RSS

Архиве ознака: bes

O (ne)pušenju….

“Čuvajte se onih koji su ostavili cigarete, jer kad’ jednog dana zaključe da niste dobri za njih, ostaviće i vas“ – Duško Radović

Ja sam pušač. Strastveni. Ubijam mnogo cigara dnevno. Ali mnogo. Uživam u svakom dimu, tresem se bez cigara, neupotrebljiva sam bez cigareta. Ne želim da ostavim cigarete, a i da hoću – neću! I APSOLUTNO odbijam da umrem od toga. Ja ću da umrem ili mnogo spektakularno ili mnogo glupo. Nema treće.

Ali isto tako, kao pušač, se maksimalno trudim da ispoštujem svakog nepušača. Uvek poštujem zabrane pušenja, kad uđem u nečiju kuću, pitam da li sme da se puši, ako ne može, pijem kafe po terasama ili se ne zadržavam dugo, sve u svemu, trudim se da budem maksimalno fer.

Elem, uz dužno poštovanje svim divnim nepušačima i ostavljačima cigareta, postoje dve vrste ljudi iz ovog soja koji me jednostavno isteruju iz takta.

Prvi, Gospodin/đa Nepušač Sveznalica. Taj/ta nikad u životu cigaretu zapalili nisu, ili ako jesu oni su odmah videli da im to “ne treba u životu, bacili i NIKAD se okrenuli više nisu“.
Elem, ti isti znaju koliko su štetne svake cigarete na svetu koje postoje, a pogotovu marka koju ja pušim. I tačno šta radi svakom mom organu. I kako ću teško i dugo da umrem. I što ne ostavim? Pa nisi ti toliki pušač! Ja da sam na tvom mestu, ja bi’ to bacio/la i nikad se ne bih okrenuo/la.

Ti isti me gledaju sa neke meni nejasne visine i upućuju mi neverovatan pogled pun gađenja kad zapalim cigaretu gde smem, mogu i niko mi ne brani, a oni su tu. I izvode mi razne egzibicije, mašu glavom i rukama, uzdišu i njište jer sve “ide dim u njih“.

A svaki moj postojeći ili nepostojeći finansijski problem rešavaju mojim ostavljanjem cigareta u fazonu “Samo da ostaviš cigarete i moći ćeš da letuješ na Maldivima tri meseca“

E neću, baš neću!!!

Drugi, oni koji su pušili stodvadesetiosamgodina i onda su jednog dana rešili (naredila im žena, šef, čitali Koelja ili nešto slično) da prestanu.
I manje više su uspešni u tome. Njihova svaka rečenica, kada vas vide sa cigaretom, počinje sa “Ej, što ne ostaviš to, vidiš kako JA, samo sam jedan dan bacio/la paklu, sad samo, ako zapalim jednom dnevno, posle ručka, ta mi najslađa…“

Oni vam opisuju sve boje, sve mirise, ukuse ma SVE što propuštate zato što pušite. I konstantno vas dave svojom herojskom borbom protiv cigareta, očekuju vašu podršku i saučesništvo u istoj.

E neću, baš neću!!!

I ponavljam za kraj, zaista poštujem sve normalne ljude koji ne puše, i iskreno se divim ljudima koji su želeli i ostavili cigarete, ali ova dva gore opisana tipa me izuzetno nerviraju i sad sam mnogo iznervirana i morala sam da napišem ovo.

 
23 коментара

Објављено од стране на април 20, 2011 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , ,

Nevaspitana sam

Odem ja jutros kod lekara na hiljaditu kontrolu.

Ustanem u 6.

U 6 i 57 se nacrtam ispred dispanzera

Tamo stoji jedna žena i čeka. Dispanzer zaključan.

U 7.04 dolazi sestra i otvara dispanzer.

Žena i ja predajemo knjižicu i sedamo.

Čekamo.

U 7 i 16 minuta dolazi doktor.

Al’ mi ne čekamo kod doktora, nego prvo kod sestre na neke zajebavncije, pa onda tek doktor.

Čekamo.

U 7 i 22 doktor počinje da radi.

Al’ mi ne čekamo kod doktora.

Čekamo.

Dispanzer je pun.

Čekamo.

U 7 i 45 sestra uzima kartone i “počinje da radi“.

Odjednom, tap, ulazi neka žena preko reda.

Ivana šišti, al’ na finjaka. Ulazi za gospojom i izvini se, objasni da postoji red i da ga Ivana čeka već jako dugo. Ova joj kaže “šta bre?“. Sestra ćuti i kaže da joj je samo drago što uskoro neće više tu da radi. Ivana ponovi rečenicu da postoji red, da ga Ivana čeka 45 minuta, da je prva jedna ženica koja očigledno ne ume da se svađa, da sestra zna, da nas je videla jer smo je dočekali. Ona ćuti. Ova što uđe preko reda kaže da neće da izađe sad nikad (?!) i da je ona došla samo nešto privatno da je pita. Ja kažem da ja za to lepo mogla i telefonom da je pita, evo sad ima besplatnih minuta kol’ko ‘oćeš.

Ivana izvojeva pobedu. Žena ne ulazi preko reda. Ova počne da proziva kako treba. Uđe ono ženče, pa ja.

Dok radimo tamo šta treba da radimo, meni će sestra da sam ja nevaspitana. Ja sam nevaspitana?! Jesam, kaže mi. I treba da ponesem kućno vaspitanje. Ja udahnem i izbrojim do šesnes’ hiljada i opet lepo ponovim da nemam problem da čekam, ali ako se ispoštuje red. Opet ona meni da ja nemam kućno vaspitanje i mlada sam, mogu da čekam i da imam više strpljenja.

E sad, meni na to mladasiistrpljenje, pritisak roknuo na 800, ali pozicija u kojoj smo bile mi nije dozvoljavala da se izbečim, jer je u poziciji da me fizički povredi i nanese bol. Tako da odćutah, ali u sebi sam je psovala i sve to što sam mlada i nevaspitana i kud joj ne pokazah šta je nevaspitano, i kakve bre veze ima što sam ja mlada, ako sam mlada ne znači da sam budala i da neću bre da me tretiraju kao budalu….

Na kontoroli je sve super.

I jesam nevaspitana. Za ovu zemlju očigledno jesam. Time što sam vaspitana.

Eto tako

 
19 коментара

Објављено од стране на октобар 27, 2010 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , , , , , ,

Zašto nastavnice pričate stvari koje su ilegalne?

Ne znam da li je zbog odustajanja od moje zen prirode, da li je zbog toga što te ova zemlja tera da stvarno postaneš divljak i ludak, ili zbog toga što patim od biblijskog pms-a, ali ja poludeh ovih dana.

Sve nešto me dotiče mnogo. Ovo sa paradom i nadolazećim nasiljem me tera da emigriram, pizdim i šištim svakodnevno, pa onda dobijem nenormalan nagon za plakanjem.

Gde god se okrenem, šta god i koga god čujem imam želju da mu pričam : “ti si idiot! Ti si idiot! Ti si idiot!“ i tako u krug. Nemam strpljenja više za budale i budalaštine, tako da se krijem od ljudi.

Jedino gde mora da imam strpljenja je posao, gde treba neku decu da naučim nekim stvarima kao što su komunikacija, razmišljanje, nenasilje, prave vrednosti, sve ono šta ih ova država uči da je nebitno.

Nekim njihovim stavovima i razmišljanjima sam blago rečeno zaprepašćena, toliko, da nekad stvarno mislim da me zajebavaju. Ali, mirna sam, trudim se, objašnjavam, argumentujem i rukama i nogama. Ponekad vidim na nekom detetu da se zamislilo, pa prihvatam to kao ličnu pobedu.

Da ne grešim, ima i par izuzetaka. Izuzetne dece, čije bi roditelje izljubila, ali su retka.

Elem, držim malopre čas petom razredu. Učim ih da njihova uloga kao đaka u školi se ne zaustavlja kod pismenih zadataka i odgovaranja, već da imaju pravo i obavezu da unapređuju školu na svaki mogući način. Da imaju mogućnosti kroz razne institucije i kanale da urade to. Zatim ih pitam šta bi oni promenili da mogu. Ima tu smešnih predloga, ima loših, dobrih, izuzetnih i nemogućih.

Na pitanje zašto su neki nemogući, objašnjavam da je u našoj zemlji to nemoguće, jer nam sistem nije tako uređen, da naša zemlja dobro organizovana po tom pitanju.

Iz prve klupe, slatko devojče diže ruku:

– Nastavnice da li smem nešto da Vas pitam?
– Naravno
– Nije baš ovo što radimo…
– Reci?
– A kako Vi možete da govorite te ilegalne stvari?

Ja se zbunim do stojedaninazad. Udahnem duboko i pitam:

– Koje ilegalne stvari?
– Pa to, protivzakonito je da se priča da Srbija nije dobra, da nije dobro uređena…

Ja udahnem još jednom, duboko, sprečim paru da mi ne izađe iz ušiju, zatvorim oči da mi ne pođu suze i počnem polako da objašnjavam, najbolje što mogu, da bilo kakva kritika društva i sistema, osnovana ili neosnovana, nikako ne može biti ilegalna.

Koliko me je razumela, jebemliga.

Završi se čas, ja krenem kasnije kući, a sve mi se kuva, u glavi, stomaku i duši. Ne znam da li da se derem na nekog il’ da zaplačem. Pa jebem mu mater. To dete je peti razred, 12 godina i već je društveno uslovljena da o majčici Srbiji ne sme ništa loše da se kaže.

Ja ću umrem ovde. Majkemi

 
21 коментара

Објављено од стране на октобар 14, 2010 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , , , , , , ,

Moja reakcija na poslednje sranje u ovoj močvari od zemlje (fudbal, golman, prebijanje)

Čujem informaciju.

Procesuiram.

Ne iznerviram se.

Prevazišla sam to osećanje.

Ovo je neka mešavina stidabespomoćnostiočaja i jebemliga čega.

Pišem frendu poruku da je krajnje vreme da emigriramo, em praktično em romantično.

Zajebava me da možemo i do Zaječara da odemo.

Moja odgovor: Zajebavaj se ti samo, ja ovakva osećam kolektivni stid za celu naciju. Idem na internet da tražim muža za papire. Jebati više stvarno sve.

I i to uradim.

Imam ponudu za Rumuniju i Holandiju.

Noć je mlada

 
7 коментара

Објављено од стране на октобар 12, 2010 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , , ,

Nacija idiota

Kad ljudi rade, onda svašta i čuju. I tako sam ja ovih dana svašta nešto čula. Kao na primer, već duže vreme čujem da će uskoro da se iz srednjih stručnih škola izbace svi opšte obrazovni predmeti. Tako se to radi u svetu, kaže argument. Pre neki dan čuh da bi u izborne predmete trebalo da se prebaci istorija i muzičko vaspitanje, sa argumentom da je istorija prevaziđena.

Ja se tu zapalih odma’, krenem da psujem, al’ se isto tako brzo i ugasim. Rešim da konsultujem internet radi provere te informacije, ne nađem nigde konfirmaciju, ali me to opet nije smirilo.

Već danima razmišljam o tim glupostima, o tome gde naše školstvo ide, kako i šta deca uče i kako i šta deca znaju. Da objašnjavam nema svrhe, ne bi mi verovali. Kada sam počela da radim, ja sam se, blago rečeno zaprepastila. Sada se trudim da izvučem nešto.

Al’ me sve to čini neverovatno ljutom. Imala rasprave sa nekim ljudima, koji meni kažu da ne mogu svi da budu intelektulaci. Pa ko bre kaže da svi treba da budu intelektualci?! Neću ja naciju intelektualaca, naravno da mora da postoje automehaničari, čistačice, bravari itd, ali ‘ajde da imamo bar intelektualnu naciju. Gde bre piše da moj vodoinstalater ne može sa mnom da gleda “Milionera“?! A?

Jasno je meni da nam je to nacionalna politika, napraviti što gluplju i inertniju naciju, da možeš da ih jašeš i muzeš do besvesti. Nisam toliko naivna, jasno mi je to. Ali ne mogu da verujem da su ONI toliko naivni. Jer, ovo, što sad raste, to sutra treba da bude i taj isti automehaničar, i lekar, i advokat i policijac i zubar i sve! A koga gajimo i šta i proizvodimo, za 30 do 50 godina ova zemlja ima se uruši sama u sebe. I to mi nikako nije jasno, kako “njima“ nije jasno.

Eto!

 
6 коментара

Објављено од стране на септембар 24, 2010 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , ,

Gospode, kako mrzim realnost!!

Tačno sam znala da treba onaj presek lepog da napravim pre prvog, pre nego što krenem opet među ljude i realnost, da je to neverovatno.

Samo dva dana sam u situaciji da se bakćem sa ljudima, i evo za dva dana sam imala 300 frustracija i 800 nervnih slomova.

Ja bre, ne treba da živim među ljudima. Za dva dana se moja situacija promenila 10 puta. Kraj i konačno rešenje ne vidim, a ne verujem da je vidi ni onaj ko treba to da zna. I ne mislim da to radi iz zlobe ili neke ogromne nesposobnosti, već je viša sila u pitanju (čitaj država Srbija).

Ja kad sam krenula u tu zavrzlamu, majkemi sam mislila da će status da mi se promeni na bolje, da će finansijska situacija da mi se poboljša, da ću napokon uspeti da se odselim iz kuće mojih divnih roditelja, eto napravila sam bila neki dvomesečni finansijski plan, da počnem. Ali Đoka! Nema, pa nema! Ne može. Ne daju ti. Ne daju mi!

I onda u svom tom ludilu, daju ti zadatak. Ja se polomim da taj zadatak uradim kako treba. Potrošim pare koje nemam da bi se to odradilo profi. Zadatak je, naravno, od danas do sutra. Odma’. Ali sutra više niko to ne spominje, a ja ostanem kao magare. Lepo se gledam u ogledalo, a magareće uši mi rastu iz glave i piše mi iznad glave SUCKER!

I neću bre tako!

I naravno, čim se istresiram tako, odma’ krenu mi one moje zdravstvene zajebancije. I treba da idem kod lekara. Za to mi treba knjižica. Knjižica treba da bude overena. Za overenu knjižicu mi treba neki anexmanexinterkontinetal, koji ne može da postoji dok se moja situacija ne reši, a kad će da se reši, niko živ ne zna.

A onda neko od genijalnih primeraka na ovoj planeti reši da mi sam ispravi overu na knjižici. Ja se “zazebeknuh“. Sa rečenicom “valjda će ti prime ovako“.

I onda ja sa takvom valjdaprimujućom knjižicom se zaputim da se zakažem kod lekara, sve sa pred anexmanexnim ugovorom da objasnim tu celu zavrzlamu. I uspela sam da je objasnim. Prva šalterska službenica koja me nije iznervirala, već razumela da na ovoj planeti, pogotovu u ovom cirkusu od države, postoje svakavi primerci koji se zovu ljudi.

Gospode kako mrzim realnost u ovoj zemlji!!

 
6 коментара

Објављено од стране на септембар 2, 2010 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , , , , ,

Grom vas spalio


Mislila sam da ništa više ne može da me iznenadi kod nas u zdravstvu. Celog života sam bolesna, secam se po lekarima, pizdim i svađam se.

Proteklih mesec dana kao da živim u Domu Zdravlja, idem najsporijim koracima od jednog do drugog, od šaltera do šaltera, i opet psujem i svađam se.

Mislila sam da sam naučila kako ide. Oni jedva rade, bezobrazni su, ja naoružana strpljenjem i najsočnijim psovkama.

Ali danas…..sam se zbunila.

Još juče sam zakazala nešto danas u pola 8. Doktor je kasnio samo 10 minuta, tako da sam već u 8 završila kod njega. U 8 sam se zaputila na šalter da overim recepte i upute.

A tamo..Em gužva, em sestre obaveštavaju da ne rade kompjuteri. Kako ne rade, pitam, kad ga ti gasiš sama, vidim lepo?

“GRMI“

????

“Dobili smo naređenje iz baze, svi kompjuteri se gase“

Ostadoh bez teksta. Ne mogu da kontepliram činjenicu da CEO JEBENI DOM ZDRAVLJA STANE ZATO ŠTO NAPOLJU GRMI!!!!!

Ništa ne radi. Ni jedan šalter, ni apoteka, ništa. Ručno, hvala Bogu, ništa ne popunjavaju. Jedino ako neko ima hitan uput za bolnicu.

I tako, napolju pada kiša i grmi, mi stojimo kao kreteni i čekamo, a ljudi se nagomilavaju.

Onda sam se pribrala i počela da psujem. Naravno, niko me nije zarezivao.

Posle 45 minuta i 200 ispušenih cigara, dobili su “dozvolu“ da upale kompjutere.

Još pola sata dok je stigla do mene.

Jeboteeeeee!!!!!

 
16 коментара

Објављено од стране на мај 7, 2010 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , ,