RSS

Machete i Black Swan

16 апр

Znam, nikako ne idu zajedno, al’ da objasnim.

Sinoć, na petak veče, me ispališe dva muškarca. Dotičnim muškarcima nije uloga u timu da me romantičarski izvode, već prijateljski trpe, tako da sam im dozvolila da me iskuliraju. Jedan zbog Family Guy-a, drugi zbog nekih plakata.

Elem, ostadoh tako sama u petak veče, pa reših da pogledam filmove koje sam propustila zbog depresije, nalaženja posla, zadržavanja posla, frke oko posla i na kraju krajeva jednog sveopšteg “mrza“ i apatije u koju sam zapala.

Ova dva su mi bila prva na listi.

I krećemo.

Machete

Machete je jednom rečju sjajan! Ali stvarno sjajan. Ja mislila da se takvi filmovi više ne prave. U mojim kategorijama to ide pod neki akcioni trash. Robert Rodriguez je jednostavno genije, volim njegove radove i uopšte me nije razočarao. Cast mu je sjajan, Danny Trejo je napokon uspeo da zablista u glavnoj ulozi, za’ebana Michelle Rodriguez, Robert De Niro, malo Jessice Albe zbog kozmetike, a da ne napominjem moje oduševljenje zbog Steven-a Seagal-a.
Priča – jednostavna kao kod svakog takvog žanra. Čovek davno zaboravljenih vrlina, lojanost, čast, hrabrost, sa zajebanim talentom da kolje sve oko sebe, biva uništen od strane onih koji to nisu. Nakon nekoliko godina, čovek pokušava da stane na svoje noge, pošteno i iskreno, pošto je takav kakav jeste. Ali, ne lezi vraže, sistem, pokvaren kakav jeste, ga opet uvlači u svoje zavrzlame, dok naš junak na kraju ne reši da ih sve lepo pošalje u pakao.

To je to. Ništa više, ništa manje.

U prvih pet minuta filma sam znala da me čeka super zabava, nekoliko puta sam se raspala od smeha, prvi sex je stigao u 25 minutu (pisala negde ovde da sex ne sme biti u prvih 30 minuta filma, oprostiću 🙂 ), dosta krvi, eksplozija i sve ono što ovakav film treba da ima.

Sve u svemu, baš to. Žanrovski je obuhvatio sve “dramaturške“ zahteve koje mora imati. Usamljenog junaka, svetsku zaveru, neophodnu brutalnost i sirovost, rekoh već dosta krvi i eksplozija, san o boljem životu, revoluciju, meni dobrog humora, Jessicu Albu zbog kozmetike(ponavljam), par dobrih sisa, kao i Rodrigezovo igranje sa stereotipima o Meksikancima, koje je na granici uvredljivog, ali vrlo tačno.

Sve u svemu, ja zadovoljna.

Black Swan

Hm.

Ovo mi je zeznuto. Kada sam prvi put čula za film, kategorisan je pod “obavezno“ pogledati. Posle su mi neki ljudi, čije mišljenje izuzetno cenim i poštujem, preporučili film isto kao “obavezno“ pogledati.

Onda je stigla sva ona frka oko Oskara, pa se odjednom svima sviđao film. Tu se meni upalila lampica, jer nekako mislim da ne može nešto svima da se sviđa.

Da me je bar jednom taj ludi osećaj prevario.

I tako, juče rekoh nekima: Sablažnjavam javnost, meni Black Swan …onako!

Odmah se ograđujem od onih koji će me prozvati glupom i da ja ne razumem. Oooo itekako ja razumem. To što sam počela ovaj post sa filmom Machete, ne znači da ja ne znam za bolje. Znam itekako.

Ali…ne kažem ja da je film loš. Nije, daleko od toga. Ali kada mi se tako napumpaju očekivanja, ja zaista očekujem nešto mind blowing. A ovo, jednostavno nije to.

U slučaju, da mi film ne pada pod akciju ili trash, kao Machete gore, ja volim o mom filmu da mislim sve vreme dok ga gledam, da me intrigira, da mi nije jasno, da nagađam, da mozgam i pametujem.

Ovde mi nekako sve odma’ jasno. I mama i ćerka, i ružičasta soba, i inhibicije, i odnos prema telu, i balet kao metafora i naravno Crni labud. I onda, znam sve šta će biti, i da mi oprostite, malo mi bilo dosadno.

Black Swan je psihološki triler i vidim tamo na nekim sajtovima ga upoređuju i povezuju za sa “StanaromRomana Polanskog. Epa, mene je Stanar bukvalno držao na ivici fotelje, bila sam fascinirana ulaskom u bolest, bila sam izbezumljena sve vreme tokom filma, a tri dana posle toga nisam mogla da spavam. I sad ponekad, kad ga se setim, imam problem da gasim svetlo noću. Dok me je Black Swan štrecnuo par puta, ali ništa…onako…

Sve u svemu, ja sam snob. To sam zaključila. I film stvarno nije loš. Dobar je. I svi su sjajni. I kamera, i muzika i glumci, al’ meni sve to …onako…

 
7 коментара

Објављено од стране на април 16, 2011 in Tv, novine i slične ljudske gluposti

 

Ознаке:

7 responses to “Machete i Black Swan

  1. zelenavrata

    април 16, 2011 at 2:02 pm

    Sto se tice labuda, apsolutno se slazem. Prozvase me svakakvom, ali se meni film ne dopada. Odnosno onako je, sizofren totalno, dobro uradjen ali nisam pala u neOsvest.
    Ovaj prvi nEsum gledala..

     
  2. D.

    април 16, 2011 at 2:41 pm

    Machete mi je totalno sjajan! Ja sam inace girly girl, tako da nisam bas ocekivala da cu se oduseviti, ali bio mi je skroz zabavan. Michelle Rodriguez – vauuu.
    Black Swan mi se vrlo svideo, odgledala sam ga pre oskarske frke tako da sam mogla bez svog uobicajenog „necu da gledam jer se svima svidja’ inata da sastavim svoje misljenje.

     
  3. Ivana

    април 17, 2011 at 11:19 am

    Zelena, nesAvest, stalno mora te učim nove reči 🙂

    D. girly girl. Machete je super za takve :). A za Black Swan, kažem, okej je film, al’ ja sam rođeni baksuz izgleda 🙂

     
  4. Suzana J.

    април 17, 2011 at 2:43 pm

    ovaj prvi nisam gledala, a drugi sam gledala pre euforije i svideo mi se zato sto mi se svideo, a ne zato sto je neko drugi odlucio da ce mi se svideti!:) ali nisam tema ja, no ti, koja si sto posto u pravu… nije problem u labudu, no vec u svim skoro provaljenim forama, koje ti ne mogu promaci ako si filmofil… tako sam ja npr. mnogo kasno prvi put gledala „psiho“ (mozda pre desetak godina), kad se vec na pola filma moglo provaliti da je fora u podvojenoj licnosti, dok pre 40tak godina, to nije moglo ni u pismu da se nasluti… isto ti je i sa muzikom i sa knjizevnoscu-ljudi jednostavno nemaju vise maste, nego rade rimejke, kradu, ponavljaju stvari i slicno… ali s vremena na vreme zasvetli neki primerak koji me demantuje u svim umetnostima! tako da ima nade 😉

     
  5. Ivana

    април 17, 2011 at 4:43 pm

    Suzana, vidiš i ti si 100% u pravu, nema više “autentične kreativnosti“, u poslednje 3- 4 godine mislim da sam odgledala samo 2 filma “ozbiljnog“ žanra koji su me rapametili. Valjda je to to 🙂

     
  6. Miss O' Hajem

    мај 5, 2011 at 1:09 am

    Prvi nijesam gledala ali drugi jesam, takođe prije euforije, mada i da sam nakon bilo bi mi svejedno 😀 Kako obožavam film iz davne ’48 „The red shoes“ labudovi su mi bili mlaki… Uprkos svim super efektime, odlične Natali, Oskara i propratnih hvala, ja puuuno više volim Vicky Page i njene crvene cipelice od oba labuda Nine Sayers.
    Plus Anton Walbrook je puno veća faca od Vincenta Cassela! Pa hm! 😉

     
  7. Ivana

    мај 5, 2011 at 1:50 am

    Miss O’Hajem, ma je te sve više i više obožavam, nisi ti svesna.

    Ali meni je Vincent Cassel njam njam njam!

    😀

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: