem muškarce i parove, gde muškarac, da izvinete, drka ženu kako stigne. Gde nikad ničim nije zadovoljan, gde uvek hoće još, gde isisa svaki život iz nje, gde je zajabava, ne poštuje, ne zove, a sebi daje za pravo da je svojata, kontroliše njen život i bude apsolutno đubre prema njoj.

I ništa mi nije jasno. Na sve to znam predivne, predobre tipove koji nemaju curu iz jebemliga kog razloga. Onaj trip – svaka riba mora da padne na lošeg momka?

Razumem, bila sam poster girl za tu “organizaciju“. Ali bre to dopizdi. Nego kako dopizdi. Ja ne znam šta druge žene hoće. Znam šta ja hoću. Sigurnost. Da me neko poštuje. Da voli moje “bubice“. Da ne želi nikad da ih uguši. Da želi još i da ih pojača. Tako nešto. A to je u svakoj mojoj vezi bilo tako daleko.

Danas, koliko sam ja primetila, devojke privuku tipa time što su svoje, “lude i otkačene“, kad dobiju tipa, moraju da izgube svoj identitet da bi ostale sa njim.

I meni više ništa nije jasno…

Da li je moguće biti ćurka i kučka istovremeno? Verovatno jeste. Ne znam.

Izvinite, skroz sam nepovezana, ali krenuo me onaj moj kognitivni haos.

Ogorčena sam. Sve više i više razgovaram sa divnim ljudima, muškarcima i ženama koji su strašno usamljeni, a ako njih svi neki bilmezi i bilmezKe (izmislila sam i reč).

I gde se povlači granica? Koliko sebe čovek može da izgubi da ne bi bio usamljen? A istovremeno koliko može biti usamljen da ne poludi načisto?

 
14 коментара

Објављено од стране на септембар 19, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , ,

14 responses to “O muško-ženskim odnosima, totalno nepovezano

  1. shaputalica

    септембар 19, 2009 at 3:00 pm

    Vidi ovako: (malo mi bilo na mom blogu pa došla da serem, dizvineš, i kod tebe 😉 )
    za svaki tango je potrebno dvoje. Vidjamo svi te „parove“ o kojima pričaš, gde jedno drugo „maltretiraju“ na svakakve načine (ovde izuzimam fizičko maltretiranje, to je sasvim druga tema), gde jedno uvek pati i posle početnog ogorčenja dodjem do zaključka da oni NE MORAJU da trpe jedno drugo, oni su tako ODABRALI. Tužno i glupo, al’ jesu. Kao što svi pravimo svoje izbore u životu. U vezama makar. I opet tvrdim, iz ličnog iskustva, iz iskustva muškaraca sa kojima se družim: ništa češće ne ispadamo mi žene blentave il’ ćurkaste il’ kako o’š od muškaraca.
    Samo, svaka veza je zasebna priča. Nema generalizovanja mnogo tu. Tako da mogu da ti kažem samo svoje iskustvo: ima nesigurnih muškaraca koji nisu u stanju da shvate da to što im žene ugadjaju znači da ih vole do koske, već krenu da ih tretiraju kao krpe čim se otvore.
    Takdje ima i onih koji znaju ko su, koliko vrede i šta žele pored sebe, pa umeju da „hendluju“ ženom kad im se prepusti. Teško ih je samo pronaći, ali nije nemoguće. 😉 Tako isto i za žene važi, po mom mišljenju koje nije obavezno ispravno.
    Reeeetko, jaaako retko sam u životu sebe dala skroz. Zato što sam jako retko bila zaljubljena. I nisam se pokajala. Granice ne postavljam. Numem. K’o ni uslove. Bezuslovno i bezgranično, pa kako ispadne. A garanciju uz vezu ne daju, ne znaš nikad da li ćeš nešto izgubiti, i koliko ćeš dobiti.
    Da je mnogo usamljenih ljudi, jeste. Usamljen možeš biti i kad si okružen gomilom, baš bilmeza, jebiga. Ako u toj gomili nema onog ko razume sve što imaš da kažeš.
    I ja sad ovde na ovaj tvoj „nepovezan“ post odgovorih još manje povezano, i nikakav pametan odgovor nemam, al’ sam dobila napad logoreje po ovoj kiši, a i nešto sam sentimentalna ovih dana… 🙂

     
  2. Ivana

    септембар 19, 2009 at 3:14 pm

    Šapke, samo ti opali kod mene no problemo. Nepovezano ko’lko oćeš, vidiš da je i kod mene tako danas. Nije da se je na slažem sa tobom, nego kako krenem da mislim o ovome i da ga trpam na papir, ne mogu da se snađem nikako. Da napravim neki smisleni koncEpat, da ima uvod razradu i zaključak. I nikako ne želim da napadnem muškarce, najbolji prijatelji su mi muškarci, bolje sam se uvek slagala sa njima…I oni su otprilike u istim govnima kao i žene, a na kraju krajeva i ja, i ništa mi tu nije više jasno (ako je ikada i bilo), samo me čini to strašno ljutom i tužnom, i ne znam..evo opet se gubim po razradama i zaključcima.
    A sentimentalnos’ i mene ubi ovijuh dana, slušam nešto tugaljivo na sve strane, sad ću dođem kod tebe ti ostavim linAk

     
  3. drveniadvokat

    септембар 19, 2009 at 3:40 pm

    potpuno te razumem, i ja sam ista . . .

     
  4. Mirjana

    септембар 19, 2009 at 5:39 pm

    Ovo sam procitala sa uzivanjem ali sam toliko zivcana da ne mogu da komentarisem, uglavnom postavljas prava, prava, pravcata pitanja.

    Ti nikad neces imati problema!

     
  5. zelenavrata

    септембар 19, 2009 at 8:52 pm

    Mislim da muski nikada ne umeju da naprave curke od sebe kao mi kada smo u pms-u. Tada…..znam da pravim sranje, al` sta cu jace je od mene, tako i vecina zena oko mene. Zacurkimo sve u roku od odmah, odlazimo, raskidamo, placemo, jedemo govna…Oni bar nemaju ovakve nekontrolisane izlete!

     
  6. Ivana

    септембар 19, 2009 at 11:56 pm

    Mirjana…drago mi je da ti se tekst sviđa, ali ja da nikada neću imati problema?! e…iz tvojih ustiju u Božje uši..

    Zelena, slažem se za izlive besa koji ne moraju neophodni biti povezani sa pms-om. Bar kod mene

     
  7. zelenavrata

    септембар 20, 2009 at 12:26 am

    Cuti bre i ja se vadim pms-om 😉

     
  8. rainbowica

    септембар 20, 2009 at 12:58 am

    Uvek se setim Duska Radovica: „Mnoge zene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su vec voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu“. U poslednje vreme mi se cini da je to tuzna istina vecine musko-zenskih odnosa oko mene.

     
  9. Reminder

    септембар 20, 2009 at 9:19 am

    Naj pre, dobro pišeš. Tvoj stil pisanja sličan je mom stilu pisanja i zato mi se i sviđa. Što se tiče muško-ženskih odnosa o tome može da razglabamo do beskonačnosti i opet ne bi došli do nikakvog zaključka.
    Ja smatram da postoje milioni primera žene kao žrtve, ali postoje je i milioni primera žene kao tiranina. Ista je stvar sa muškarcima.
    Da bi jedna veza uspela potrebna je naj pre ljubav u svim oblicima i na svim nivoima. Ne bih da zvučim patetično, ali da bi jedno ljudsko biće moglo da voli drugo ljudsko biće naj pre mora da voli sebe. Ako ne voli sebe ne može da voli ni druge i drugi ne mogu da vole njega. Ne kažem da se treba biti narcis, ali ne treba se biti ni mazohist. Pored ljubavi treba da postoji tolerancija, razumevanje, kompromisi… I normalno, da se ne prihvate stereotipi koji važe u Srbiji i na celom balkanu. Moj brak je takav i svi se dive meni i mojoj ženi kako divno funkcionišemo. A mi se volimo, razumemo, podržavamo i tolerišemo. Sad što moja supruga ima veću toleranciju, meni ide samo u prilog … I da ne kenjam više. Pozdrav 😉

     
  10. Plava Baklava

    септембар 20, 2009 at 1:09 pm

    E, pa sad ja se ne bih bas slozila da su muskarci u istim govnima kao zene. Ne, nisu, niti ce ikad biti. Fizioloski su drugaciji, mozak im drugacije funkcionise, centri za razno sto-sta nisu iste velicine i tako dalje. Na taj shit onda treba dodati vaspitanje. Iskreno receno, sto balknaska majka u vaspitanju moze da zasere, to 100 pametnih vise ne ispravi. Cinjenica jeste da hormoni upravljaju muskim mozgom dobar deo zivota. zene imaju povremeni izgovor u PMS-u i trudnoci, al muski deo populacije je pod uticajem hormona celozivotno. I – ne, nisam ogorcena, tu epizodu sam davno zavrsila. samo sam surovo realna i srecna sto ne gajim zensko dete, jer ne znam kakav savet za zivot bih joj dala.
    1. nemoj se predavati – zgazice te. Odrekni se svoje karijere zarad porodice i velika je verovatnoca da ces potrosena, intelektualno i profesionalno zakrzljala sa 40 i kusur ostati bez egzistencije, kad ga tresne kriza srednjih godina (manje su ugrozene materijalno slabije kategorije)
    2. ne zatrpavaj ga ljubavlju i paznjom – to ga guse. Ne moze da bude onaj pecinski covek, sto te stalno iznova tresne maljem po glavi i odvuce u svoj brlog
    3. ne pokazuj se kao jaka i sposobna, ugrozavas njegov ego i sujetu. Ako on nesto ne uem da resi, prosto to prihvati kao neresivo, u suprotnom ces navuci gnev na sebe
    4. ne ogranicavaj ga, jer mu to smeta i ima potrebu da zbrise. Ne pustaj ga previse, jer onda si nezainteresovana i nesposobna da ga volis
    5. ako nisi u stanju da prihvatis da su egoisticniji (cak i kad ih podize razumna majka, koja ne misli da su snaje na ovom svetu zato da tetose njihove mezimce), slabe su ti sanse da opstanes na duze staze
    I rekoh vec negde: kao drugovi su divni jer vole d aimaju razumne, sposobne drugarice ali s takvima se nikad ne zabavljaju (rekoh li vec da ih ugrozavaju)
    6. ako ne umes da mus e divis, takodje si u problem. Ali, to moras da cinis dovoljno glasno, cesto i ubedljivo. I svakodnevne neophodnosti tipa da se nesto zavrsi, donese isl moras da umes da stavis u foliju tipa: „Jao, dusho, ti to tako dobro radis da se ja niakd ne bih usudila ni da probam“.
    I milion drugih slicnih sranja. Veliki je procenat zena koje nemaju ambiciju da misle previse. Jebo filozofiju, ta samo skodi zdravlju i prave se od nje bore. Sredjuju noktice, razumeju se u krpice i tu i tamo recepte i to je to. Pogledaj malo koje zene opstaju u braku a koje su te koje su same. Mada ni tu garancije nema, jer se rado jedna od 40 menja za dve plavuse od po 20, kad dodju krizne godine.
    Ne utesih te, ali previse mislis i to ne valja. Ili prestani da se pitas i placi zbog slomljenog nokta, ili se pomiri sa tim da zelis da budes svoja, a ON, retki primerak skoro izumrle vrste ako se pojavi, bice najvece cudo u tvom zivotu i sire. I ako postanes majka muskog deteta, pokusaj da ga vaspitavas tako da:
    – ne bude razumazen i nesposoban da se pobrine za sebe
    – ne bude gadljiv na kucne poslove, jer i on je deo te kuce
    – shvati da nije zeni dao ne znam sta ozenivsi je i napravivsi joj dete (tesko shvataju d aje dete zajednicko u smislu odricanja i obaveza)
    – da je prava radost u zivotu kad se radujemo sreci koju pricinismo bliskoj osobi
    – i jos par tricarija koje straaaasno nedostaju u vaspitanju prosecnog balkanskog primerka i malo sire
    U tom kontekstu preporucujem da svoje interesovanje usmeris recimo na muski deo francuske populacije. Kazu koje su probale da ne bi menjale i da su najzad dozivele da se osete kao zene 🙂 Srecno 🙂

     
  11. Plava Baklava

    септембар 20, 2009 at 1:15 pm

    PS: Sve sam apsolvirala, ali primena istog me vredja kao inteligentno ljudsko bice. Dalje, primerak koji bi preo pored mene jer se ophodnim po navedenim pravilima ne bi mogao d aima moje postovaje ni sekunde, jer bih debelo dovodila u pitanje njegovu socijalnu inetligenciju. I tako – ne primenjujem, a nekako previse godina imam da smognem snage za preseljenje na druge koordinate 🙂

     
  12. Ivana

    септембар 20, 2009 at 1:19 pm

    Plava Baklava, auuuuu jeboteeeeeeeee 🙂 Razumem, znam, ne slažem svugde, ali razumem da je to jedna ogromna petljavina.
    A ja imam i snage i volje, trudim se da “smognem“ para da se preselim ne u Frnacusku, već u jednu njenu bivšu koloniju 🙂 Pa polako…

     
  13. Plava Baklava

    септембар 20, 2009 at 2:01 pm

    Ovde je bila jedna emisija, koja je digla dosta prasine. „Gola si divna“. Tip (voditelj) je imao zadatak da od sasvim prosecne nenegovane zene stvori dopadljivu personu za 7 dana. Da bi bilo sto manje problema, izabrali su momka, vrhunskog frizera, homoseksualca (da se izbegnu ljubomorni muzevi isl). 7 dana je radio na podizanju samopouzdanja zenica ubijenih u pojam, ucio ih kako da zavole sebe i da vide i sebe a ne samo muza, decu, kucu isl. Naravno da mu se pretilo i svasta je dozivljavao, jer se ustalasala zabokrecina u kojim se doticnim muzevima divno bitisalo. On je umeo da im da osecaj da vrede i da su lepe i takve kakve su, sasvim prosecne, s viskom kilograma, krivim nogama, strijama posle trudnoca.

    Sta hocu jso da kazem: oni uloze veliki trud u osvajanje, a onda se okrenu novim aktivnostima, jer osvojeno je zavrsena epizoda i sta tu sad treba nesto ekstra da s etrude kad se sve zna i sve podrazumeva. Zato im biva lakse da osvajaju novu zenu nego da se potrude da prevazidju bracnu krizu. I tako u nedogled. A zbog sujete mahom odbijaju odlazak u bracna savetovalista, jer,, kad kriza nastane, problem ima ONA pa neka ide, on je sasvim normalan. Dakle, i dalje to nije zajednicki problem.

    Na zalost pricam iz iskustva. Imam oko sebe puno raspadnutih brakova ljudi u zrelim godinama. Razgovaram s tim muskarcima, pitam ih, pokusavam da razumem i priznajem da zdrav razum s tim ne uspeva bas da se izbori.

     
  14. Charolija

    септембар 21, 2009 at 2:30 am

    Auuu..Ništa ja ovde ne umem da ti kažem. Verovatno sam imala više sreće nego pameti. Moraću i ja da napišem jedan post o svemu ovome. 😀

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: