RSS

Post bez reči

05 нов

Većina vas koja me čita je do sada, nadam se, ukapirala da je sve što mi padne na pamet napišem. Nemam tajni, nije me sramota, jednostavno MORAM da napišem bilo šta da mi se vrzma u glavi. Tako mi lakše. Tako sređujem svoj privatni haos u glavi.

Takva sam i u “prajvat lajfu“.

E sad. Kad smo to raščistili. Već neko vreme glava će da mi otpadne i usta mi poludela koliko nešto želim da KAŽEM. Ali, onako efektno. Nešto što me tišti, tera me da urlam ili zaplačem iz čista mira (što znamo da nije iz čista mira).

Ali…stvar je u tome da većina problema ide iz toga da ja uopšte treba nešto da objasnim. NEĆU da objašnjavam. Neke stvari treba da se shvate i osete bez reči.

Ako bih ja to ovde napisala, to bi onda bilo objašnjenje. A neko bi pročitao, neki kojima ne teba da se objašnjava. Kojima ja ne želim da objasnim.

Odavno sam se žalila kako mi je krivo što nisam neke stvari oko anonimnosti u vezi bloga uradila drugačije. Sad mi je mnogo krivo. Što se tiče ovoga. Jer toliko želim da napišem to. Al’ ne mogu. Mislim mogu, ali ne želim. Onda bi mnoge stvari izgubile svrhu.

Ako otvorim novi blog, kako ćete onda vi neki, koji mi mnogo značite, znati da sam to ja?

Zbog toga ne želim da otvaram novi.

Pa zato i dalje ćutim.

Mislim post postoji. U mojoj glavi. Samo ne smem da ga napišem. Jer ću ga onda objaviti.

A tako ne želim da objašnjavam…

Je l’ vidite kakav je haos u mojoj glavi kad ne mogu da napišem ono što besni u meni?

 
5 коментара

Објављено од стране на новембар 5, 2009 in Tužna sam

 

Ознаке: ,

5 responses to “Post bez reči

  1. zelenavrata

    новембар 5, 2009 at 1:51 pm

    Zajebala si se, jbg….

     
  2. Deda

    новембар 5, 2009 at 2:32 pm

    Znas kako: mislim da ne poostoji bloger koji nema takve postove skrivene svukuda a ne samo u glavi.
    Ali takvi postovi se i ne pisu, oni se citaju izmedju redova svaki put kad napises sve ono sto ne zelis. A citaju svi oni koji redovno odlaze na tvoj blog.
    Tako mene pozovu ili mi puste mejl da me pitaju sta mi je, da li sam dobro, mogu li da preguram i slicno, a na blogu neki vic, slika ilineka glupsot…
    Ljudi jednostavno vide iza svake reci, recenice, slike kako je u odredjenom trenutku…
    Valda ce ti sada biti lakse i verujem da ces jos bolje misliti i pisati, neoptereceno , ali ono sto ti zelis da ljudi vide i ono sto trebaju neki da vide izmedju redova… 😛

     
  3. hipatija

    новембар 5, 2009 at 10:40 pm

    Deda je u pravu,cesto se pisanjem i citanjem izmedju redova oda vise informacija nego prostim pisanjem doticne stvari..
    Tako da ce oni koji te poznaju shvatiti sta si htela da kazes a pojedini na ciji racun kritika ide,ce se pronaci u njoj,bez da ih prozoves..za to je zaduzena nasa savjest..mozes pobjeci od zakona i ljudskog bijesa,razocarenja..ali od sebe samog i svoje krivice nikad ! Tako da time sto ne napises i ne kazes neke stvari,zapravo ih pises i govoris na mnogo jaci nacin..
    Kad sam nakon raskida sa momkom na fb postavljala tuzne pjesme (koje sam i prije postavljala dok sam bila u sretnoj vezi) samo oni koji su me stvarno poznavali su prepoznali znacenje tih pjesama,pa me zvali da vide jesam ok i da li mi mogu pomoci nekako..
    Istina je cesto tamo gde je najmanje trazimo,a to vazi i za citanje izmedju redova..

     
  4. Suske

    новембар 5, 2009 at 11:45 pm

    uhh, koliko mi je ovo poznato.
    Ja sam i otvarala druge blogove. I na jednom se nakači neki smor koji mi rekao da me razume, te ga ja obrišem.

    Drugi bio na jednom sistemu i nestao bez traga …

    Nije lako ni to … ali je meni pomoglo. Pisala sam sve što mi je na pameti, bez bojazni da će se neko osetiti prozvanim.

     
  5. Charolija

    новембар 7, 2009 at 5:18 pm

    Grešim, možda i ne. Sve, baš sve što mi padne na pamet, napišem, neću bre da mučim sebe. E sad…. Pustim da ljudi to pročitaju, iskomentarišu…uzvratim odgovorima, a onda nakon nekog vremena taj post stavim na „private“, jer mi bode oči.

    Imam svega dva takva posta, za dve godine, ali rekla sam i sasvim dovoljno dugo su bili prisutni u javnosti da bih olakšala sebi neku muku ili kako god to da nazovem. Neću da se krijem iza drugog bloga, jer to onda ne bih bila ja, a samo želim da ostanem ono što jesam.

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: