RSS

Sreća i jad

14 окт

‘ Vatam neku seriju u ponoć na nekom levom kanalu. Odavno me neka američka serija đ kategorije nije tako zainteresovala. I tako juče psrisustvujem jednom dijalogu u toj seriji. Pošto ne mogu da nađem citat na netu parafratiraću:

Postoje sreća i jad. Sreća je kada sve ide kako treba, kada si u nekoj svojoj rutini, kada se osećaš zadovoljno i čini ti se da te Bog pomalo voli. Znaš taj osećaj? Jad je kada je ti crkne mobilni, kada saznaš da ti je ćerka u bolnici i kada policija dođe na vrata da ti kaže da ti je sin imao saobraćajnu nesreću. Tada se Bog povlači. Osećaš se usamljeno, uplašeno, zbunjeno i na raskršću. Tada nalaziš odgovore koji su ti potrebni.

Koliko dugo jad traje?

Koliko god je potrebno…

Meni se ovo baš dopada…

 
7 коментара

Објављено од стране на октобар 14, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке:

7 responses to “Sreća i jad

  1. Mahlat

    октобар 14, 2009 at 3:28 pm

    Ne smem nista da kazem, sve me stra’ promasicu poentu :mrgreen:

     
  2. Ivana

    октобар 14, 2009 at 7:09 pm

    😀 😀

    Promaši, šta te briga! 😀

     
  3. Mahlat

    октобар 14, 2009 at 8:32 pm

    Jes’ pa da ti upropastim post 😆

     
  4. Mahlat

    октобар 14, 2009 at 8:33 pm

    K’o da ja moram nesto da kazem. Citam, cutim i pravim se pametna 😛

     
  5. zelenavrata

    октобар 15, 2009 at 1:56 pm

    Bog se nikada ne povlaci, mi tako mislimo kada naidje jad.
    Iz svega ruznog sto nam se desava ucimo, jeste bolno, ali se pamti.
    I ponavljam, nasa molitva na kraju glasi; ‘Neka bude volja Tvoja i na zemlji kao i na nebu’.
    Nije ovo volja Njegova, nije carstvo Njegovo, vec djavolje.
    Vera je ono sto nas odrzava i nista vise.

     
  6. Deda

    октобар 15, 2009 at 3:13 pm

    Strasno je sto uvek nadjemo bedan trenutak za odgovore na pitanja na koje i ne razmisljamo kad nam je lepo.
    Mozda je poenta da trebamo ponekad da zastanemo, zapitamo se i damo sebi odredjene odgovore, pre nego krenemo dalje, bezbrizni i srecni…

     
  7. shaputalica

    октобар 15, 2009 at 7:15 pm

    Da potpišem Dedu.
    A jad traje…dok traje. Samo ga treba prihvatiti kao deo života.
    „Čašu meda još niko ne popi…“ rek’o i sve bio u pravu. K’o i za druge stvari.

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: