RSS

Voleti tugu

31 јул

Juče se desilo nešto mnogo tužno i strašno za nekog koga poznajem. Ja sam se odma’ prebacila u “helperski“ mod jer, jebi ga, takva sam.

A onda mi je taj neko rekao “ti voliš tugu“

A onda sam se ja zamislila. Mislim da nije moguće baš “voleti tugu“. Jes’, empatična sam strašno, jes’ dešavale su nam se strašne i tužne stvari, al’ kom nisu?

Nekako funkcionišem drugačije kada se nešto desi strašno. Umem da “razumem“, da čujem, da slušam, da kažem, da kanališem taj neki bol. Tako nekako. I pogađa me. Osećam sve to. Nisam se džabe jutros izbudila u pola 6 iz čista mira.

Moj ćale je ranije umeo da kaže da ja volim da zapadam u moja “stanja“. Da volim da patim. Ne slažem se sa tim. Više volim da sam srećna i da se smejem, mame mi.

Samo nekako…prihvatam patnju. Ne bežim od nje. Puštam je da traje koliko god treba. Podstičem je nekad muzikom, osećanjima, podsećanjima, mirisima, fotografijama. Mislim da je potrebna, kao i sve što se dešava u životu.

Jebemliga, tako nekako. Ali ne volim je. Ne volim tugu. Prihvatam je.

 
8 коментара

Објављено од стране на јул 31, 2010 in Priče iz neke druge priče

 

Ознаке: , ,

8 responses to “Voleti tugu

  1. RainDog

    јул 31, 2010 at 9:20 am

    Da citiram:

    Jebemliga

    Ume tuga da bude lepa. Neke žene su najlepše kad im onako malko suze virkaju iz očiju.

     
  2. zelenavrata

    јул 31, 2010 at 1:37 pm

    Mislim da nas nekada drugi bolje vide nego mi sami sebe, jer necemo.

     
  3. devojkakojačeka

    јул 31, 2010 at 5:00 pm

    Mozda t se samo previse toga desavalo, pa si se navikla na tugu i patnju, i navikla si da se boris sa njima, pa ih sada, kada ih nema, trazis. Ne znam. I meni su par puta tako rekli. :/ Nije to bas zdravo. Sto kaze Djole Balasevic, „NE PRAVI OD TUGE NAUKU“ 🙂

     
  4. Mahlat

    јул 31, 2010 at 8:58 pm

    Pa normalno je prihvatiti tugu ili kako je rekao D. Ćosić – “Svoj bol treba poštovati“ a I. Andrić nešto o tome šta nam radi tuga i kako od nje ne možemo pobeći – “Šta radi tvoja tuga dok ti spavaš. Bdi. A kad joj dosadi, budi me“

     
  5. Exxx

    август 1, 2010 at 7:37 am

    U kakvim vremenima živimo nije ništa nenormalno biti tužan, setan i nesrećan, samo treba znati izboriti se sa tim… Tuga je sastavni deo življena i tako je treba prihvatiti, onda je sve mnogo lakše…

     
  6. shaputalica

    август 3, 2010 at 1:47 am

    družimo se mi često…i podnosimo. Nema tu mnogo izbora.

     
  7. hipatija

    август 4, 2010 at 5:41 pm

    Nije bas svako u stanju da bude empatican i da razume,uz svu dobru volju…jeste da treba znati granicu,i paziti da te kako tudja tako i tvoja tuga ne preuzme,ali znati razumeti nekog,biti tu za njega,pa makar i tisinom,znaci puno…jako puno ! To je ocigledno sastavni dio tebe,i meni je to za pohvalu..danas je malo ljudi,jednostavno ih nije briga..

     
  8. Gordana

    август 9, 2010 at 11:24 pm

    Оно мало колико те знам, Бога ми не знам те као тужну 🙂 :*

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: