RSS

Jutarnji ivanizam, ne znam koji deo

24 нов

Provilenila sam noćas. Lepo sam legla u jedan i lepo sam se probudila u tri i nešto i nema šanse da zaspim. Obrći se, okreći se…ma jok. Neće

Uhvatila me i neka serija, da se ne lažemo, malo sam se veselila poslednja dva- tri dana, pa ima neke veze sa tim sigurno. Što moj drugar reče, pobeg’o mi želudac na drugu stranu skroz od mene.

I tako dok sam vilenila noćas i menjala kanale svašta mi padalo na pamet, razmišljalaaa ja i razmišljala, kao i uvek ništa pametno nisam smislila.

Neću vas davim onim mojim klasičnim trebaminekoplusidealistikipoglednaljubavsvetisveostalo, a i nisam si nešto razmišljala o tome.

Malo sam razmišljala o Plutonu. Planeti, u stvari sad kažu da nije planeta, al’ meni jeste. Kad sam bila mlađa bila sam ubeđena da sam vanzemaljac i da sam stigla odatle. Prevelika fikcija se pomešala sa jednim događajem koji mi je ostao mutan u sećanju i odatle sam fabrikovala celu priču. Znala sam satima da objašnjavam nekim ljudima tačno vreme i mesto gde je “ona“ Ivana zamenjena “ovom“ Ivanom. Smislila sam ceo zaplet zašto sam dovedena ovde (naravno skroz je romantično naivno sladak, al’ me sramota da vam ispričam) i tu sam po kazni i kako ja moram da naučim i shvatim neke stvari od totalno kontradiktorno ljudske rase i kad naučim te stvari oni će da dođu po mene. Još ih čekam. Simbolično skrooooz. Sve sam smislila, kreirala sam celu rasu na Plutonu, kulturološke tripove, ekonmske prilike, klimatske uslove (znam, nije mnogo teško) i zapisala sam sve u jednu priču. Novelu, da kažemo tako. Ne znam gde mi je.

Onda sam šetkala kanale i našla na onom kanalu neku emisiju o 15 zajebanih priča dece glumaca. Kada sam bila klinka, bio jedan film Klijent se zove, triler kao neki, neki klinac prisustvovao samoubistvu advokata nekog mafijaša i on mu rekao nešto mnogo bitno i sad ga juri mafija da kokne. Mnogo sam se zaljubila u tog dečka, gledala sam film do imbecilnosti zbog njega. I tako gledam tu emisiju i vidim da taj dečko umro prošle godine. Predoziranjem heroina, naravno. Pa sam se iskreno zaprepastila. Pa sam malo razmišljla o tome kako sam još kao mlado devojče razvila njuh za “takve“. Mogla sam još tada da ih prepoznam.eeeeeeeeeeee

Pa vrteći tako kanale gledala neke trejlere za neke filmove pa se divila idiotizmu da nekoj glumici, koju proglasiše za jednu od najlepših žena na svetu, daju ulogu NEVIDLJIVE ŽENE. Nešto mi tu ne štima.

I tako sam brljavila još malo i ne da mi se da se uspavam i neće i onda došlo pola 7 i ja provalila da sam mnogo gladna i ustala i moji bili budni i nešto smo se smejali i tako…..

Dobro jutro. I oprostite na ovome

 
1 коментар

Објављено од стране на новембар 24, 2009 in Uncategorized

 

Ознаке: , , ,

One response to “Jutarnji ivanizam, ne znam koji deo

  1. Mahlat

    новембар 24, 2009 at 6:40 pm

    Dobro vece. Oprostih ti, mislim vec je vece pa mi svejedno 😆

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: