Moja reakcija na poslednje sranje u ovoj močvari od zemlje (fudbal, golman, prebijanje)

Čujem informaciju.

Procesuiram.

Ne iznerviram se.

Prevazišla sam to osećanje.

Ovo je neka mešavina stidabespomoćnostiočaja i jebemliga čega.

Pišem frendu poruku da je krajnje vreme da emigriramo, em praktično em romantično.

Zajebava me da možemo i do Zaječara da odemo.

Moja odgovor: Zajebavaj se ti samo, ja ovakva osećam kolektivni stid za celu naciju. Idem na internet da tražim muža za papire. Jebati više stvarno sve.

I i to uradim.

Imam ponudu za Rumuniju i Holandiju.

Noć je mlada