RSS

Dva’espet

28 сеп

Da li ja gledala tv, neki filim ili emisiju, nebitno, postoje dve rečenice koje me zaista nerviraju:

1. Svaka žena još od devojčice zamišlja svoje venčanje. =
2. Svaka žena hoće da se uda.

Prvo i “prvenstveno“ zato što me izbezumljuje svaka vrsta generalizacije i stavljanje u fijoke. Bez bilo kakvih feminističkih sranja. Nervira me bilo šta što počinje sa “svi“, “sve“ i “svaki“ i “svaka“, a odnosi se na ljude.

Drugo, zato što stvarno nikad nisam zamišljala svoje jebeno venčanje. Nikad nisam sanjala o dekoracijama, cvetnim aranžmanima, listi gostiju, skulpturama od leda i svemu ostalom što vidim da neke glumice traže u filmovima. Nikad mi palo na pamet nije.

Zatim, venčanica mi je ubedljivo najružniji komad odeće i koliko god buljila u svaku od njih, nikad ni jednu jedinu nisam videla da mi se dopada, niti sam bilo kako mogla da se zamislim u njoj. I najneprkatičniji deo odeće je. Možeš da je obučeš samo jednom. Čak i ako se budeš udavao više puta, ne možeš da obučeš prethodnu jer je to ne znam baksuz, nije u redu, muž će ti bude ljubomoran i bla bla bla.

Treće, meni ćale topličanin, ako se i ‘oću udam i to bude po “narodnim“ običajima, odma’ zamišljam jadnog ćaleta kako treba da ide “s buklijom“ da zove goste, a on siroma ne pije već jako dugo vremena. I tu mi mozak staje, dalje ne mogu.

Zašto pričam o ovome? Zato što mi rođendan. Danas. Napunih 25 godina. Ništa mnogo, lepe godine. Ali rekoh vam već više puta da me rođendani izbezumljuju celog života i da padam u depresiju. Od malena. Od toga da me deca baš nisu volela, pa ti mama napravi za rođendan kiflice, dekoracije i sve propratne zajebancije, a tebi niko ne dođe na rođendan. Ili ti dođu dvoje – troje. Ili da ti je rođendan, a tebi cela generacija ode na ekskurziju u Grčku. A ti ne možeš. Pa do toga, da kako se cifra koju punim povećava, sve vrtim dosadašnji so called life i padam u depresiju.

Zašto udaja i venčanice? Pa zato što sa 25 godina nikako nisam zamišljala svoj život ovako. Okej, obično se ne ostvaruje većina onog što želimo. Ali, ja živim sa mamom i tatom. Imam svoju sobu. Nemam izvore prihoda. I ubija me taj parizitski način života. Mislim, nisam parizit, studirala sam, nije da ništa ne radim, ali me opet kolje. Ne volim što tako živim, pa ne volim.
Zato što sa 25 godina, nikako nisam zamišljala da budem udata, ali nisam zamišljala nikad ni da ću biti sama. Da ću imati nekog ko će da me doprati i dočeka. Da sedne sa mnom da odgleda film. Da me poljubi. Da me voli. Da se svađa sa mnom. Da ću imati ja nekog da otpratim i dočekam. A to, ne mora pod obavezno da bude muž, sa velikim M.

I najbolnije, nikako se nisam zamišljala bez dece. To je moja ljuta rana. Htela sam da budem mama i htela sam da budem mlada mama. Sebi sam još odavno ispostavljale neke rokove, koje sada vidim da jesu smešni, ali sam se u ovim godinama videla sa bar jednim detetom.

I pizdim zbog toga što treba da se pravdam zbog toga što želim decu. Čekaj, to ti neće pobegne, završi fakultet, zaposli se, nađi stan, čekaj sve uslove. Nikad neće biti svi uslovi. Nikada neće biti savršeno vreme. Uvek će nešto faliti. A vreme prolazi. I prolazi.

A ja sedim u narandžastoj sobici, kod mame i tate u stanu, sama i bez dece. Doduše, sutra ću diplomirati, ali kad nekako stavim na vagu…

Dobro jutro.

 
25 коментара

Објављено од стране на септембар 28, 2009 in Priče iz neke druge priče

 

Ознаке: , , , ,

25 responses to “Dva’espet

  1. Punky

    септембар 28, 2009 at 8:55 am

    Kontam da su misljenja podeljena po tom pitanju, „sta je prioritet“…Sve je nekako vezano jedno za drugo i bolesno zavisi jedno od drugog…stalno neka ispunjavanja ocekivanja, stalno radi ono sto se ocekuje….misli, to je bolesno…Ni ja nisam odradio nista sto sam planirao i nek zvuci kako god, i ja sam mislio da cu do sad biti uveliko familijaran covek, u tom nekom smislu…ostavimo ulicu po strani i sve to, ali nekako nikako da se sve to sto sam planirao i desi…mozda smo mi krivi?

     
  2. Punky

    септембар 28, 2009 at 8:56 am

    Jebem ti planiranje, kad nisam stigao ni da ti cestitam rodjos! 😀

    E pa, da si mi ziva i zdrava jos 1000 godina! 😉

     
  3. Suske

    септембар 28, 2009 at 9:45 am

    Polako Anto, polako 😉

    Na kraju sve dođe na svoje, treba biti samo uporan i strpljiv.

    Srećan ti rođendan! Živa ti bila nama!

     
  4. RainDog

    септембар 28, 2009 at 9:50 am

    Aj mala ne seri.
    Šta te u`vatila depresija bez razloga?
    25 godina? Baš lepe godine, isto kao i bilo koje druge. Niti ti je rano niti ti je kasno za bilo šta.
    Za borbu sa depresijom, preporučujem danas ovu metodu:
    http://buditi.com/article-view.php?articleid=180
    I ne brini, ova godina će ti biti najbnolja do sada. 🙂

     
  5. Ivana

    септембар 28, 2009 at 10:24 am

    Punky, jebemliga za to planiranje, razumem te i ne znam. A jebem i ja planiranje i hvala tebi 🙂

    Suske, Anto? ne razumem 🙂 Hvala lepo!

    Rain, znala sam da će neko da mi kaže da ne serem, samo nisam bila sigurna da li ćeš to baš biti ti 🙂 Aj da bude tako kao što ti kažeš

     
  6. zelenavrata

    септембар 28, 2009 at 12:35 pm

    Kenjas k`o fokica u pubertetu na ivici bazena 😆
    Hepi tiiii brdejcicccccc bre i nemoj samo ti da vagas pliz, usracemo se svi od muke 😀

     
  7. Firstname Lastname

    септембар 28, 2009 at 1:26 pm

    Srecan rodjendan Ivana! 🙂
    A za vencanice… stvarno mnogo glupo izgledaju. Htela sam posto poto da se vencam u farmerkama i starkama. Ipak, nagovorise me da probam jednu, par dana pred vencanje… Sta da ti kazem… rodjena majka htela da crkne od smeha kad me je videla i, boreci se da ne padne sa stolice, jedva rekla:“Idi skini to sa sebe, molim te!!“ 😦

     
  8. Charolija

    септембар 28, 2009 at 2:19 pm

    Draga moja srećan tebi rođendan, da si ti nama srećna, zdrava i lepa, a sve ostalo ko jebe. 😀

    Što se dece tiče i meni u dva’espet palo na pamet da hoću da imam bebu, našla lepog, pametnog, dobrog i napravila bebu, ko kaže da moraš da se udaš da bi imala dete? 😀 Sledeće kad mi je palo na pamet, već sam imala 32. Godine sa decom nemaju nikakve veze. Mlada si mama dok se mladom osećaš, možda to bude i sa 35. Ma opušteno samo, grlim te, ljubim i vučem za ušice. 😀

     
  9. Sanja

    септембар 28, 2009 at 2:37 pm

    Prvo-srecan ti rodjendan, ziva i zdrava bila sto godina. 😛
    Drugo, zelim ti da se nikad ne promenis, da ostanes svoja kao sada, jer nisi ni svesna koliko si posebna.
    Trece- ni ja nikad nisam mastala o vencanju, a nekako ispalo sa trista ljudi, od kojih valjda 3/4 nisam ni poznavala (to onako o planiranju :mrgreen: )
    I nije da serem, al Luku sam rodila sa 25 i kasnije shvatila koliko sam bila mlada i nista nisam znala. Tek sam Masu (31) odgajala ko covek, bez panike, opusteno.
    Uzivaj u svojim godinama, srecno na diplomskom i opusteno. 😛

     
  10. Deda

    септембар 28, 2009 at 3:28 pm

    Srecan rodjendan !
    Opusteno… 😛 😀

     
  11. Mahlat

    септембар 28, 2009 at 5:56 pm

    Ala si se nalupala ko da si sto godina napunila i ostala sa ljutom ranom, to jest bez poroda.

    Srecan ti rodjendan! Ce da bude, bre! Nista ne brini.

    Da si živa i zdrava.

    Stiže na mejl mali poklon.

     
  12. Reminder

    септембар 28, 2009 at 6:20 pm

     
  13. Ivana

    септембар 28, 2009 at 6:45 pm

    Zelena, znam za kenjaš kao foka, ali za nastavak ovaj nisam znala. 🙂 Hvala, a da vagam, mora, mora

    Firstname Lastname, prvo hvala, drugo jebi ga za starke. Moja sestra se udala u braon haljinici i vojničkim čizmama. Večno joj zavidim na tome

    Čarobna, hvala tebi lepo, ušice boooleee nemoj više, a u pravu si, sve ostalo, ko jebe 😀

    Sanja, hvala, ne umem ništa drgo da kažem, mnogo bre lepo pričate o meni :P. A za planiranje, obično uvek tako ispadne. To znam. U većini slučajeva

     
  14. Ivana

    септембар 28, 2009 at 6:47 pm

    Deda, hvala, opušteno 😀

    Mahlat, hvala za ovo, a i za “ono“, a da brinem. Moram! 🙂

    Reminder, thanx :mrgreen:

     
  15. rainbowica

    септембар 29, 2009 at 2:47 am

    Srecan rodjendan!! Prvo to! 😉

    Drugo, ja za par meseci punim taman toliko, a vagas sve sto i ja vagam, pa te razumem. Sve sto mi je donelo to vaganje je hronicna insomnija. Al’ i daje vagam. 😉

    Trece, cestitam na diplomiranju! Meni su tada rekli da sam presla iz statusa „student“ u status „nezaposleni“ i da to nije za cestitanje, ali jbg. Veliku si muku skinula sa vrata a to je definitivno za cestitanje. 🙂

    I zelim ti da nadjes tu jednu posebnu osobu. To je najtezi deo, sve drugo ce garant biti pickin dim za tebe. 😉

     
  16. rainbowica

    септембар 29, 2009 at 2:54 am

    Srecan rodjendan!! Prvo to! 😉

    Drugo, ja za par meseci punim taman toliko, a vagas sve sto i ja vagam, pa te razumem. Sve sto mi je donelo to vaganje je hronicnu insomniju. Al’ i daje vagam.

    Trece, cestitam na diplomiranju! Meni su tada rekli da sam presla iz statusa „student“ u status „nezaposlen“ i da to nije za cestitanje, ali jbg. Veliku si muku skinula sa vrata a to je definitivno za cestitanje. 🙂

    I zelim ti da nadjes tu jednu posebnu osobu. To je najtezi deo, sve drugo ce garant biti pickin dim za tebe. 😀

    *** Drugi komentar je tu cisto da ispravi gramaticke greske 😀

     
  17. Ivana

    септембар 29, 2009 at 7:58 am

    Prvo, hvala!
    Drugo, insomnija me ubija pa me ubija, al’ ja ne mogu da prestanem.

    Treće, još nisam diplomirala, danas izlazim, pa ćemo videti. Ništa nije gotovo dok ne bude gotovo, tako da ne smem da se opustam 😛

    Četvrto, hvala.

    Peto, tool je cool! 😛 😛

     
  18. Reminder

    септембар 29, 2009 at 10:35 am

    Iz opravdanih razloga, blog – Miljanova reč će od danas biti privatnog tipa tj moći će da uđu samo korisnici kojima ja to dozvolim. Razlog za ovim postupkom neću da obrazlažem. Žao mi je što to mora da uradim, ali imam samo 2 opcije: ili da prestanem sa blogom ili da svoj blog načinim privatnim, da nemaju svi pristup. Nadam se da će te me razumeti. Znam da ću mnogo izgubiti ovim postupkom, ali jednostavno nemam izbora.

    Da bi Vam odobrio pristup na blog morate mi poslati korisničko ime (kojim ulazite na WP) jer se ono obično razlikuje od Nicka koje koristite na blogu. Izvinjavam se što sam ovako zvaničan, ali ovu poruku ću proslediti svima koji me prate i koje pratim. Pošaljite mi na mail ako to želite Pozdrav od Miljana

     
  19. electrasdreams

    септембар 30, 2009 at 12:06 am

    Srecan rodjendan, to pod prvo.
    Pod drugo, dobih zelju da te sobalim preko kolena pa da ti izubijam guzicu. Depresija u 25?! Da te cula vise nisam, jasno?
    U 25 ceo ti svet prćija i SVI su tvoji. Osvrni se.

     
  20. Ivana

    септембар 30, 2009 at 8:40 am

    Prvo, hvala

    Drugo, “sobalim“ preko kolena – smeh!

    Treće, osvrćem se.

    Četvrto, opet hvala 😀

     
  21. Jovana

    октобар 22, 2009 at 11:09 am

    Naletila sam na tvoje blogove sasvim slucajno i sinoc dokasno ih citala i smijala se..imala sam osjecaj da citam svoje skrabotine(koje su jos uvijek samo na papiru)…odusevljena sam… 🙂
    Ja sam prije razmisljala da pocnem pisati blog,cisto da se necim zabavljam kad me ufati manija od ucenja (koja bude u glavi al praksa -nista,nula,zero)..ali pojma nemam kako to ide,moze savjet ?
    Puno pozdrava iz Banja Luke…uljepsala si mi vece sinoc a bogme i jutro danas 🙂

     
  22. Ivana

    октобар 22, 2009 at 12:06 pm

    Jovana, dobrodošla kao prvo. Drugo drago mi je da ti se sviđa i drago mi je da sam ti ulepšala dan.
    Treće: ako želiš da pišeš blog – samo piši. Ono što ti želiš, ono što imaš potrebe da kažeš, a uvek će se naći neko ko će to čitati i kome će to biti interesantno. Ako ti treba pomoć oko tehničkih stvari, reci, to ćemo preko maila.
    Pozdrav

     
  23. Jovana

    октобар 22, 2009 at 12:29 pm

    Hvala na dobrodoslici…:)
    E te tehnicke stvari me interesuju,kako to ide…kako se blog pravi?

     
  24. hipatija

    октобар 22, 2009 at 3:37 pm

    Nesto sam prckala po netu (sto bi rekao jedan moj) i prije nego sto sam se snasla otvorila sam blog na wordpress-u 🙂

     
  25. hipatija

    октобар 22, 2009 at 4:19 pm

    O da,Jovana je :)snasla sam se nekako 🙂

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: