RSS

Knjige: Za moju malu i Pet litara krvi

27 апр

Rešila sam da uvedem novu “temu“ na blogu, pa da vam preporučujem svoje omiljene knjige.

Jesam ja, tu i tamo po blogu, spominjala moje omiljene knjige, ali sada sam se začitala nešto, pa kako stalno čitam omiljene knjige over and over, rekoh kad god čitam neku, da vam je preporučim.

A i čisto da ne ostanete neinformisani o bilo kom delu mog života (evo sad me nešto jajnik zeza 😛 )

Pa da krenemo.

Trenutno čitam dve knjige, što kod mene ništa nije neobično, obično čitam nekoliko knjiga istovremeno, u zavisnosti od žanra, raspoloženja i uvek imam neku totalno light za obroke i ovaj, wc 😀

Prva je “Za moju malu“ Tonija Parsonsa, koju mi je sestra kupila, ja sam je posudila nekome i dobila je nazad posle 3 godine. Nazdravlje. Knjiga mi posebno znači jer ima posvetu “ Cigančetu od Ane. Te quero mi hermana

Photobucket

Za moju malu je prva Parsonsonova knjiga koju sam pročitala i najomiljenija. I ostale su mi dobre, ali ova mi je…nešto najnežnije i najemotivnije što sam pročitala.

Bavi se gubitkom voljene osobe, porodicom, životom i sve u svemu ljubavlju. Ova knjiga i njen pisac imaju fantastičnu sposobnost da životne stvari i tajni prenesu na tako nežan i prost način da i ne primetite kad vam suze krenu. A kreću, veoma često.

Neki kažu da se knjiga graniči sa patetikom, ali ja, ovako prirodno dramatična i patetična, je nisam doživela tako. Meni je knjiga istinita, govori o životu, o borbi sa životom, o borbi sa samim sobom i na kraju krajeva, optimistična je.

Tužna, pretužna na momente, vesela, lepa i govori o nekim pravim vrednostima, koje se u današnjem društvu sve više zaboravljaju.

Da sad ja ne bi tupila više, jer kad god preporučujem nešto, izbegavam da navodim radnju, mislim da je lepši elemenat iznenađenja, navešću vam par citata, odlomaka iz knjige

Mislim da je moguće potrošiti ljubav. Mislim da čovek može svu da je da jednoj osobi. Moguće je voleti toliko snažno da ni za koga drugog ne ostane ni malo ljubavi.

…Ali nijedan od njih mi nije pravi prijatelj. Krivica nije njihov. Moja je. Nekako sam ih sve pustio da odlutaju. Nisam im uzvraćao telefonske pozive. Odbijao sam pozive na večeru pod bednim izgovorima. Nisam ulagao napor, onaj beskrajan napor koje je potrebno da bi se prijateljstvo održalo u životu….

Lično ne verujem da je moguće ukrasti jedno ljudsko biće od drugog….Ljudi su čudni. Samo iskliznu

Ja sam u dodiru sa mrtvima?

Kakva šala.

Ne mogu da dođem ni u dodir sa živima

… i tako…

Druga knjiga koju želim da vam preporučim je “Pet litara krvi“ Bila Hejza.

Photobucket

Ovo je jedna od onih knjiga koje sasvim čudno ulete u život. Bila sam sa mamom u biblioteci i dok je ona birala knjige, ja sam sasvim slučajno videla ovu i uzela je. Kada sam je pročitala, znala sam da moram da je imam, pa je moja majka, sasvim slučajno, u drugom gradu, na uličnoj tezgi našla i kupila mi je.

Pet litara krvi je “lična i prirodna istorija krvi“. Krajnje neobično delo. O krvi. Ko bi želeo to da čita, pitate se? Verujte mi, delo je jedinstveno.

Bil Hejz je uspeo da na poetičan, šaljiv i ispitivački način napiše esej o sebi, o svojoj porodici, ljudskom rodu i prošlosti sve to vezujući za krv.

Autor ima sopstvene, lične razloge zašto se bavi krvlju, tako da ova knjiga na kraju ispada nežna ljubavna priča, ali na krajnje originalan način.
Saznaćete neverovatne činjenice o krvi, podsetićete se mitova iz detinjstva, zaprepastiti nad nekim sudbinama, par puta dobro opsovati nad ljudskim nesrećama i sve u svemu se raznežiti.

Ovo je jedno od najoriginalnijih dela koje sam ja pročitala i između ostalog predstavlja svedočenje o nepokolebljivoj ljudskoj volji za životom.

Obe ove knjige, toplo preporučujem, pa kad imate vremena….

 
20 коментара

Објављено од стране на април 27, 2011 in Dobro sam

 

Ознаке: ,

20 responses to “Knjige: Za moju malu i Pet litara krvi

  1. just a coment

    април 28, 2011 at 1:16 am

    Možeš li mi odati tajnu kako stižeš sve te knjige da pročitaš? Ja ne stižem ništa 😦 A imam milion knjiga koje želim da pročitam.

     
  2. zelenavrata

    април 28, 2011 at 1:25 am

    Prvu citala, takodje preporucujem i volela bih da je imam, jos pamtim par delova iz nje..eh.
    O drugoj preporuci cu razmisliti 😀

     
  3. Ivana

    април 28, 2011 at 12:21 pm

    just a coment, pa stižem! Jednostavno za to napravim vreme. Volim. Ja ne gledam tv, skoro nikada, pa eto, probaj tu da napraviš neki luft

    Zelena, Notirala, pa da vi’š kad te iznenadim njome jedan dan, Ne razmišljaj, čitaj!

     
  4. Sanja

    април 28, 2011 at 2:47 pm

    Mene sramota kol’ko ništa ne čitam. Ne znam gde mi prodje dan, uveče jedva čekam da se strpam u krevet i tako stalno. Tek za letnji raspust uspem da nadoknadim ponešto. Sramota. 😦

     
  5. Ivana

    април 28, 2011 at 2:57 pm

    Sanja, pa jes malo sramota, ali ti si zaposlena majka dvoje maloletne dece, pa i nije toliko sramota. Ja te volim :*

     
  6. Marko - Buki blog

    април 28, 2011 at 4:46 pm

    pozdrav za otvaranje nove teme 🙂 ole 🙂

     
  7. Ivana

    април 28, 2011 at 6:36 pm

    Olee, “fala“ tebi što pratiš!

     
    • Marko - Buki blog

      април 28, 2011 at 9:38 pm

      kad je nesto cool i zanimljivo nije tesko pratiti:)

       
  8. Exxx

    април 28, 2011 at 8:21 pm

    Od Parsonsa čitao njegovu najprodavaniju knjigu Čovek i dečak kao i Omiljenu suprugu. Može da prođe za opuštanje. Drugog autora nisam čitao. Pre par dana završio sam Majstor i Margarita (znam da ti je to jedna od omiljenih knjiga) po drugi put ali ovaj put sam čitao knjigu sa aspekta kritike kumunizma u Rusiji jer sam pročitao negde da je knjiga o tome…

     
  9. just a coment

    април 28, 2011 at 8:22 pm

    Gde „turiš“ to vreme u ovih 24 časa? Ja takođe ne gledam televiziju, ali dok odradim sve obaveze, dok iščitam sve na netu, nikako da uhvatim vreme za knjige 😦

     
  10. Ivana

    април 28, 2011 at 8:27 pm

    Exxx, pročitaj Za moju malu, jako je lepa.

    Majstor…svakako, ona je van svake kategorije. Pa ima to tvrđenje, pošto u to vreme nisi mogao da otvoreno kritikuješ vladavinu, da su pisci pribegavali tom sistemu, i ja mislim da je Bulgakov dosta ubacio kritiku na taj način, ali isto, knjiga je toliko slojevita, da ima tu svega i svačega!

    just a coment, pa to je valjda stvar prioriteta. Šta ti je bitnije, ne znam kako da ti pomognem

     
  11. just a coment

    април 29, 2011 at 11:10 am

    Pa kad odvojiš vreme za knjige?

    P.S. kako lepi citati iz „Za moju malu“.

     
    • Ivana

      април 29, 2011 at 11:14 am

      Joj. Pa jednostavno odvojim. Ne znam kako da ti objasnim. Želim, volim i čitam. To je to

       
  12. just a coment

    април 29, 2011 at 12:28 pm

    I ja želim, volim, ali ne stižem da čitam. Jbg. Dobro, izvini.

    🙂

     
  13. rainbowica

    април 30, 2011 at 2:22 am

    Sjajna ti je nova tema. Ima toliko knjiga koje vrijedi procitati.

    E da, za moju malu…

    „Nešto nije u redu s mojim srcem.
    Ne bi trebalo ovo da radi. Trebalo bi da radi nešto drugo. Nešto normalno. Otprilike kao srca
    svih ostalih.“

     
  14. magi

    мај 1, 2011 at 2:59 pm

    meni mama kupila Parsonsa kad sam posla da rodim moju prvu bebu, pa sam ostala nekako posebno emotivno vezana za moju malu. posle je poceo malo da me trlababalan smara. sav mi je nesto hiper-produktivan i bla-truc. za ovu drugu nisam nikad ni cula, al’ mnogo volim kad tako izbunarim neku knjigu slucajno, napreporuceno i odusevim se. pozdrav za temu i od mene 🙂

     
  15. Ivana

    мај 1, 2011 at 5:41 pm

    Rainbowica, drago mi je da ti se sviđa tema. Ma meni je cela knjiga za citat 🙂

    magi, A jes posle je pisao malo drugačije, ni meni se baš ne dopada posebno, ali mi je Za moju malu mnogo nežna. Nađi, ako možeš 5 Litara krvi, zaista je dobra. I drago mi je što se i tebi sviđa tema 🙂

     
  16. DobrilaM

    мај 2, 2011 at 1:47 pm

    čitala Parsonsa, mislim da nije po ukusu muškaraca, bar mi drug reče da se smorio u pokušaju al’ da nije pročitao (mada ja ponekad krivim hrvatske prevode, nekako mi ohlade doživljaj) ali je meni definitvno njegova najbolja.
    Za drugu ni čula nisam ali hvala na preporuci.
    Super recenzija :D, obično su bezlične i nekako tehničke

     
  17. Ivana

    мај 2, 2011 at 2:02 pm

    DobrilaM, prvo, dobrodošla, 🙂

    Pa ja nekako idealizovano mislim da bi PRAVI muškarci uživali u Parsonsu, baš kao i mi žene. Emocije su iste, samo treba hrabrosti da se prihvate.

    Hvala na komplimentu, drago mi je da ti se dopada
    Pozdrav

     
  18. DobrilaM

    мај 2, 2011 at 3:02 pm

    hvala na dobrodošlici, meni drago da sam te našla
    a o za PRAVE muškarce, e te ideale sam pogubila kad pusta nijednog ne poznajem 😦 il’ ne poznajem nijednog hrabrog (tješiću se da je ovo drugo a hrabrost se uvijek može steći ;))

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: