Ja – KRITIČAR

Ja sam filmski snob. Tačka.
Uživam u filmovima. Tačka.
Volim genijalne zaplete, priče, scenografiju, kameru i sve što ide uz to.

Istovremeno uživam u “trash“ filmovima, onima što su toliko loši da moraju biti dobri.

Uživam u akcionim filmovima ako ispune sve dramaturške zahteve: sjebanog, ali duhovitog i zajebanog i mekog srca super heroja, najboljeg mu nevoljnog partnera smešnog crnca (a u poslednje vreme može biti gej, jer je to taaakooo popularno), komete/vanzemaljci/bilo koja prirodna katastrofa koja preti, bivša žena/nova ljubav i sex ne pre 30 minuta filma, malo golotinje i puno nepotrebnih eksplozija. Zabavno mi, uživam.

Pratim filmove i režisere i većinu ostvarenja koja treba da izađu, što komercijalnih, što underground. Na prvi, pogled – dva mogu da procenim da li nešto treba da gledam ili ne. Retko se zajebem. Teško me je oduševiti.

Par puta sam se zajebala. Proklinjala sam bioskop i “nju vejv“ srpsku kinematografiju posle “Munja“ i isposvađala se sa Zoranom Cvijanovićem na premijeri.

“Mističnu reku“ Klinta Istvuda sa Šonom Penom još uvek ne mogu da prežalim. Ježila sam se na trejler, odvukla sam se u bioskop i ono – prazno. Kao ja nešto sad tu treba da osećam, al’ neće bato. Sve veštački, sve isforsirano. Isto sa onim, kakosezove – “21 gram“. Pola planete se isplaka zbog težine duše, ono ništa. Sve je reklama. Ne može meni na silu da bude žao. Nema. Nisi uradio dobro film. Tačka.

Al’ ovo večeras…jaooooooo. Dugo najavljivani Avatar. Čekala sam ga dugo.Nisam očekivala previše u vidu priče, ‘ajd efekti to me ne fascinira previše, nego akciono fantastična zajebancija, ako ima gore navedene elemente, biće cool.

Pošto nam je bioskop bio deranžiran ovde kad je dotični film pokupio najviše para ikada do sada, čekasmo frend mi i ja, dobro izdanje na ilegalnim sajtovima. Bioskopske kopije ne varimo. Snobovi. Našla sinoć. Skinula. Narezala. Pravili filmsko veče. Ovde zavejao sneg preko glave. Probijala se kroz smetove da odgledamo dugo očekivani film…

…i NIŠTA! Jedno veliko ništa! Ne, u stvari što je najgore nije ništa. Film je uvredljivo prosečan, mlak, idotskog već sto puta viđenog zapleta, sa totalno kretenskim metaforama, nerazrađenim likovima, nema ni nekih eksplozija, a ni sisu nisu pokazali u nekom pokušaju seksa. Nisu se čak ni udostojili da ubiju jednog od glavnih likova čisto zbog drame. Sve pocrcali neki sporedni. Nisu bre ni napravili, a kamoli ubili, najveselijeg i najživotnijeg lika, da bismo svi mi više cenili život. Ništa.

Toliko je prosečan i neinteresantan, da ne može ni da se stavlja u kliše.

I onda sam se po snegu, koji je u međuvremenu napadao još više, vraćala kući i postajala sve besnija i besnija. Pa jebem mu mater. U taj jebeni film uloženo 300 – 400 miliona dolara. Zaradio jebemliga koliko, ne mogu ni da izgovorim tu cifru.

Reklama batoooo. I ‘ajd da je samo reklama. Ljudi bre obožavaju taj film. Nominovan za oskara. Neki osnivaju sekte i oće da se ubijaju da pređu na onaj svet prikazan u filmu. Ovaj naš svet im izgleda besmislen posle sveta viđenog u filmu.

Alo breeee!!! Znam ja da je ovo prilično glupa stvar za nervirati se, ali breee!!! Ljudska glupost nema granica, to znamo. Ali ako nam je ovo najbolji film snimljen ikad, ja zaista želim da dobijem 3 miliona na lotou i kupim jednu atomsku bombu da malo resetujem čovečanstvo.

Pa stvarno bre!