RSS

Nešto što hoću da kažem, ali je neko već to mnogo bolje rekao

24 сеп

… – Dođi da se igramo – predloži joj mali princ. – Tako sam tužan
– Ne mogu da se igram – reče lisica – Nisam pripitomljena.
– Ah? Oprosti – reče mali princ. Ali razmislivši malo, on dodade:
– Šta to znači “pripitomiti“?
– Ti nisi odavde – reče lisica. – Šta tražiš?
– Tražim ljude – reče mali princ. – Šta to znači “pripitomiti“
– Ljudi imaju puške i love – reče lisica. – To je veoma neprijatno! Oni gaje i kokoške. Jedino su zbog toga zanimljivi. Ti tražiš kokoške, zar ne?
– Ne – odvrati mali princ. – Ja tražim prijatelje. Šta znači “pripitomiti“?
– To je nešto odavn zaboravljeno – reče lisica. To znači “stvarati veze“…
– Stvarati veze?
– Naravno – reče lisica. – Ti si za mene još samo mališan nalik stotinama hiljada drugih dečaka. I nisi mi potreban. A ni ja tebi ne trebam. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš, bićemo potrebni jedno drugom. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu…
– Počinjem da shvatam – reče mali princ. – Postoji jedna ruža…Mislim da me je pripitomila…
– To je moguće – reče lisica. – Na zemlji se svašta može videti.
– Oh! To nije na zemlji – reče mali princ.

Lisica je izgledala veoma radoznala.

– Na nekoj drugoj planeti?
– Da.
– A da li ima lovaca na toj planeti?
– Nema.
– To je zanimljivo! A kokošaka?
– Nema ni njih.
– Ništa nije savršeno! – uzdahnu lisica.

Ali lisica se vrati na svoju misao:

– Moj život je jednoličan. Ja lovim kokoške, a ljudi love mene. Sve su kokoške nalik jedna na drugu, a svi ljudi su međusobno slični. Dakle, pomalo se dosađujem. Ali, ako me ti pripitomiš, moj život će biti kao obasjan suncem. Poznavaću bat koraka koji će se razlikovati od svih drugih. Drugi koraci me teraju da se skrivam pod zemljom. Tvoji će me, kao muzika, pozivati da izađem iz jazbine. A zatim, pogledaj! Vidiš li tamo dole žitna polja? Ja ne jedem hleb. Žito je za mene nekorisno. Žitna polja me ne podsećaju ni na šta. A to je tužno! Ali tvoja kosa je boja zlata. Biće veličanstveno kada me budeš pripitomio! Žito, koje je zlatno, podećaće me na tebe. I ja ću voleti šum vetra u žitu…

Lisica ućuta. Dugo je gledala malog princa:
– Ako ti se sviđa…pripitomi me – reče ona
– Hoću rado – odgovori mali princ – ali nemam mnogo vremena. Moram da pronađem prijatelje, da upoznam mnoge stvari.
– Čovek upozna samo one stvari koje pripitomi – reče lisica. – Ljudi nemaju više vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju sasvim gotove stvari kod trgovaca. Ali kako nipošto nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako želiš jednog prijatelja, pripitomi me!
– Šta treba da učinim? – zapita mali princ.
– Treba da budeš veoma strpljiv – odgovori lisica. – Sešćeš najpre malo dalje od mene, eno, tamo na travu. Ja ću te posmatrati krajičkom oka, a ti ćeš ćutati. Govor je izvor nesporazuma. Ali svakog dana moći ćeš da sedneš malo bliže…

Sutradan se mali princ vrati.

– Bolje je da se vraćaš u isti čas – reče lisica. – Ako dolaziš, na primer, u četri sata posle podne, od tri sata ću početi da se radujem. Što se čas tvog dolaska bude približavao, biću sve srećnija. U četiri sata već ću biti uznemirena i zabrinuta; otkriću cenu sreće! Ali ako budeš dolazio bilo kad, nikada neću znati za koji čas da pripremim svoje srce…Potrebni su obredi…
– Šta je to obred? – zapita mali princ.
– I to je nešto odavno zaboravljeno – reče lisica. – To je nešto zbog čega se jedan dan razlikuje od ostalih dana, jedan čas od ostalih časova. Na primer, postoji obred kod mojih lovaca. Oni četvrtkom igraju sa seoskim devojkama. Četvrtak je zato veličanstven dan! Prošetam se do vinograda. Da lovci igraju bilo kad, svi dani bi ličili jedni na druge, i ja nikada ne bih imala praznika.

Tako mali princ pripitomi lisicu. A kada se približi čas odlaska:
– Ah! – reče lisica…-Rasplakaću se.
– To je tvoja krivica – reče mali princ. – Ja ti nipošto nisam želeo zla, ali ti si htela da te pripitomim…
– Naravno – reče lisica
– Ali ti ćeš se sada rasplakati! – reče mali princ
– Sigurno – odvrati lisica
– Znači da time ne dobijaš ništa!
– Dobijam – reče lisica – zbog boje žita.

Zatim dodade:

– Idi i ponovo pogledaj ruže. Shvatićeš da je tvoja jedina na svetu. Vratićeš se onda da se oprostiš sa mnom i ja ću ti pokloniti jednu tajnu.

Mali princ ode da ponovo vidi ruže.

– Vi nimalo ne ličite na moju ružu, vi još niste ništa – reče im on. – Niko vas nije pripitomio, a ni niste nikoga pripitomile. I moja lisica je bila takva kao vi: bila je samo lisica slina stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje stvorio svog prijatelja, i ona je sada jedina na svetu.

A ruže su bile veoma zbunjene.

– Vi ste lepe, ali ste prazne – reče im on još. – Čovek ne može umreti za vas. Svakako, neki obični prolaznik bi poverovao da vam je moja ruža slična. Ali ona sam značajnija je od svih vas zajedno, zato što sam je ja zalivao. Što sam je stavljao pod stakleno zvono. Što sam je sklanjao od vetra. Zato što sam poubijao gusenice sa nje ( sem dve ili tri radi leptira). Zato što sam nju slušao kako jadikuje, ili se hvali, ili ponekad čak i ćuti. Jer je to moja ruža.

I on se vrati lisici:

– Zbogom – reče on…
– Zbogom – reče lisica. – Evo moje tajne! Ona je veoma jednostavna. Dobro vidimo samo srcem. Suština je nevidljiva očima.
– Suština je nevidljiva očima – ponovi mali princ da bi zapamtio.
– Upravo zbog vremena koje utrošiš na svoju ružu ona ti je toliko dragocena.
– Upravo zbog vremena koje sam utrošio na svoju ružu…reče mali princ da bi zapamtio.
– Ljudi su zaboravili tu istinu – reče lisica. – Ali ti ne treba da je smetneš s uma. Ti si odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ružu…
– Ja sam odgovoran za svoju ružu…-ponovi mali princ da bi zapamtio.
……………

Mali Princ – Antoan de Sent Egziperi

…….mislim da me neko pripitomljava….

 
7 коментара

Објављено од стране на септембар 24, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , ,

7 responses to “Nešto što hoću da kažem, ali je neko već to mnogo bolje rekao

  1. zelenavrata

    септембар 24, 2009 at 12:55 pm

    Tebe neko da pripitomi? 😯
    Aj da vidimo i to cudo 😀

     
  2. shaputalica

    септембар 24, 2009 at 3:08 pm

    Postoji jedna ruža…mislim da me je pripitomila… 🙂

     
  3. shaputalica

    септембар 24, 2009 at 3:10 pm

    raspizdi me…

     
  4. Monika

    септембар 24, 2009 at 4:09 pm

    Dobro vidimo samo srcem.

     
  5. Mahlat

    септембар 24, 2009 at 6:30 pm

    To je divno, to sto mislis 🙂

     
  6. rainbowica

    септембар 25, 2009 at 12:19 am

    i uzivaj bas u svakom trenutku pripitomljavanja. 😉

     
  7. Reminder

    септембар 25, 2009 at 3:08 pm

    Mali Princ. Skoro ga pročitah ponovo. Skorno napisah i priču Mali Princ. U zadnje vreme se mnogo nešto spominje taj Mali Princ. 😉

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: