RSS

Big Bang

01 нов

Juče se videla sa nekim prijateljima koji ne žive ovde, koji su jaaaaakoooo pametni i sasvim svoji. Pa završismo kod nekog trećeg, pošto napolju bilo mnogo ‘ladno. Sve sam se smrzla, sad ako se razbolim ima tripujem da ću mrem od svinjskog gripa ….opet lutam od teme.

Elem, pričasmo mi to o svemu i svačemo. Ona verbalna dijareja i mentalna gimnastika. O filozofima, o teorijama postanja, o tome da je čovečanstvo otišlo u trista lepih pizdi materina, da je, ako je ikad i imalo svrhu, negde se gadno zajebalo, pa nam treba totalni reset čovečanstva, pa ako ponovo postojimo, postojimo. Onda smo malo razgovarali o tome gde se čovečanstvo zajebalo, pa moji prijatelji imaju teoriju o tome da je to sa nastankom morala, a moral je nastao iz prelaska sa matrijarharta u patrijarhart (o ovome imam još mnogo da razmišljam, za sada nemam dobar protivargument).

Onda smo razglabali o mašti i imaginaciji. Tj – prvo su postojale priče, sam si radio svoje vizualizacije, onda slikovnice, crtaći i na kraju video igrice. I o tome koliko je to loše. Jer, za svako stvaralaštvo, bilo kakvo, je potrebna mašta. A sve ove stvari ubijaju maštu i imaginaciju. Tako da nema mašte – nema stvaralaštva – nema pristojnog čovečanstva.

Onda smo se raspravljali malo o deci i o tome da li ljudi treba da se razmnožavaju, ali o tome se raspravljamo već godinama, pa ništa novo nismo imali da kažemo jedni drugima, pa smo prešli na značaj psovki u razgovorima.

U jednom trenutku smo prešli na gramatiku. Tj. da li se određena krema za brijanje zove KAPO ili KARO (napisano ćirilično). Pošto je jedan od nas završio srpski jezik i književnost, objašnjeno nam je da se slovo k drugačije piše kada se piše ćirilicom a drugačije kada je latinica, i da je ovo slovo napisano latinično i onda je to KAPO. Složismo se sa tim, ali ne mora da znači da je to to, jer ne znači da su bugari ili ko je već pravio to, znao za ta pravila, možda su samo hteli da napišu neko slovo k, mislimo više da ja KARO, jer su dezeni na kutiji romboidi.

Onda smo ga još malo tupili o državnim uređenjima, demokratiji koja ne može nikada da postoji u svom idealnom obliku, o anarhiji koja nikad ne može da postoji jer onda ne bismo imali internet, itd..

I tu negde, pre nego što se raziđosmo, krenusmo u temu, o kojoj ja svaki dan razmišljam minimum 10 minuta pa do 3 sata. Veliki prasak ili Big Bang. Za sada najverovatnija hipoteza, razmišljanje o nastanku svemira. Ogromna gustina se toliko skupila, eksplodirala, u prvim sekundama eksplozije, nastali svi parametri po kojima funkcioniše univerzum, sve, pa i mi. I to nemam problem da shvatim. Imam problem da shvatim otkud ta “gustina“ – “tu“? Šta je “tu“?, odakle “tu“? Kako se zgusnulo u oblik čiode? Kako, bre, ni iz čega (niizčega?) može da nastane nešto, a kamoli sve?!

I fala Bogu, pošto mnogo pametniji ljudi već decenijama nemaju odgovor na to pitanje, nismo ni. Nešto najpribližnije odgovoru dobila sam u fazonu: “ Čitaj Teri Pračeta“. A čitala sam ga…

I tako, sa nestankom piva, završilo se i naše druženje, ode svako svojim putem. Usput pričasmo malo o Bunjaelu i tako prođe druženje.

Volim svoje prijatelje.

A jel’ može neko od vas da mi objasni kako to ni iz čega (niizčega ?) može da nastane nešto ?

 
10 коментара

Објављено од стране на новембар 1, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,

10 responses to “Big Bang

  1. zelenavrata

    новембар 1, 2009 at 3:24 pm

    Ja jos uvek razmislajvam o cirilcnom i laticnom slovu K dizvines 😆
    Pa kako su deca nastala tako i to.

     
  2. Mahlat

    новембар 1, 2009 at 3:53 pm

    Ja nemam pojma, samo znam da sam negde procitala da je prvo bila strast sto mu dodje nista i sve.

    Kao bila strast pa iz nje tako strastvene nastalo ovo sto je nastalo…

    Odo da mislim pa ako smislim eto me.

    Bila bre ideja. Pa posle sve ono…

    zagalvicu se 😆

     
  3. Mahlat

    новембар 1, 2009 at 3:53 pm

    zagalvicu se – zaglavicu se :mrgreen:

     
  4. zelenavrata

    новембар 1, 2009 at 6:03 pm

    Mahlat 😆

     
  5. Suske

    новембар 1, 2009 at 6:12 pm

    I sve se mislim, da na kraju sveta sedi čovek, gleda u neku kuglu, baca je tamovamo i blagog pojma nema da se igra vasionom!

    Otud …. :((

     
  6. magi

    новембар 2, 2009 at 12:20 am

    ja ne mogu da objasnim,ali mogu da kazem sta mislim. mada, ne mogu ni to, al’ znam da bih umrla od straha kad bih verovala da je to sve slucajno.

     
  7. Dzoni

    новембар 2, 2009 at 2:30 am

    „Restoran na kraju Vaseljene“ počinje sledećim rečima:

    Postoji teorija koja kaže da će, ukoliko ikada iko bude otkrio koja je svrha Vaseljene i zašto ona postoji, ova smesta iščeznuti i biti zamenjena nečim još neobičnijim i neobjašnjivijim.
    Postoji i druga teorija koja tvrdi da se sve to već desilo.

     
  8. N4A L

    новембар 5, 2009 at 9:27 am

    Verujem da se dogovor na tvoje pitanje moze naci uz dovoljne kolicine piva. No, za toliku kolicinu je verovatno dobro naci nekog sponzora sa debelim dzepom da finansira istrazivanje 🙂

     
  9. Дарко Бабић

    децембар 2, 2009 at 1:07 pm

    Ово је већ други пут да наилазим на овај блог. Није ни чудо, ако каже да све што има везе са ћирилицом ја то прочитам. Интернет није толико велики да на њему нешто мени може да промакне у вези ћирилице.

    Ево једне слике за размишљање http://www.srpskacafe.com/thumbnail.php?file=sport/agrobanka_logo_485120839.jpg&size=article_medium домаћа, а јака. 😉 Проблем је у фонтовима. Ми их немамо толико разноликих па их узимамо од Бугара где они имају „k“ уместо „к“.

    +++

    Не бих ни коментарисао слово К да ниси поставила ово питање:

    A jel’ može neko od vas da mi objasni kako to ni iz čega (niizčega ?) može da nastane nešto ?

    Ако те баш то толико занима могу те упознати са највећим философом свих времена – Душаном Мандићем.

    И шта сад он каже. Имамо енергију и материју. Материја се постепено претвара у енергију и космос се бесконачно смањује смањује у једну тачку бесконачне енегије. То му дође оно космичко јаје које је снела патка. 😉 То сада јаје пуца и добијамо оно што се назива „велики прасак“. Енергија се претвара у материју и долазимо у ово стање у којем смо данас. Потоци и реке, облаци, љубичице…

    Ови циклуси се непрестано понављају. Укратко, космос је перпетул ту мобиле. Он у овим циклусима ствара нову супстанцу. Оно што се у једном циклусу створи неће бити баш све рециклирано. Можда љубичице преживе. После следећег праска све ће бити другачије осим љубичица. 🙂

     
  10. Дарко Бабић

    децембар 2, 2009 at 1:13 pm

    Прескочи оно најважније.

    Када се сва енергија претвори у материју онда креће процес у обрнутом смеру. Сва материја се претвара у енрегију. И све тако у круг. Заправо, то је класичан модел једног осцилатора.

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: