RSS

Četiri godine


… Da sam tada znala ono što znam sada, još jače bih se borila za tebe. Drugačije. Svakako drugačije.

Muči me neki totalno iracionalan osećaj krivice ove godišnjice. Znam da nema smisla, al’ me nešto stiska…

Bila sam juče “tamo“. Sve je obraslo, neprohodno i ima neke čudne ograde. Možda i bolje tako, da više niko ne može da stiče uspomene koje smo mi stvarali “tamo“.

Nedostaješ….

I ja tu ne mogu ništa.

Odoh na groblje…

 
8 коментара

Објављено од стране на април 21, 2011 in Tužna sam

 

Ознаке: ,

O (ne)pušenju….

“Čuvajte se onih koji su ostavili cigarete, jer kad’ jednog dana zaključe da niste dobri za njih, ostaviće i vas“ – Duško Radović

Ja sam pušač. Strastveni. Ubijam mnogo cigara dnevno. Ali mnogo. Uživam u svakom dimu, tresem se bez cigara, neupotrebljiva sam bez cigareta. Ne želim da ostavim cigarete, a i da hoću – neću! I APSOLUTNO odbijam da umrem od toga. Ja ću da umrem ili mnogo spektakularno ili mnogo glupo. Nema treće.

Ali isto tako, kao pušač, se maksimalno trudim da ispoštujem svakog nepušača. Uvek poštujem zabrane pušenja, kad uđem u nečiju kuću, pitam da li sme da se puši, ako ne može, pijem kafe po terasama ili se ne zadržavam dugo, sve u svemu, trudim se da budem maksimalno fer.

Elem, uz dužno poštovanje svim divnim nepušačima i ostavljačima cigareta, postoje dve vrste ljudi iz ovog soja koji me jednostavno isteruju iz takta.

Prvi, Gospodin/đa Nepušač Sveznalica. Taj/ta nikad u životu cigaretu zapalili nisu, ili ako jesu oni su odmah videli da im to “ne treba u životu, bacili i NIKAD se okrenuli više nisu“.
Elem, ti isti znaju koliko su štetne svake cigarete na svetu koje postoje, a pogotovu marka koju ja pušim. I tačno šta radi svakom mom organu. I kako ću teško i dugo da umrem. I što ne ostavim? Pa nisi ti toliki pušač! Ja da sam na tvom mestu, ja bi’ to bacio/la i nikad se ne bih okrenuo/la.

Ti isti me gledaju sa neke meni nejasne visine i upućuju mi neverovatan pogled pun gađenja kad zapalim cigaretu gde smem, mogu i niko mi ne brani, a oni su tu. I izvode mi razne egzibicije, mašu glavom i rukama, uzdišu i njište jer sve “ide dim u njih“.

A svaki moj postojeći ili nepostojeći finansijski problem rešavaju mojim ostavljanjem cigareta u fazonu “Samo da ostaviš cigarete i moći ćeš da letuješ na Maldivima tri meseca“

E neću, baš neću!!!

Drugi, oni koji su pušili stodvadesetiosamgodina i onda su jednog dana rešili (naredila im žena, šef, čitali Koelja ili nešto slično) da prestanu.
I manje više su uspešni u tome. Njihova svaka rečenica, kada vas vide sa cigaretom, počinje sa “Ej, što ne ostaviš to, vidiš kako JA, samo sam jedan dan bacio/la paklu, sad samo, ako zapalim jednom dnevno, posle ručka, ta mi najslađa…“

Oni vam opisuju sve boje, sve mirise, ukuse ma SVE što propuštate zato što pušite. I konstantno vas dave svojom herojskom borbom protiv cigareta, očekuju vašu podršku i saučesništvo u istoj.

E neću, baš neću!!!

I ponavljam za kraj, zaista poštujem sve normalne ljude koji ne puše, i iskreno se divim ljudima koji su želeli i ostavili cigarete, ali ova dva gore opisana tipa me izuzetno nerviraju i sad sam mnogo iznervirana i morala sam da napišem ovo.

 
23 коментара

Објављено од стране на април 20, 2011 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , ,

Ja sam suuuuper

Ako nešto ne volim da čujem iz usta muškarca sa kojim bih se ja svojatala malo, je da sam suuuuuuper!

Zašto, interesuje vas? Ili ne? Ipak ću vam reći.

Prvo, znam da sam suuuuupeeeerr!

Drugo, to što sam suuuuper, po difoltu znači da od mene hoće da mu kompenziram neki kompleks, dok mu “ne komplekse“ leči legitimna, žena, devojka ili neka koju juri da mu bude žena ili devojka.

O! Aman više stvarno. Što me vole ti oženjeni i/ili zauzeti, pa to je neverovatno. I to ne oni što imaju devojke po mesec dva, nego što se vodaju po deset godina.

Elem, ja sam suuuper. Ja razumem, ja znam, ja osećam, ja pametna, ja šašava, sa mnom se može popije, može opsuje, nisam ljubomorna, posesivna, može gledamo fudbal i boks, može da igramo fudbal (ja da branim), komentarišemo ženske, igramo tekken i svašta još nešto. Za sve sam suuuuperr, samo nisam suuuuperrr da budem legitimna, zvanična devojka. ‘Ajde. Za to su sve one koje nisu suuuuuuupeer. Tako nekako sam ja ukapirala.

Ozbiljno, sad ono kad sam se skoro zaljubljivala i odljubila monUmentalno, tako sam sa se jednim davila do besvesti da ja to sve “ispipam“ teren, da se ne u’vatim opet za budalu, i kad me konačno smekšao, ja se opustih lepo, vidim lepo, kažem lepo: Sviđaš mi se, aj se dogovorimo šta će radimo, on meni reče da je jeo mnogo lepu pljeskavicu. Ja njemu da je idiot.

Al’ neće duša, moram ja sebi sve da objasnim, pa ga iscimah da mi objasni razloge svog idiotskog ponašanja. Kad sam dovoljno pritegla, prizna mi on, da se negde u međuvremenu našeg davljenja on pomirio sa bivšom mu ljubavi, al’ da mu to “poluprazno“, pa da mi nastavimo da se davimo (jer sam ja suuuuperr, jel’te), dok on ne odluči šta će! Mame mi tako rek’o i ostao živ. Ja da ti popunjavam poluprazno? Idi begaj bre!

I to sve zato što sam super! Pa majke mi bre, nije više fer, al’ ozbiljno vam kažem.

I tako kad čujem da sam suuuuuppeerr od nekog, prvo o’ću da se bijem, pa posle begam glavom bez obzira u poznato i nepoznato.

Ja sam suuuper!

 
27 коментара

Објављено од стране на април 18, 2011 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , , ,

Machete i Black Swan

Znam, nikako ne idu zajedno, al’ da objasnim.

Sinoć, na petak veče, me ispališe dva muškarca. Dotičnim muškarcima nije uloga u timu da me romantičarski izvode, već prijateljski trpe, tako da sam im dozvolila da me iskuliraju. Jedan zbog Family Guy-a, drugi zbog nekih plakata.

Elem, ostadoh tako sama u petak veče, pa reših da pogledam filmove koje sam propustila zbog depresije, nalaženja posla, zadržavanja posla, frke oko posla i na kraju krajeva jednog sveopšteg “mrza“ i apatije u koju sam zapala.

Ova dva su mi bila prva na listi.

I krećemo.

Machete

Machete je jednom rečju sjajan! Ali stvarno sjajan. Ja mislila da se takvi filmovi više ne prave. U mojim kategorijama to ide pod neki akcioni trash. Robert Rodriguez je jednostavno genije, volim njegove radove i uopšte me nije razočarao. Cast mu je sjajan, Danny Trejo je napokon uspeo da zablista u glavnoj ulozi, za’ebana Michelle Rodriguez, Robert De Niro, malo Jessice Albe zbog kozmetike, a da ne napominjem moje oduševljenje zbog Steven-a Seagal-a.
Priča – jednostavna kao kod svakog takvog žanra. Čovek davno zaboravljenih vrlina, lojanost, čast, hrabrost, sa zajebanim talentom da kolje sve oko sebe, biva uništen od strane onih koji to nisu. Nakon nekoliko godina, čovek pokušava da stane na svoje noge, pošteno i iskreno, pošto je takav kakav jeste. Ali, ne lezi vraže, sistem, pokvaren kakav jeste, ga opet uvlači u svoje zavrzlame, dok naš junak na kraju ne reši da ih sve lepo pošalje u pakao.

To je to. Ništa više, ništa manje.

U prvih pet minuta filma sam znala da me čeka super zabava, nekoliko puta sam se raspala od smeha, prvi sex je stigao u 25 minutu (pisala negde ovde da sex ne sme biti u prvih 30 minuta filma, oprostiću 🙂 ), dosta krvi, eksplozija i sve ono što ovakav film treba da ima.

Sve u svemu, baš to. Žanrovski je obuhvatio sve “dramaturške“ zahteve koje mora imati. Usamljenog junaka, svetsku zaveru, neophodnu brutalnost i sirovost, rekoh već dosta krvi i eksplozija, san o boljem životu, revoluciju, meni dobrog humora, Jessicu Albu zbog kozmetike(ponavljam), par dobrih sisa, kao i Rodrigezovo igranje sa stereotipima o Meksikancima, koje je na granici uvredljivog, ali vrlo tačno.

Sve u svemu, ja zadovoljna.

Black Swan

Hm.

Ovo mi je zeznuto. Kada sam prvi put čula za film, kategorisan je pod “obavezno“ pogledati. Posle su mi neki ljudi, čije mišljenje izuzetno cenim i poštujem, preporučili film isto kao “obavezno“ pogledati.

Onda je stigla sva ona frka oko Oskara, pa se odjednom svima sviđao film. Tu se meni upalila lampica, jer nekako mislim da ne može nešto svima da se sviđa.

Da me je bar jednom taj ludi osećaj prevario.

I tako, juče rekoh nekima: Sablažnjavam javnost, meni Black Swan …onako!

Odmah se ograđujem od onih koji će me prozvati glupom i da ja ne razumem. Oooo itekako ja razumem. To što sam počela ovaj post sa filmom Machete, ne znači da ja ne znam za bolje. Znam itekako.

Ali…ne kažem ja da je film loš. Nije, daleko od toga. Ali kada mi se tako napumpaju očekivanja, ja zaista očekujem nešto mind blowing. A ovo, jednostavno nije to.

U slučaju, da mi film ne pada pod akciju ili trash, kao Machete gore, ja volim o mom filmu da mislim sve vreme dok ga gledam, da me intrigira, da mi nije jasno, da nagađam, da mozgam i pametujem.

Ovde mi nekako sve odma’ jasno. I mama i ćerka, i ružičasta soba, i inhibicije, i odnos prema telu, i balet kao metafora i naravno Crni labud. I onda, znam sve šta će biti, i da mi oprostite, malo mi bilo dosadno.

Black Swan je psihološki triler i vidim tamo na nekim sajtovima ga upoređuju i povezuju za sa “StanaromRomana Polanskog. Epa, mene je Stanar bukvalno držao na ivici fotelje, bila sam fascinirana ulaskom u bolest, bila sam izbezumljena sve vreme tokom filma, a tri dana posle toga nisam mogla da spavam. I sad ponekad, kad ga se setim, imam problem da gasim svetlo noću. Dok me je Black Swan štrecnuo par puta, ali ništa…onako…

Sve u svemu, ja sam snob. To sam zaključila. I film stvarno nije loš. Dobar je. I svi su sjajni. I kamera, i muzika i glumci, al’ meni sve to …onako…

 
7 коментара

Објављено од стране на април 16, 2011 in Tv, novine i slične ljudske gluposti

 

Ознаке:

…While liberty stands naked screaming in horror…

Ja sam danas mnogo besna i suludničava iako sam počela jutros cvrkutanjem o trbušnjacima i Ogiju.

Nisam ja toliko jebivetrasta da ne primećujem ništa oko sebe. Pizdim ja i oko Cece, i oko preCednika, i dvorafarmevelikogbrata i onihtamoštosejebuajanemogutodanevidiminečujemabolimedupe, i oko Alo-a, i Amerikanaca što izazvaše cunami i oko trešanja i najviše oko ovog glupog naroda.

Al’ umorila sam se od toga da pizdim, jer rekoh već hiljadu puta, pa i opet – svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, sami smo si krivi za ovo. Tj nisam ja, ja sam genijalna, al’ ko dozvoljava sam je kriv, a narooood glup. I sve zaboravlja, i blesav i lenj, i apatičan i neobrazovan i neće da se obrazuje i samim tim, sedi, ćuti i trpi. Ako bre onda!

Nego mi žao mene i dragih mi ljudi, i to rekoh više puta. Ja ne dam, ne “svrstavam se sa njima“, ja se svađam na sitno, ne dam da me prave budalom i ako to rade kako god se okrenem, slavno izgubim u 9 od 10 slučajeva, al’ se nadam da sam bar pokazala zube, da vide dušmani da ne mogu sa mnom tako lako.

I ljuta sam i besna do besvesti oko nečega što se još nije razrešilo, pa ne mogu da vam pišem, al’ kad se reši sve ću vam napišem, sa sve imenima i prezimenima, ni to neće ništa da promeni, al’ duša će mi se olakša.

A što se tiče ove “socialno političke osvešćenosti“ i glupog naroda, rek’o Everlast sve lepo u ovoj pesmici, bez obzira da li neko živi u Ugandi, Americi ili Srbiji:

Blue sky, devil eye
Cyanide, suicide
Double down, let it ride
Lose your money
Bruise your pride
Easy come, easy went
Ghetto slums tenements
Things look real, Old Testament
Blame it all on the president

(Chorus)
The emperor’s got brand new clothes
And everybody but him knows he’s naked
But you don’t say a word
The emperor’s got brand new jewels
Wake up soon you silly fools
He’s naked
But you don’t say a word
The rich they get richer
The poor they get poorer
While liberty stands naked screaming in horror
The emperor raped her but we just ignore her
The rich they get richer
The poor they get poorer

Euthanize, youth will rise
Scrutinize, truth from lies
Time to revolutionize
Organize, weaponise
Easy come, easy go
Think I’m movin just a little bit too slow
Got front row tickets to the big freak show
Wait for the whole freakin’ thing to blow

(Chorus)

Homicide, genocide
Victimize, paralyze
Empathize and analyze
Compromise and vandalize
Easy come, hard to take
Wide awake the original fake
Find the heart, drive the stake
Wait for the whole freakin’ thing to break

(Chorus)

Ko razume, razume

Ko ne zna engleski, nek’ nauči

Ko neće, i za to me baš briga

Aj pa tako….

 
4 коментара

Објављено од стране на април 15, 2011 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , , ,

Ma kakvi crni trbušnjaci….

Rekoh vam u prošlom povratničkom postu da sam se opet ugojila. Nazdravlje.

I isto vam rekoh da me boli dupe. Epa nije baš tako, malo sam vas slagala. Nisam se bacila na ona gladovanja kao što umem jerbo sam definitivno zaključila da ja VOLIM bre da jedem i da ne mogu toga da se odreknem.

Ali sam mudro zaključila da ću da se trudim da potrošim to što unesem, a to nije nimalo lako, jer unosim brate muški. Neće se lažemo. Nisam ja od onih što pričaju “ma i voda se lepi za mene“. Normalno da se sve “lepi“ kad jedem kao svinja. Tačka.

I tako ja idem svuda peške, od kako se otopio sneg, gde god treba, tamo – vamo. Čak idem posle posla (kad mogu) do prijatelja koji radi na skrooooz daleko na kraj grada, pa se vraćamo peške kući jer je on muškarac od 116 kila, pa da se stanjimo. Jes da 8 od 10 puta svratimo usput na neku klopu, al’ bitan je trud, da? 🙂

Elemmmm, ja juče imala milijardu i jednu obavezu, pa nisam stigla da uradim i svoju dnevne vežbice za smanjivanje pojasa oko strukića koji mi nenormalno ide na živce, pošto se u farmerke uvlačim kašikom za cipele.

Pridveče svratim do moje drugarice one najbolje u univerzumu i do onog dečka Ogija koji mi je najbolji drugar. On sad zna da me zove Ivana, a ne više Iana. Sad sklapamo cele rečenice, vodimo razgovore, znamo da brojimo do 10, pa i malo više, učimo boje, a znamo kako se kaže maca, kuca, zeka na engleskom, i tako još neke stvari.

I da se vratim na naslov. Kakvi bre crni trbušnjaci i vežbice?! To meni uopšte ne treba kad provedem sat vremena sa Ogijem. Nije ni čudo što mi drugarka ima ukupno 14 kila sa sve odećom.

On i ja smo šizeli i đuskali uz funky muziku osamdesetih, tako da sam aerobik precrtala sa liste za taj dan. Posle smo se valjali po tepihu i radili te iste trbušnjake dok smo učili da brojimo. Posle je bilo – Ivana donesi loptu, pa mogu i pilates da precrtam sa svoje liste.

Sve u svemu, kome trebaju trbušnjaci kad imam Ogija? Je l’ da? Da.

A vi vidite kakav je to frajer:

 
12 коментара

Објављено од стране на април 14, 2011 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , ,

Odrasla sam (I’m back)

Konačno se i to desilo!

Ono tamo kad sam depresirala i nestala, imala sam, da ga nazovemo blaži nervni slom.

Lepo sam legla nedelju dana u krevet i nisam ustala. Do wc-a možda. Pičila sudoku i slušala/gledala VH1.

Oko čega sam sve depresirala neću da vas smaram, ko me čita zna otprilike šta me sve muči, samo se složilo, onako na gomilu, pa je moralo negde da prelije.

Onda sam tih nedelju dana dok sam ležala smišljala kako da sve to popravim, smišljala, smišljala i na kraju smislila! Sve sam isplanirala! I kako ću da promenim posao, i kako ću da promenim grad i da se odljubim i zaljubim i sve. Plan je fenomenaalan!

Samo što sam nogicom zakoračila u ostvarivanje plana, život mi tresnuo jedan šamar i kaže ne moooožeeee! I ne samo da ne može nego ti tovarim još problema. I tako za svaku stavku mog problema. NIŠTA mi se nije ostvarilo niti ima šanse da se promeni.

Pos’o – ne samo da ga nisam promenila, nego sam dobila cirkus situaciju o kojoj neću da pišem dok se ne završi, ovako ili onako. Al’ to je dobro, jer sam postala dvesta puta sposobnija nego što sam bila, naučila sam posao mnogo bolje, naučila sam i što znam i što ne znam, i što mi treba i što će mi možda zatrebati. I kuliram. I zviždim. I radim na 130% pogona i SUPER MI

Grad – Ovde sam, jebi ga još uvek. Pokušavam i dalje, koliko odbijenica za posao imam iz cele Srbije, a i inostranstva, izložbu mogu da napravim. Al’ opet dobro.

Odljubila se – ja jesam, moj ego nije i verovatno nikad neće. Njemu neće bude jasno nikad kako onaj tamo, koji više i nije bitan ko je, mene ovakvu savršenu ne može da voli. I opet dobro. Generalno me boli dupe. Stvarno

Zaljubila se – i to sam uspela da uradim. Onako fino sam ispitvala sa svih strana, da se negde ne zajebem i opet sam se zajebala. Samo što sam nešto naučila iz prethodnih iskustava, pa samo rekoh doviđenja i odmah se i odljubila. I za to me boli dupe.

Ugojila se. Opet dobro. Idem peške svuda, upoznala grad bolje nego ikad, slušam muziku po 15 sati dnevno na sluške i super mi.

Postala još netolerantnija na gluposti. Još lajavija. Sposobnije lajavija. Očvrsnula sam. Udebljala mi se koža. I tako sam ja zaključila da sam odrasla.

Eto mene opet. Jel’ sam nedostajala nekom bar malo? 🙂

 
23 коментара

Објављено од стране на април 13, 2011 in Dobro sam

 

Ознаке: ,