RSS

Jedan od bezbroj paradoksa u zemlji Srbiji

28 окт

…ali ovaj se tiče mene.

Zadovoljavam uslov kao diplomirani pedagog da se prijavim na konkurs za nastavnika građanskog vaspitanja. Ne zadovoljavam uslov zato što nemam pohađan seminar Ministarstva prosvete (ja sam bre na fakultetu imala ceo predmet koji se bavi građanskim vaspitanjem, i imam 10 – slovima DESET, iz tog predmeta).

Da bi pohađala dotični seminar, škola kao poslodavac mora da me pošalje na isti. Škola neće da me zaposli bez tog seminara. I tako u krug…

 
9 коментара

Објављено од стране на октобар 28, 2009 in Tv, novine i slične ljudske gluposti

 

Ознаке: ,

9 responses to “Jedan od bezbroj paradoksa u zemlji Srbiji

  1. zelenavrata

    октобар 28, 2009 at 4:31 pm

    Da raMiziramo. sVeminar ti ne gine, zakon je zakon, jebo ga onaj ko ga napisa 👿

     
  2. Ivana

    октобар 28, 2009 at 4:38 pm

    Ma znam da je zakon, ali kako da odem na seminar, kad mi treba škola da me na njega pošalje, a škola me neće bez seminara?!

     
  3. Burton

    октобар 28, 2009 at 5:50 pm

    Cela Srbija je jedan veliki paradox…

     
  4. zelenavrata

    октобар 28, 2009 at 6:01 pm

    e pa za mene je sad ovo enigma jbt 😯
    to se neko grdno zajebava sa inteligencijom cak i glupih a ne…ne razumem, ali majke mi!!!

     
  5. Mahlat

    октобар 28, 2009 at 6:05 pm

    😯

     
  6. Sanja

    октобар 28, 2009 at 9:40 pm

    Pa to nije nista, a kad traze polozen strucni ispit, koji da bi mogao da polazes moras da imas godinu dana NEPREKIDNOG staza u skoli?!
    Ono, radio sam pet dana, mesec dana… se ne vazi. Idiotizam.
    Ti, kao pedagog, nisi strucna za gradjansko, al zato za veronauku strucni masinski, rudarski, koji hoces inzenjeri, kuvarice, sobarice, sve moze. Isli na trodnevni seminar, jebi ga, ko ti kriv sto si zavrsavala nepodoban fakultet. 👿

     
  7. Suske

    октобар 29, 2009 at 1:19 am

    A da odeš ti kod Ivanke, Inspektora prosvete, da ti žena rastumači proceduru i potrebnu kvalifikaciju.

    To je čista glupost … mislim na to … da ti treba kurs.

     
  8. Dzoni

    октобар 29, 2009 at 2:24 am

    Eh, ovo naravno podseća na Helerovu „Kvaku 22“. Nažalost, ti školski konkursi su gotovo po pravilu namešteni i možda već postoji osoba koja radi na tom mestu. Što opet nije razlog da se ne boriš za sebe. Na kraju ih – ako ne uspeš – uvek možeš zdušno mrzeti, gađati paradajzom, i tako.

     
  9. hipatija

    октобар 29, 2009 at 4:52 pm

    To ti je kao ono kad te nece zaposle jer nemas iskustva,a iskustvo se stice radom..pa izvinite kako da ja steknem to iskustvo kad me niko nece zaposli ??? Ja ne smijem ni da zamisljam sta ce biti kad ja diplomiram…nit imam kakve stele ni poznanstva…uzas na sta nam drzave spadose !

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: