RSS

O nekim ozbiljnim stvarima

31 мар

Htela sam danas da pišem o nekim sexy muškarcima, al’ me nešto pomete. Zelena je pisala o veoma ozbiljnoj temi, ja komentarisala, a als011 odgovorio. Da ne bi tamo nastavljala neke filozofije rekoh da pređem ovde kod mene.

Naime, rekoh u jednom trenutku da bih ja davala dozvole za rađanje dece. Als011 je na to postavio pitanja koje se granaju iz toga “Koliko je to pametno, ne dozvoliti nekim ljudima da imaju decu? Ko bi to određivao? Kako bi se neko od vas osećao kad bi mu u opštini neko rekao, „tebi je zabranjeno da rađaš“? Uostalom, deca se rađaju u braku iz ljubavi, nesporazumi nastaju kasnije.“

Prvo, moram da se uhvatim za ovo da se deca rađaju iz ljubavi. Ja jesam romantik, ali nekako ne mogu da se složim sa tim. Većina dece se začnu tokom pijanih noći, iz nepažnje ili zato što je kontracepcija zatajila. Ljudi koji planiraju decu, su obično oni koji imaju poteškoća da ih dobiju.

Ako ćemo i iskreno, deca se i prave i rađaju iz sebičnih razloga. Sada, da li je to čisto za produžavanje moje vrste, produžavanje mog prezimena, da ja ne budem sam, da ja imam nekog da volim i mene da voli. I okej, to uopšte nije tako strašno kao što zvuči.

Ali zaista mislim da neka vrsta kontrole kod začeća, rađanja i odgajanja dece treba da postoji. I nije to neka revolucionarna ideja. Platon je još u svojoj Državi pisao da bi deca trebala da pripadaju svima i da država ima obavezu da vodi računa o njihovom obrazovanju i vaspitanju.

E sada, ja ne mislim da “neko iz opštine“ može da ima toliku kontrolu pa da kaže: ti možeš, ti ne možeš, ali mislim da neki sistem treba da postoji.

Imamo dozvole za oružje, za lov, za pecanje zaboga, a za nešto tako ozbiljno, kao što je donošenje i odgajanje ljudskog bića na svet, nemamo. Ljudskog bića koje treba da raste, uči, živi i obogaćuje taj isti svet u kome živi.

Suočavamo se sa činjenicom da danas na svetu imamo mnogo probleme, što izazvane od strane čoveka, a što ne. Ali probleme koje čovek treba da rešava i kontroliše. A, nisam pesimista, samo realista, sve je manje i manje dobrih ljudi na svetu, sve je manje i manje pametnih ljudi, moralni kompasi su okrenuti i izokrenuti skroz, ljudi postaju inertni i sve više novcem orijentisani.

Ne mislim da su ljudi po prirodi dobri ili loši. Mislim da su neutralni. Mislim da čoveka čini čovekom upravo ta konstanta borba i izbor između dobre i loše strane u njemu. Današnje vaspitanje, ne vaspitanje, način života, obrazovanje… ma celokupan način življenja olakšava čoveku da bez mnogo krivice pređe na onu lošiju stranu u njemu.
I to je problem koji mene užasava. Deca koja danas rastu, koja će rasti treba da vode ovaj svet. A na šta će taj svet ličiti, to me još više plaši.

Pa kako sam ja onda to zamislila? Treba da postoji organ kome će se podnositi zahtevi za začeće (da, ovo sam mrtva ozbiljna rekla). Onda taj organ izvrši celokupan skrining buduće majke i oca, od zdravstvenih, psiholoških, ekonomskih, socijalnih i sredinskih faktora. Komplet. Ako ne prođu, ukazuje im se na to koje aspekte života treba da poprave. Ako prođu, dobijaju dozvolu, ali tu se nikako ne završava taj posao.

Ljudi koji vaspitavaju i obrazuju decu po školama, obdaništima i raznim ustanovama, moja da završe određene škole, zašto roditelji onda nemaju osnovne kurseve za to?

Tako da, kada roditelji dobiju dozvolu, imaju zakonsku obavezu da pohađaju i završavaju razne kurseve roditeljstva. I tu se njihov posao ne završava. Kako dete raste, država tj određeni organi proveravaju u kakvom domu to dete raste i kako se vaspitava, a roditelji u skladu sa detetovim razvojnim nivoima i karakteristikama imaju obavezu da pohađaju kurseve u skladu sa istim.

I tako. Znam da ovo zvuči faštički, nacistički, znam da nema teoretske šanse da ikada ovo bude primenjeno, ali ja zaista mislim da je potrebno. Situacija na ovom svetu je alarmanta, onda su i potrebne teške, nepopularne mere.

Aj’ sad’, udrite

 
30 коментара

Објављено од стране на март 31, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,

30 responses to “O nekim ozbiljnim stvarima

  1. als011

    март 31, 2010 at 2:57 pm

    Ha, ha, ha Ivana, pa i sama znaš da je takvo nešto nemoguće. 😆
    Evo ja ću prvi da napišem komentar, jer se osećam „citiranim“. Drago mi je da je moje mišljenje izazvalo da napišeš ovaj tekst, jer uvek mislim da je razgovor mnogo bolji nego škrgut zuba.
    Šteta što nisi dala i prvi deo mog komentara kod Zelene, a što je ustvari nastavak opštinske kontrole dece.
    „Mislim da je jedina zemlja na svetu koja je ukinula pravo roditeljima da imaju decu – Kina. Kad su videli da ne mogu uništiti želju parova da ima više od jednog deteta, tada su rekli, „muko moja pređi na drugoga“ i dozvolili su kinezima da se otisnu u svet i tamo rađaju koliko god hoće dece. Čak su neke opštine davale podsticaj od 3-5.000 hiljada dolara.“

     
    • Ivana

      април 1, 2010 at 8:26 am

      Znam da je nemoguće, i nisam “škrgutala“, samo sam bila “inspirisana“. Opet, znam da je nemoguće, i da se javljaju osnovni problemi ljudskosti, oko toga ko sme da odlučuje i ko sme da uskrati, i ko ne bi postojao kada bi se primenilo bilo šta slično. Ali ovo jeste moj ekstremni pokušaj da skrenem pažnju na neki veći probem

       
  2. zelenavrata

    март 31, 2010 at 4:47 pm

    Gde da te udarim? 🙄
    Mislim da to sto si rekla ima smisla, e sad ide ono ALI sto srecu kvari, sve rekacije u nekom odnosu, posebno ljudi koji su u vezi, braku…su emotivne i veze nemaju sa raciom.
    Moze taj neko da uradi odlicno testove, pokaze se kao normalan, ali prc, kada se posvadja sa zenom/muzem, ode mas` u propas`. Nema tu tada mnogo pameti, emocije, bes, nesto sto se skuplja pokulja i ode u krivaK.
    Ali, ne bi bilo lose da postoji nesto, neka institucija koja bi malo sve to proveravala, jel`?!

     
    • Ivana

      април 1, 2010 at 8:27 am

      Jeste, u pravu si. Nema veze većina stvari sa racionalnim, već sa emocijama. I bilo bi super kada bi postojala neka institicija koja bi to proveravala, ali institucija za emocije je još neverovatnija od ove moje

       
  3. zelenavrata

    март 31, 2010 at 4:48 pm

    E, posleN pisi o sexy muskicima 😉

     
  4. Milko

    март 31, 2010 at 5:19 pm

    hmmmmmmm……

    Ajde da pretpostavimo da dobiješ dozvolu za ovu svoju ultratotalitarističku ideju..ko bi davao te dozvole za radjanje? Koji su to kriteriji koje bi članovi tog tvog veselog organa morali da ispunjavaju? Pazi, morali bi da budu savršeni 😉 Ako imaju samo JEDNU manu, onda su grešni, i nemaju pravo da sude o tudjim greškama 😉

    Sem toga, javlja se tu još jedan problem. Ajde da pretpostavimo da ćeš naći i te savršene koji daju dozvole. Ali opet ostaju ovi već rodjeni u disfunkcionalnim brakovima..šta ćemo sa njima? Jebi ga, možda se zalete pa naprave djecu bez da idu kod čika kontrolora po dozvolu. Hoćeš li praviti onda i komisiju koja će odlučivati o načinu likvidacije ne samo ovih veseljaka, nego i njihovih klinaca? Jer, i ovi potom mogu… 😉

     
    • Ivana

      април 1, 2010 at 8:28 am

      Milko, nemam pojma, nisam išla u dalju razradu svoje “studije“, jer mi je apsolutno jasno da je neprimenjiva. Ali da treba da postoji škola neka za roditelje, treba

       
      • Milko

        април 1, 2010 at 9:34 am

        Hehehe, ne`š bre da se sad izvučeš tako lako.. 😛

        Škola za roditelje? 🙂 hmmmmmm…dakle, opet ja sa ovim kriterijima-koji su to kriteriji za predavače? 🙂

        Pretpostavljam da bi jedan od osnovnih trebao da bude da to budu oni koji dolaze iz nekih finih porodica..ali, finih iz čije perspektive? Iz perspektive komšija? Iz perspektive djece tih predavača? Iz perspektive crkve? Iz perspektive zajednice etažnih vlasnika?Iz perspektive organa starateljstva?

        Ukoliko se sve te perspektive jednim nevjerovatnim čudom potrefe, onda dolazimo u situaciju da će roditelji uskoro da budu unificirani, takve će da budu porodice i djeca. Jel to cilj? 🙂 Sem toga, ljudi su, pa i djeca, različiti, i možda nekom klincu bude dosadan roditelj koji ispeče zanat kod tih predavača 😉

         
  5. Monika

    март 31, 2010 at 7:41 pm

    Ccc, dobro je što mi nije bila potrebna dozvola tebe da rodim, jer onako besnoj i blesavoj nikada mi je ne bi dali.
    A da treba da se ide u školu za roditelje, treba!

     
    • Ivana

      април 1, 2010 at 8:29 am

      Ti si moja mama i ti si mnogo pametna. I poslednja rečenica je skroz tačna, primenjiva i nije fašostička kao moja 🙂

       
  6. electrasdreams

    март 31, 2010 at 8:49 pm

    Au, gde odoste.
    Ovako nesto nije moguce to nam je svima jasno. Niti ce ikada biti reseno na bilo koji drugi nacin. Deca ce se radjati i kod onih koji jesu i kod onih koji nisu za roditeljstvo.
    Ivana, duso, samo cu te podsetiti na moje tekstove Blesava 1, 2, 3 i 4.
    Nisam bila podobna ni za starateljstvo iako VOLIM to dete. Secas se?
    I dalje se volimo i dalje smo sve vezaniji jedno za drugo, ali on mora da raste u nekoj tamo hraniteljskoj porodici do punoletstva. Ja i dalje vodim borbu sa glupom administracijom i sa kojekakvim sluzbama od Ministarstva pa na dalje, ali…ovo je Srbija. Srecom, dozvolili su mi bar da ga posecujem. On svoje hranitelje ne kosta ama bas nista. Dobijaju novac od centra za socijalni rad, a ja vodim racuna o svemu ostalom.
    Bas se iznervirah, a ne volim o tome da pricam.
    Pristala sam i na edukaciju da idem /jebem ti edukaciju/, samo bih volela da mi neko objasni kako se na tim edukacijama uci ljubav. To je prosto: ili volis ili ne volis, da se nauci NE MOZE. Tako ti je i sa sopstvenom decom.
    Razvodi jesu mucni, ali kod normalnih ljudi uopste nije tako. Pod normalnim smatram one koji se ne prepucavaju i ne svete jedno drugom preko dece.
    Sa decom treba biti iskren do kraja, ne treba ih stititi od zivota, ali im uvek biti podrska, i za lepo i za ruzno, treba ih postovati i besomucno voleti, do razmazenosti, ali ne i raspustiti. To je nacin koji decu uvek pretvara u postovanja vredne ljude. Tvrdim to odgovorno jer sam prosla sve lepote i sve teskoce roditeljstva, sama. Bez roptanja i pljuvanja drugog roditelja. Cuvala sam se toga kao zmije otrovnice.
    Auh, ala oduzih. Pobesnim na situacije kakve je zelena opisala. Stvarno pobesnim. Takvima bih decu oduzela.
    E, to se vec moze uraditi.

     
    • Ivana

      април 1, 2010 at 8:31 am

      Naravno da se ljubav ne može naučiti. Ali ljudi su po definiciji fucked up, i imaju problem sa načinima iskazivanjem te ljubavi. Tebi, meni i još 2% normalnih ljudi je “jebo te edukacija“, ali, veruj mi, mnogo više ljudi nema pojma kako treba da se ponaša prema običnom detetu.

      Sam sistem hraniteljstva kod nas je totalno šlj, i potpuno razumem tvoju frustraciju. Ti nisi pogodna da brineš o detetu o kojem si brinula za “džabe“, al’ neko tamo jeste za lovu. Užas.

       
  7. electrasdreams

    март 31, 2010 at 8:53 pm

    I da dodam. To prepucavanje razvedenih roditelja je najgori moguci vid zlostavljanja dece.

     
  8. Exxx

    март 31, 2010 at 10:13 pm

    Ode ti u naučnu fantastiku. Kod nas vlada bela kuga. Deca se ne rađaju u dovoljnom broju tako da nema potrebe govoriti o kontroli rađanja. Kada bi ova država bila normalna država i brakovi bi bili normalniji. Stanje u državi oslikava se i na stanje u porodici i braku. Pucamo po svim šavovima. Konačno je razbijena i ta institucija: porodica, ali da i ja ne ulazim i neke dubioze, deca treba da se rađaju a mi odrsali treba da se trudimo da im ostavimo što lepši i bolji svet u nasleće… Sad što nije tako jbg-a.

     
    • Ivana

      април 1, 2010 at 8:33 am

      Pa nije samo jebi ga, što se mi ne trudimo da deci ostavimo bolji svet. TREBA nešto da se uradi, da se smisli, ne samo da gledamo i čekamo i ništa ne radimo. Naravno da znam da je ovo moje neprimenjivo, ali NEŠTO treba da se uradi, a kao prvo da se prizna da problem uopšte postoji. Ne problem bele kuge, već problem kako se uopšte odnosimo prema toj deci i koju imamo

       
  9. Exxx

    март 31, 2010 at 10:15 pm

    greška u kucanju trebalo je nasleđe a ne nasleće

     
  10. Mahlat

    март 31, 2010 at 11:55 pm

    Jes’ nemoguce ali se slazem, bilo bi pametno, mnogi nikad nisu trebali da imaju decu, razlozi razni al’ da ne duzim…

     
    • Ivana

      април 1, 2010 at 8:33 am

      Meni drago, što me ti razumeš. Ponavljam, znam da je nemoguće

       
  11. Dzoni

    април 1, 2010 at 12:51 am

    To ne zvuči fašistički, to jeste fašizam. Tako nešto jeste pokušano više puta u istoriji, ali svi eugenički pokreti su bili užas. Oni su po definiciji već užas. Pre ili kasnije neko će ti spomenuti Hakslijev „Vrli novi svet“, i već si u mreži bez odgovora. Barem ne onih koje bih ja očekivao od tebe.

    Ono što možda želiš reći i predložiti, već rade socijalni radnici pri davanju dozvole za usvajanje dece. Stavljaju roditelje u moguće i nemoguće hipotetičke situacije, procenjuju njihove odgovore i iskrenost, njihove pedagoške i psihološke sposobnosti, itd. To se opet ne doima da rešava probleme zapostavljanja dece u kasnijim fazama.

     
  12. boris

    април 1, 2010 at 7:53 am

    Ako cemo ozbiljno, slazem se sa Dzonijem. Cist fasizam.
    Ali, da potrazimo vedrije resenje.
    Recimo da taj sistem proradi a ti nemas pare za taksu za zahtev da ti dozvole(kriza jebiga, plata kasni mesecima!).
    Kaludjerica je resenje, za one blize Beogradu. Napravis tamo dete, bespravno, pa posle ga legalizujes kad pojeftini! 😆

     
  13. Ivana

    април 1, 2010 at 8:36 am

    Džoni, ali pazi što se tiče tog usvajanja dece. Imaš ljude koji očajnički žele decu, žele da prihvate dete koje je već ostavljeno i oštećeno na na mnogo načina, a prolaze kroz rigorozne procedure i besmislene kriterijume, dok se za to vreme začne i rađa gomila dece od svakakvih roditelja, a to niko ne proverava. To jeste paradoks, zar ne?

    Po hiljaditi put ponavljam, znam da je nemoguće ovo što sam ja napisala, da za sobom vuče gomilu implikacija, ali da je potrebno neko radikalno rešenje, stvarno mislim da jeste. I da obavezna škola za roditelje treba da postoji

     
  14. Повратни пинг: Život…
  15. Charolija

    април 2, 2010 at 11:16 am

    Dobro složili smo se svi da je nemoguće, ali šta bi bilo da jeste moguće? Ne mora to da budu neki teški uslovi za dobijanje takve dozvole. One osnovne uslove mnogi ne bi ispunili, recimo običan psiho test.

    Mislim da je realno da može da postoji neka kontrola. Mnoga deca su nezaštićena, „ubačena“ u raznorazne priče, svađe, maltretiranja između odraslih i nikoga nije briga za to. Rastu deca u nezdravim, nenormalnim sredinama. Kad kažem nenormalnim, mislim da su u takvim porodicama deca ponižavana, uplašena, ucenjivana. Ma katastrofa. Razumem šta si htela da kažeš i slažem se sa tobom.

     
  16. verkic

    април 2, 2010 at 11:33 pm

    Što kaže Charolija složili smo se svi da je nemoguće, ali ajde da mi odemo malo na drugu stranu ove teme. Onu strašnu nažalost.
    Deca su tu, sa dozvolom ili bez, jebem li ga i sad posle 7 godina roditelji prestali živeti zajedno.
    Majka povela decu sa sobom. Otac preti uzeće ih. Ne iz ljubavi, nego iz pakosti. Majka naravno šta će nego u socijalnu službu i zamalo se ne potuče s’ službenicom koja je ubedjuje da ako otac bude uporan oni će dati svoje mišljenje da je deci bolje sa njim.
    STRAŠNO.
    Objašnjenje, njihov otac ima kuću, majku u Nemačkoj koja šalje pare te svi problemi dece će biti rešeni, a to što je otac alkoholičar, narkoman, više puta lečen bezuspešno i što je u takvom jednom stanju pao sa krova a njegovo dete od tada 6 godina to gledalo, što nikad nije radio jer zašto bi se on uopšte zamarao, kad će njemu njegova mamica lepo….., sve to nema veze.
    Pa sad ti vidi.
    Ovo nije tudj život, ovo nisu priče, ovo je život moje kćerke i mojih unučića. E pa ne damo ih, pa makar sve te institucije koje tamo odlučuju u nečije ime morali ……..
    Oprosti ali boli, zaista boli.
    Ovo ide u prilog tome da si donekle u pravu, (ponavljam donekle) i s punim pravom si dotakla jednu zaista pravu temu, samo ko je zaista taj koji bi mogao realno sagledati…..zar ovakvi kao ovi u socijalnim službama kojima više znači imati kuću nego ljubav kojima više znači ako neko ima novaca, nego pameti…..ne smem dalje svašta bih rekla 🙂

     
  17. shaputalica

    април 3, 2010 at 12:17 am

    Deci je uglavnom potrebno samo jedno: roditeljska ljubav. I kad dete iz doma, koga je majka ostavila u kutiji pred vratima pitali koga najviše na svetu voli rekao je „Mamu.“ iako tog skota video nije u životu. Najmanji je problem tutnuti mu da jede i obući ga.
    Roditeljstvo je ozbiljan POSAO. Ima da se rinta bajo, krvnički.
    I zato je potrebno učiti UZ svoje dete kako biti dobar roditelj, jer niti su sva deca ista nit’ roditelji.
    Sa mnogim tvojim „fašistoidnim“ i utopijskim stavovima sam saglasna, iako ih je nemoguće sprovesti, ali je zato moguće olakšati zakonsku proceduru kod usvajanja dece, pa da ljudi koji bi zaista brinuli o njima ne čekaju po pet godina na usvajanje…omogućite brate da o deci brinu oni koji ih žele i koji će ih voleti. To država može. Al’ nema kad.
    I ona iz moje ulice tako svake godine radja po jedno i ostavlja ih u porodilištu, i nikom ništa…
    Nisu deca za svakoga.

     
  18. shaputalica

    април 3, 2010 at 12:19 am

    Besna k’o ris.

     
  19. Повратни пинг: Because every baby deserves a sober start!
  20. nedodjija

    април 10, 2010 at 6:29 pm

    a da pokusamo da malo preokrenemo stvar… umesto fasistickih metoda, hajde da obrnemo redosled dogadjaja: sta te ljude navodi da ostavljaju ili zlostavljaju decu? nesto ne verujem da to dobrovoljno i zdrave i ciste pameti rade… sta je to sa ljudima u ovoj nasoj zemlji pa postanu takvu gadovi ? kako bi bilo sa tim da stvorimo drustvo gde bi ljudi imali podrsku da budu dobri roditelji! kad bi se ljudima omogucilo da imaju dobar i zanimljiv, ispunjen zivot ba bi to bio razlog da ga zele podeliti sa decom…
    ljudi koji su narkomani ili alkoholicari, to praktikuju kao neku vrstu anestezije zbog nesnosnih uslova zivota…
    kad bi smo uspeli da preokrenemo uslove privredjivanja i zivota u ovoj zemlji, problem nezeljene dece bi se sam od sebe drasticno smanjio. ljude koji su do te mere ocajni i izgubljeni da ni o svom potomstvu ne mogu voditi racuna ne treba dodatno kaznjavati… vec su oni vise kaznjeni ovim zivotom nego sto mogu podneti… mozda bi promena zivotnih uslova i uklanjanje nesrece, ocaja, bezizlaznosti, beznadja, nezaposlenosti… i cega sve jos ne, pre osposobila ljude da se brinu o deci bez obzira na to kako su zaceta

     
  21. marouk

    април 11, 2010 at 1:21 pm

    Slazem se AAALI… ima tu i sebičnosti.
    Osoba koja nema posao ili dobre uslove za život..voleće svoje dete i dalje. Sumnjam da neko odjednom počne da vidi dete kao teret, bar neće neko normalan.
    A oni koji vide moraju da se zapitaju koji su njihovi razlozi što su hteli dete.

    Treba raditi da osvešćivanju. Ne da bude kao u razgovorima – onim neprijatnim – ups, izletelo mi…ma ko ih jebe, nek sam im rek’o.
    Sa decom to ne može tako, mora prvo da se misli pre nego „izlete“.

    Ma ogromna je ovo tema.
    Treba pomoći i deci i roditeljima. Mi učimo decu nečemu, a ni sami ne znamo šta radimo. Ja sam rešila da učim od svog deteta bar koliko i ono od mene, mislim da sam u tome uspela. A koliko je ljudi koji u spremni uopšte nešto da nauče ili „NE DAJ BOŽE“ da se menjaju…

    Prvo treba naučiti IZVINI i NISAM BiO U PRAVU i NE RAZUMEM, OBJASNI MI ZAŠTO TAKO MISLIŠ.
    Sve nam je puno nesporazuma, treba zastati i osvrnuti se ko su nam deca, ko su nam roditelji, ko nam znači – da tim ljudima prenesemo malo dobre volje i da vide malo magije koje roditeljstvo nosi sa sobom.

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: