RSS

Abortus

09 апр

Na faxu smo imali predivne vežbe iz etike. Svake nedelje, smo uz dosta širine, raspravljali o raznim etičkim pitanjima. Obožavala sam te vežbe, iako nekako sam ispadala najgora tamo. Jednom me optužili da branim teroriste, ali takav misandrstund moje ličnosti se često događa, pa se ne uzbuđujem.

Elem, na red je tako jedne nedelje došlo pitanje abortusa. Neke moje koleginice su donele fotografije abortiranih embriona i kao sad mi to svi da vidimo. Pošto smo u grupi od nas pedeset, imale tri muškarca, sve su se one raspričale kako “one nikad“, “to je ubistvo“, a na religijske argumente neću da se osvrćem.

Uvek mi je išlo na živce kategoričko odbijanje nečega. Taj stav – JA TO NIKAD NE BIH URADIO/LA. Ma otkud znaš?! Život je prevrtljiva kučka, može da te stavi u situacije koje nikad ni u najluđim košmarima ne bi mogao da zamisliš. Ja volim o sebi da razmišljam kao da znam kako bih volela da odreagujem u određenim situacijama, ali znam da neki faktor koji tresne iz vedra neba može to da promeni za sekundu. Zato, ne garantujem.

Da se vratimo na abortus. Medicina je utvrdila starosnu granicu do kada je to abortus, a od kada je čedomorstvo. Kako i po kojim kriterijumima, nisam ni ja baš sigurna, ali tako je, kako je.

Protivnici abortusa ne uzimaju u obzir život kao prevrtljivu kučku od života i ne razmišljaju mnogo o ekstremnim primerima kao što su deca začeta silovanjem. Ne razmišljaju o tome koliko je dovoljno traumatično biti silovan, a na sve to da se rodi dete svog silovatelja. Ne razmišlja se o teškoćama voljenja tog deteta. Ili da će jednog dana trebati da mu se objasni njegovo postojanje. Kako objasniti detetu da je njegovo postojanje zločin?

Na jednom forumu sam imala raspravu sa jednim tipom isto oko abortusa. Na bilo koji moji primer neverovatne životne situacije kao što je ova sa silovanjem, ili dečija trudnoća, on je odgovarao da onda sva ta deca treba da se daju na usvajanje. I okej, nekom jeste rešenje i to (ne osuđujem zaista), ali dati toj deci već tako lošu startnu poziciju, bez ljubavi, meni nekako to uopšte nije humanije.

Ili, ma i ako zaboravimo ekstremne primere, šta ćemo sa najobičnijim. Gde, dvoje odgovornih ljudi vode ljubav, učinili su sve da se zaštite, ali je kontracepcija zakazala? Oni nisu bili neodgovorni, mogu iz hiljadu i jednog razloga da ne žele decu u tom trenutku. I verujem da im ta odluka neće lako pasti.

Nemojte pogrešno da me razumete, nisam ja za abortus kao kontraceptivnu meru. Mislim da je svako odgovoran za svoje telo, i da bilo koja seksualno aktivna osoba MORA da bude seksualno odgovorna osoba i da vodi računa o svom telu. Kravetine koje idu na abortus kao kad idu kod frizera, da obave “to“ bi sve malo davila u nekoj kiselini.

Ali činjenica jeste, da ljudi nekad izaberu abortus. Kao najbolje rešenje u tom trenutku svog života. I da se trude da racionalizuju tu odluku koliko god mogu. Da prevrću u glavi sve opcije. I da nekad ta izgleda najbolja u tom trenutku. I zato, nemojte im suditi zbog toga. Oni to već dovoljno rade sebi

 
10 коментара

Објављено од стране на април 9, 2010 in Priče iz neke druge priče

 

Ознаке: , , , ,

10 responses to “Abortus

  1. Milko

    април 9, 2010 at 11:48 am

    Neka se baci kamenom ko je bezgrešan. Toliko o tome, čovjek ne može da sudi.

    A što se tiče ostalog, znaš moj stav.

    Teška tema, u svakom slučaju.

     
  2. zelenavrata

    април 9, 2010 at 1:24 pm

    Ova moze da se spoji sa onim tvojim postom o skoli za roditelje.
    Roditi po svaku cenu, ne razumem, majke mi?!
    Kako neko moze tako da razmislja?
    A sto se tice usvajanja, znam za dva slucaja svojih poznanika koji vec cetiri godine pokusavaju da usvoje dete i sem romske dece, koju oni ne zele, nema druge dece za usvajanje u Zvecanskoj. Prvi par je odustao, i na srecu ona u svemu tome zatrudni i dobiju devojcicu, a ovi drugi jos uvek cekaju…
    Dete je, po meni, sada cu biti idealista, mirjamovski nastrojena, ali ja tako mislim, kruna ljubavi dvoje ljudi a ne radjanje da bi se rodilo i unesrecio jos jedan neduzni stvor.

     
  3. electrasdreams

    април 9, 2010 at 5:54 pm

    Svaka zena IMA pravo na izbor. Svaki muskarac IMA pravo na izbor.
    O zivotu-prevrtljivoj kucki necu ni da pricam.
    Preteska tema, ali ja imam svoj stav i niko i nista ga ne mogu poremetiti.

     
  4. Mahlat

    април 9, 2010 at 6:39 pm

    Abortus ne sme da bude kontraceptivno sredstvo i ne može biti kondraceptivno sredstvo.

    Uvek govorim da sve što se začne treba i da se rodi, imala sam abortus jer sam morala da ga imam ali i danas razmišljam koliko bi to dete danas imalo godina, kako bi izgledalo, jedva sam se od toga oporavila. U stvari, zanemari ovo – morala sam da ga imam, svejedno, imam prava i da to izaberem ali opet ostajem pri stavu da treba da se rodi sve što se začne. Sasvim je druga stvar što može da dodje do neželjenog začeća, ovako ili onako.

    Kako god, boli. Od odluke do čina i posle toga. Koja mora, najbolje da ne misli ništa drugo sem da je bolesna, drugačije je teško oprostiti sebi.

    Nemam pojma da li sam rekla ono što sam htela…

     
  5. Sanja

    април 10, 2010 at 7:51 am

    Uh… i na temu o deci sam pisala i brisala, svasta bih rekla, pa se mnogo rasplinem. Svakako sam za pravo izbora, iz bilo kog razloga, jer verujem da ni jedna zena ne bi resila da abortira tek tako. Znaci, ako je vec donela tu odluku, za nju je rezlog veliki i znacajan, bez obzira kako to vidi okolina. Pomisao da neko rodi nevoljeno i nezeljeno dete uzasava me kad pomislim kakav ce mu biti zivot. A nije nista krivo.
    S druge strane, te sto idu jednom mesecno, u pauzama za dorucak nikad nisam mogla da shvatim. U danasnje vreme, cak iako je njenog muskarca bas briga pa se istrese svako malo, kad postoji toliko alternativa, ne zastititi sebe… ne razumem.
    Uvek pomislim na moju drugaricu, jedno divno stvorenje koje bi tako usrecilo neko detence, kako je pola zivota provela je u pokusajima. I porazima.
    A neko to tako olako shvata. 😦

     
  6. Askundjel

    април 10, 2010 at 1:32 pm

    Ko sto je Mahlat napisala, koji god da je razlog za abortus, nikad se u potpunosti ne preboli, a ja to jos dodajem kao osoba muskog pola, jer sam prosao zajedno kroz to sa ortakinjom, za razliku od reterda koji je trebalo da bude uz nju.

    Problem sa sirotistem je taj sto neko treba to i da finansira, a nasa drzava se bez zavaravanja, polako ali sigurno raspada, a na stadijumu za dobra sirotista nikad nismo ni bili i sta onda da se radi. A opet, neki parovi stalno pokusavaju, pa ne uspevaju.

    I imam jos jedan komentar, a to je da abortus ne treba kaznjavati zakonom, ko u nekim drzavama, mada ga ne treba ostaviti ni ne regulisanim zakonskim direktivama. Ali sta god da je u pitanju, majka je ta koja treba da odluci, pa makar u njenoj drzavi to bilo i ilegalno!

     
  7. marouk

    април 10, 2010 at 1:56 pm

    Pa ne razumeju ili neće da razumeju.
    Imam blisku osobu koja je obolela od raka, ni radjala niti ikad bila trudna, izvadjena materica u 23. godini. Ruka joj zadrhti kad pomiluje moje dete, svesna da svoje nece nikada dodirnuti.

    A onda imamo i te krave koje decu bacaju… a imamo i one kojima lekari daju uverenja da nisu bile pri sebi kad su zadavile zdravo novorodjence, sto? da im mama i tata ne saznaju sta su radile…
    ne zna se sta je gore..bolje da je i ona abortirala…svaki put zaplacem kad pomislim na to detence koje nije disalo ni 5 minuta :(((

    Abortus bi trebalo udeliti na recept…nenormalnima… ili ne daj Boze zbog nekog ekstremnog slucaja
    a one krave bih ja sterilisala…neka je greota.. i tako im to sleduje…

     
  8. magi

    април 10, 2010 at 3:38 pm

    secam se da je neko na nekom blogu davno napisao: reci crkva, abortus, gej i svi sve znaju. to su teme koje nekako izazivaju najburnije rasprave. dopada mi se sto ovaj tekst nimalo nije ostrascen. ja sam uvek protiv abortusa i mada imam vrlo jasan i izdefinisan stav po tom pitanju, ne cini mi se zgodnim da ga ovde iznosim. naravno, uvek imam mnogo saosecanja i razumevanja za svaku zenu koja je morala da se odluci na takav korak. i jos jedno sam sto posto sigurna – niko ne moze da kaze da nikad ne bi…bas niko!

     
  9. Exxx

    април 11, 2010 at 5:46 pm

    Mislim da je svako odgovoran za svoje telo, i da bilo koja seksualno aktivna osoba MORA da bude seksualno odgovorna osoba i da vodi računa o svom telu. Kravetine koje idu na abortus kao kad idu kod frizera, da obave “to“ bi sve malo davila u nekoj kiselini.

    Deo tvog posta koji sam citirao u potpunosti iskazuje moje mišljenje.

     
  10. Гордана

    мај 7, 2010 at 2:36 pm

    По мени треба да постоји само једна ствар у свему томе. Реално размишљање да ли може дете да се роди или не!
    Које су позитивне а које негативне стране тога.
    Зашто ово кажем овако? Догађај пре једно 20ак година (ваљда ми причала мама)
    Одређена женска особа је имала велике здравствене проблеме са бубрезима. На жалост десило се да је добила хепатитис Ц приликом терапије. Али је то сазнала тек када је остала трудна. Чини ми се да држава тада није финансирала терапију лечења хепатитиса, па је желела да абортира да не би угрозила дете јер није имала новац да се лечи, јер су ињекције јако скупе.
    Све у свему у оваквим и сличним ситуацијама подржавам абортус када је здравље бебе доведено у могућу опасност(у овом случају да се зарази од мајке). Иначе жена има двоје деце.
    Али како год верујем да су то тешке одлуке… У ову групу наравно не спадају ове краветине како си их назвала јер за такве жене ја ни немам адекватан назив!!! Ако их уопште могу назвати женама.

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: