RSS

Kako sam provela jesenji predah

07 нов

Imali smo mi prosvetari taj jesenji predah. Četiri dana, od četvrtka do nedelje.

Ja rešila da odem do Bg-a u posetu prijateljima i porodici.

Prvenstveno onoj mojoj prvoj drugarici koja se letos udavala, dobila je sina, pa gre’ota da ga ne vidim.

Tako da me je polazak još iz starta istraumirao, jer idem da vidim dete, ne mogu praznih ruku da odem, konsolidujem se nekako napokon sa lovom, odem da pazarim, pa se sve iznerviram i izneurotišem po prodavnici što je sve plavo i ljubičasto i jebemti ko to izmisli. Nađem CRN skafander. Oduševim se. Kupim.

Zaputim se. Prvi dan je prošao super. Sa drugarkom i bebcem ceo dan, on frajer ima čitavih mesec ipo, provele smo se, već kako se ljudi provode pored bebe od mesec ipo. Vodile smo ga u prvu šetnju u kolicima. Izmorile i komirale od spavanja.

Photobucket

Photobucket

Sutradan se videh sa gospojom Mahlat i njenom porodicom. Kako je to bilo, možete da zamislite da je bilo super, jerbo Mahlat je Mahlat u svoj svojoj slavi :P. Imala sam i privilegiju da prisustvujem njenom kratkom ali eksplozivnom besu na ljudsku glupost. Prenos uživo. Umreh od smeha.

Uveče se dogovorila sa drugom da izađemo malo, već kod njega smo slistili pristojnu količinu vina i semenki gledajući “Dva sata kvalitenog programa“ i umirali od smeha. Ko skoro nije ponovio to gradivo, toplo preporučujem, vanremenski je.

Posle me izvedoše, on i njegova grlfrend, u KST. Nisam tamo izlazila ni kad je trebalo, kad bejah student, al’ što da ne sada. Lepo sam se razveselila dok me muvali klinci, i svi se zovu Mihajlo. ‘Il me zajebavali 🙂

Sutradan sam patila od opravdanog mamurluka i biblijske gorušuce pa me negovala sister moja divna tinejdžerka, sve je šaljem u prodavnicu a ona se triput presvlači dok ja premirem. Šalim se, zlata je vredna.

Nabavila sam i psihopatu preko fejzbuka. Poslao mi zahtev da budemo drugari, ja 90% toga prihvatam, osim ako nisu oni arapi i turci koji ‘oće se žene, učenici ili neki što imaju mnogo različite životne filozofije od mene iliti neki šabani. E, taj mi onda lepo pošalje naduuuugačko poruku i inbox, sve pristojan, al’ da ja vidim da nije on baš “sa svi dani u nedelju“, i ne umem da odgovorim na to, jer sve što odgovorim ima da bude pogrešno. I ne odgovorim. Ubrzo stigne druga gde me čovek lepo iznapada da sam ja isfolirana i ovakva i onakva. Obrišem.

Uveče sam se videla sa prijateljicom gde sam pila koka kolu i jela kokice zbog gorušice i mamurluka i obarala te iste kokice i kokakole jer mnogo sam smotana bila i nisam imala koordinaciju pokreta.

A poslednji dan, tj danas je svet odlučio da sam ja retardirana pa da se tako ponaša prema meni.

Odsecam se ja sa sestrom da tražim da kupim plutu, treba mi za one moje custom uloške za cipele za feleričnu nogu. Uđemo u neki “Uradi sam“. Mnogo veliko. Nigde nikog da pitam gde da tražim. Nabasam na jednog i pitam ga gde je pluta.

– Plutu imamo samo u rolni
– …Dooobro. Je l’ mogu da je vidim (ja se uvek zbunim na te takve zagonetke)

Uputi me on tamo negde, zamalo nismo izašle iz objekta, nađemo plutu od hiljadu kvadratnih metara u rolni. Niti imam toliko cipela niti ću da poživim toliko da ih iznosim. Opet na “informacije“, pitam ja

– Ova pluta u rolni, je l’ može da iseče?
– Ti kući možeš da je sečeš kol’ko ‘oćeš
– ??!?

Odemo. Sestra umire od smeha, ja psujem.

Vozimo se tramvajem do sledeće destinacije, obe sedimo, nije gužva, ja sedim “naopačke“, sedište okrenuto unazad. Ulazi neka bakica, sa sve nekom koferčinom, ja lepo pristojna ustanem da ona sedne, ona se izdere na mene “ Ne mogu ja da sedim tako naopačke!!!“

Ja opet zbunjena zbog te zagonetke, sestra umire od smeha.

Jebavasmo se po gradu još malo i došlo vreme da pođem kući. U autobusu kataklizma. Hiljadu ljudi. Problem sa mestima i kartama. Postoje ljudi koji nisu naučili prostu činjenicu da ako imaju povratnu kartu, treba da je overe tj urade rezervaciju. I tako se stvaraju dupla ili više sedišta. Neka deca plaču koja prvi put putuju sama, jer nedokazane budale neće da ustanu, ljudi se deru, svađaju, ima nas 200 u busu.
Jedna nedokazana budala je sedela do mene i meni je objašnjavao kako on ima povratnu kartu i NEKAD TO NIJE BILO TAKO I ON NEĆE DA USTANE. Ja mu objasnila da moje mp3 slušalice i novine koje čitam znači da ne želim da razgovaram, pogotovu ne sa njim.

To ga nije sprečilo da razgovara sa čovekom koji sedi iza mene, glasno, da ga čujem preko Maynarda na najjače, niti ga je sprečilo da sedi, pa još malo na mene nije seo, da mi pljuje na levo uvo i tako to.

Ja popizdim, pitam ovog tipa iza mene da zamenimo mesta da bi njih dvojica lepo mogli da pričaju ne preko mene. On se nasekirao zbog gospođe koja sedi do njega, sa kim će ona da priča. Vidim gospođa se obradovala što sam i njoj život spasila, kad sam sela do nje, ćutala je sve dok nismo stigli i još mi se zahvalila dok je izlazila iz busa.

Ostatak puta sam provela pokušavajući da neutrališem zvuke razgovora ove dvojice koji su se drali sve vreme, drugim uvetom sam pokušavala da ne čujem Zdravka Čolića koga drajver autobusa mnogo voli, skidajući kaput i oblačeći ga na smenu, jer su nas prvo o’ladili, a posle su rešili da nas obare.

I tako, stigoh kući.

Dve stvari me razveselile mnogo danas.

Ova:Photobucket

I

Ova:
Photobucket

 
17 коментара

Објављено од стране на новембар 7, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , , , , ,

17 responses to “Kako sam provela jesenji predah

  1. Charolija

    новембар 8, 2010 at 12:06 am

    Baš si lepo provela raspustčić. 😀

     
  2. Ivana

    новембар 8, 2010 at 12:12 am

    E jesam! 🙂

     
  3. zelenavrata

    новембар 8, 2010 at 12:19 am

    Ja cu da cutim i cekam 😛

     
  4. Ivana

    новембар 8, 2010 at 12:26 am

    ti si seljanka 😛

     
  5. Mahlat

    новембар 8, 2010 at 1:45 am

    😆

    sto me ne povede da i ja kupujem tu plutu :mrgreen:

     
  6. Deda

    новембар 8, 2010 at 9:56 am

    Mnogo naporno bre! Umorih se od svega. Aj ti sad da se odmoris do Nove godine pa u nove pohode… 😛 Mozda nadjes i plutu ,lol…

     
  7. D.

    новембар 8, 2010 at 12:07 pm

    Ovo je hit! Moj omiljeni deo: „al’ da ja vidim da nije on baš “sa svi dani u nedelju““ xD

     
  8. Sanja

    новембар 8, 2010 at 2:26 pm

    Men’ samo ova beba u glavi, kakva je ko andjeo! 😛

     
  9. Ivana

    новембар 8, 2010 at 3:15 pm

    Mahlat, nemoj si neozbiljna, verovatno bi u zatvoru završile 😛

    Deda, jes’ bilo naporno, al’ lepo, a odmoriću se…nekad.. ne znam

    D. E nemam pojma gde sam čula taj izraz, ali sam se oduševila i zapamtila i koristim ga za “takve“

    Sanja, pa uskoro će i tebi jedno bebče da stigne da gnjaviš! 🙂

     
  10. Mahlat

    новембар 8, 2010 at 3:18 pm

    Koja beba? ‘Oce Sanja da rodi?

     
  11. Ivana

    новембар 8, 2010 at 3:19 pm

    Ma ne, mislim možda ona ‘oće, al’ neće sad :). Neko blizak njojzi

     
  12. Travel Girl

    новембар 9, 2010 at 10:45 am

    Kokice i kola na mamurluk?
    Da sam to znala prije dva dana kad nisam mogla doći k sebi 🙂

     
  13. bolle

    новембар 9, 2010 at 10:59 am

    Eeeeej, znam za ovo… citao sam negde odlomak… Ovo je novi scenario za Indiana DzoUnsa.. jel da? heheheh… Bogami interesantno napet produzeni vikend :)Cestitam na prezivljavanju….

    Ps:bebiron je taaaakoooo kul!

     
  14. D.

    новембар 10, 2010 at 10:57 am

    Imas nagradu kod mene na blogu 🙂

     
  15. Zoran Djuric

    новембар 10, 2010 at 11:52 am

    lol ciga

     
  16. electrasdreams

    новембар 11, 2010 at 1:48 pm

    Sto se ne javi? Da dodjes ns Slavu.

     
  17. Ivana

    новембар 11, 2010 at 3:12 pm

    Pa nesam znala. A ‘oću. Stvarno ‘oću

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s