RSS

O kerovima, Srbi, đubretu i još kerova

23 сеп

Kad sam bila jako mala ujeo me je pas. Naravno, mene ovakvu retko kad može nešto da preskoči. Nije pas bio kriv. Ja sam i delimično moja Ana. Poslali nas, mislim prvi put, u neko selo kod rođaka na odmor. Baš smo bile male. I tu se džumulaj dece skupi da mi vidimo neko kuče. Meni Ana kaže pre toga da se ne plašim, ako me kuče pojuri, samo da stanem u mesto i ono mi neće ništa. Pomenuto kuče koje smo pošli da vidimo je bila kučka. Tek se okotila. I nas dva’es dođemo da je vidimo i ona nas pojuri. I svi pobegnu, ja poslušam sestru i ostanem u mestu i ona mene ujede. Dobro me ujela. Mesce mi skinula. Imam još ožiljak. Ali to me nije nepovratno istraumiralo. Ne bojim se kerova. Volim pse, ludački.

Što nas dovodi do Srbe. Mama i tata nikad nisu hteli da nam kupe psa. Mogli smo da dovučemo nekog kera kući, mama bi ga nahranila, ponekad okupala i ostavila preko noći ali nikad nismo mogli da ga zadržimo. I tako smo jedne večeri, mnogo odavno Ana i ja masirale ćaleta da nam kupi kera, i zaaaaštoooo neće i sve u krug. Onda je on da bi nas otkačio rekao da možemo da dobijemo kera kad Ana napuni 18, a ja 16 godina. Ja odem u sobu, stavim to na papir i teram ga da potpiše.

Godinama kasnije, baš kod mog 16 rođendana, stigao je Srba. Sa 22 dana. Ker. Mama mu mešavina boksera i dobermana, tata bokser. On nije ličio ni na jednog ni na drugog. Šare je imao kao tigrasti bokser, njušku kao običan dož, zaobljenu i neke duge, tanke mnogo smešne noge. Presladak ker, ali najgluplji koga sam ikada srela. Ništa si, siroma, nije naučio. Prvo nam je upišao celu kuću, tepihe smo morali da skidamo. Kad dođeš kući, on ti se toliko obraduje da legne na leđa, vrti se u krug i piša u vis, kao fontana. Kada ga šetaš, sve je cool, pustiš ga, on ide za tobom, prati te, disciplinovan je. Kako stignemo do zgrade, tako počne da beži i ceo komšiluk ga juri da ga zavežem i vratim ga kući. Jednom mi se tako uvaljao u leš i smrdeo, jebemliga kako strašno, kupala sam ga dva dana po dva sata. Srba je bio baš moj ker, pošto je uspeo jednom baki da pobegne i da ga naravno napadne čopor drugih kerova i udare ga kola. Aha. Sav se bio usrao i sjebana mu bila noga. Bez obzira na sve, obožavala sam ga. I on mene. Nikad nije naučio da spava na “svoje mesto“. Spavao je sa mnom. Tako se ujutru probudim, a njegova njuškica na mom obrazu. I prebacio šapicu preko mene. Zagrlila me srećica. Jebi ga. Onda se ćale razboleo od glupe i veoma zajebane bolesti, otišao u Bg na operaciju, jedva sve izvuk’o i između ostalog, zabranili mu da ima životinju u stanu. I tako smo Srbu poklonili. I onda je Srba pobegao odatle i ništa više nikad nismo čuli o njemu….

E sad, zašto uopšte pišem o kerovima na sve strane. Ja živim pored dve srednje škole. Imaju veliko školsko dvorište. Ujutru, kad idem u prodavnicu, sačekam da se završi veliki odmor, jer ovako ne mogu ni u jednu prodavnicu da uđem. I tako ja, u petak mislim, zaputim se da pazarim i prolazim kroz školsko dvorište. Posle velikog odmora, dvorište je puno đubreta. Stoka je sve one masne papire od bureka, sirenjavke, kese i ostala čuda pobacala dole. ‘Ajde da im odbijem što u dvorištu nemaju NI JEDNU JEDINU kantu, ali jedna od tih škola je Mašinska škola gde mogu da NAPRAVE u radionci kantu, a imaju dva metra od dvorišta kante za smeće. I tako, prolazim ja tu, a svo ono đubre razvlače 12 kera. Izbrojala ih ja. I ne slatki kao Srba. Oni ogromni, pravi avlijaneri. I ne mi bilo svejedno da prođem tu, a moram.

Isto tako, za vikend, vraćam se kući oko 11 sati, ništa kasno, na svakih 100 metra, pored svake prepune kante za đubre po jedan čopor. Od 8 do 15 kera, brojala. Isto razvlače ono đubre i gledaju te bre, onako, kao da ‘oće da te gricnu. Sve sam se usrala.

I tako. To sam ‘tela da vam ispričam. A inače najebasmo ga zimi. Kad stvarno budu bili gladni. A đubre niko ne prazni, kerove niko ne hvata i ne sklanja….

 
7 коментара

Објављено од стране на септембар 23, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,

7 responses to “O kerovima, Srbi, đubretu i još kerova

  1. zelenavrata

    септембар 23, 2009 at 11:40 am

    Pisala i ja o tome, imam isti problem, a bojim se kerova samo tako!
    Nekad stojim u ulazu dok ne pojedu sve sto su naumili pa odu do sledeceg, ne smem da prodjem tuda.
    Imala i ja Dzulija kao ti Srbu i ko zna sta je sa njim…..

     
  2. Sanja

    септембар 23, 2009 at 11:45 am

    Srba je bio sladak ko secer, smesan do bola! 😛
    Ni ja ne znam sta je sa Boskom, bio kod jedne bake, pa kod njenog unuka, al sad ga vec dugo nisam videla. ko zna gde je zavrsio.
    A od tih copora me strava hvata. Ja juce izbrojala 11 komada. Svi nakezili zube i laju i kidisu. Pa jel nam direktor JKP „3.oktobar“ komsija? Ce bude sredjeno, nemoj da brines. A mozda i nece, posto zena mu i on slabo idu s noge, voze se, pa ne primecuju. 😕

     
  3. misko

    септембар 23, 2009 at 12:00 pm

    Nemam pojma, ali ja nisam da se imaju kerovi ako nemas veliko dvoriste, gde pas moze da ima svoju „slobodu“. Ipak po meni kera da imas, a s tim da ti imas stan ja nisam za to. Ali to je moje misljenje

     
  4. Suske

    септембар 23, 2009 at 12:04 pm

    Prošle godine smo zbog kerova vodili decu svaki dan do škole i nazad, izgleda ćemo morati i ove godine 😦

     
  5. Ivana

    септембар 23, 2009 at 1:12 pm

    Zelena, ma ja se nikad nisam plašila kerova, a ovo sad je bre nenormalno, da se i ja, ovako neustrašiva ukenjam… Džulija..:D

    Sanja, Boško je bio srećica, ni ja ga nisam videla odavno..a nisam znala da nam “onaj“ komšija. Pa on i ne treba da ide “sa noge“…jebi ga, ipak je on direktor. Sve bi ih podavila….

    misko, notirano 😉

    Suske, kako je to strašno! 😦 Stvarno bre da ubiješ nekog!

     
  6. Reminder

    септембар 25, 2009 at 10:11 pm

    Ja se nisam plašio pasa sve dok nisam pročitako Kingovu knjigu Kudžo – pas ubica. Od tad brate prpa.

     
  7. als011

    октобар 19, 2009 at 11:10 pm

    Pisao sam i ja o nečemu slično.
    Nažalost niko se ne obazire na te lutajuće ubice.
    Moj Tekst http://wp.me/pytB6-3S
    Moj pas http://www.youtube.com/watch?v=eHzR8d08RiA
    Pozzz

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: