RSS

Архиве ознака: cigarete

O (ne)pušenju….

“Čuvajte se onih koji su ostavili cigarete, jer kad’ jednog dana zaključe da niste dobri za njih, ostaviće i vas“ – Duško Radović

Ja sam pušač. Strastveni. Ubijam mnogo cigara dnevno. Ali mnogo. Uživam u svakom dimu, tresem se bez cigara, neupotrebljiva sam bez cigareta. Ne želim da ostavim cigarete, a i da hoću – neću! I APSOLUTNO odbijam da umrem od toga. Ja ću da umrem ili mnogo spektakularno ili mnogo glupo. Nema treće.

Ali isto tako, kao pušač, se maksimalno trudim da ispoštujem svakog nepušača. Uvek poštujem zabrane pušenja, kad uđem u nečiju kuću, pitam da li sme da se puši, ako ne može, pijem kafe po terasama ili se ne zadržavam dugo, sve u svemu, trudim se da budem maksimalno fer.

Elem, uz dužno poštovanje svim divnim nepušačima i ostavljačima cigareta, postoje dve vrste ljudi iz ovog soja koji me jednostavno isteruju iz takta.

Prvi, Gospodin/đa Nepušač Sveznalica. Taj/ta nikad u životu cigaretu zapalili nisu, ili ako jesu oni su odmah videli da im to “ne treba u životu, bacili i NIKAD se okrenuli više nisu“.
Elem, ti isti znaju koliko su štetne svake cigarete na svetu koje postoje, a pogotovu marka koju ja pušim. I tačno šta radi svakom mom organu. I kako ću teško i dugo da umrem. I što ne ostavim? Pa nisi ti toliki pušač! Ja da sam na tvom mestu, ja bi’ to bacio/la i nikad se ne bih okrenuo/la.

Ti isti me gledaju sa neke meni nejasne visine i upućuju mi neverovatan pogled pun gađenja kad zapalim cigaretu gde smem, mogu i niko mi ne brani, a oni su tu. I izvode mi razne egzibicije, mašu glavom i rukama, uzdišu i njište jer sve “ide dim u njih“.

A svaki moj postojeći ili nepostojeći finansijski problem rešavaju mojim ostavljanjem cigareta u fazonu “Samo da ostaviš cigarete i moći ćeš da letuješ na Maldivima tri meseca“

E neću, baš neću!!!

Drugi, oni koji su pušili stodvadesetiosamgodina i onda su jednog dana rešili (naredila im žena, šef, čitali Koelja ili nešto slično) da prestanu.
I manje više su uspešni u tome. Njihova svaka rečenica, kada vas vide sa cigaretom, počinje sa “Ej, što ne ostaviš to, vidiš kako JA, samo sam jedan dan bacio/la paklu, sad samo, ako zapalim jednom dnevno, posle ručka, ta mi najslađa…“

Oni vam opisuju sve boje, sve mirise, ukuse ma SVE što propuštate zato što pušite. I konstantno vas dave svojom herojskom borbom protiv cigareta, očekuju vašu podršku i saučesništvo u istoj.

E neću, baš neću!!!

I ponavljam za kraj, zaista poštujem sve normalne ljude koji ne puše, i iskreno se divim ljudima koji su želeli i ostavili cigarete, ali ova dva gore opisana tipa me izuzetno nerviraju i sad sam mnogo iznervirana i morala sam da napišem ovo.

 
23 коментара

Објављено од стране на април 20, 2011 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , ,

Grom vas spalio


Mislila sam da ništa više ne može da me iznenadi kod nas u zdravstvu. Celog života sam bolesna, secam se po lekarima, pizdim i svađam se.

Proteklih mesec dana kao da živim u Domu Zdravlja, idem najsporijim koracima od jednog do drugog, od šaltera do šaltera, i opet psujem i svađam se.

Mislila sam da sam naučila kako ide. Oni jedva rade, bezobrazni su, ja naoružana strpljenjem i najsočnijim psovkama.

Ali danas…..sam se zbunila.

Još juče sam zakazala nešto danas u pola 8. Doktor je kasnio samo 10 minuta, tako da sam već u 8 završila kod njega. U 8 sam se zaputila na šalter da overim recepte i upute.

A tamo..Em gužva, em sestre obaveštavaju da ne rade kompjuteri. Kako ne rade, pitam, kad ga ti gasiš sama, vidim lepo?

“GRMI“

????

“Dobili smo naređenje iz baze, svi kompjuteri se gase“

Ostadoh bez teksta. Ne mogu da kontepliram činjenicu da CEO JEBENI DOM ZDRAVLJA STANE ZATO ŠTO NAPOLJU GRMI!!!!!

Ništa ne radi. Ni jedan šalter, ni apoteka, ništa. Ručno, hvala Bogu, ništa ne popunjavaju. Jedino ako neko ima hitan uput za bolnicu.

I tako, napolju pada kiša i grmi, mi stojimo kao kreteni i čekamo, a ljudi se nagomilavaju.

Onda sam se pribrala i počela da psujem. Naravno, niko me nije zarezivao.

Posle 45 minuta i 200 ispušenih cigara, dobili su “dozvolu“ da upale kompjutere.

Još pola sata dok je stigla do mene.

Jeboteeeeee!!!!!

 
16 коментара

Објављено од стране на мај 7, 2010 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , ,

Bili smo na Tool-u

Pre neki dan mi Goya mailom poslao neku sliku kao rimajnder na taj događaj i reče mi da pošto već pišem “taj moj blog“, ta slika zaslužuje da je stavim na “taj moj blog“.

E sad pošto ja ne mogu samo sliku da stavim, mislim mogu, ali treba mu kao neka uvertira, na primer neki tekst, pa ajde da stavim neki tekst.

Tool je moj omiljeni bend. Tako da kada sam te 2007, početkom godine čula da gostuje u Beogradu, odma’ sam se zaputila kod mog oca i lepo ga pitala da li će mi dati novac, ma koliko da košta, ili da prodajem bubreg. Dobar mi tata, pisala sam vam o njemu, voli on mene i moj bubreg. Rekao naravno, nema problema. A i te godine njemu dolazio bend njegovog života The Rolling Stones, pa razume te potrebe.

Elem dočekasmo septembar (valjda). Skupismo se nas nekoliko kod Goye i njegove značajnije polovine, u tadašnjem stanu, koji je bio značajna baza za vreme mog studiranja. Ne znam da li bih preživela neke dane da nije bilo Goye i R. Čuvali su me kao dete, od spavanja tamo, preko tešenja i prostog i jednostavnog hranjenja mene. Hvala im, usput. Znaju oni to.

I tako smo tu, neko društvance, malo pijemo tekilicu, malo se smejemo, šalimo i sve ono što mladi rade. Znate da sam ja malo kontrol frik? E takva sam sa razlogom. Terala ja njih da krenemo ranije, da krenemo, da se na vreme namestimo na ulazu, ma jok. Kad smo stigli. Haos, gužva. Organizacija – haos. Nisu otvorili kapije na vreme, punktovi i kontrole na sve strane, pet pretresa, jerbo pevač pomenutog benda ima neke fix ideje da duvanski dim šteti njegovom prelepom glasu (Maynarde volim te, ali seronja si), pa su nam svima oduzeli cigare na ulazu. Meni nisu, jer se nije rodio taj koji će meni da otme cigare.

I tako se na ulazu stvori ogromna gužva. Ja tada baš počela da patim od onih mojih divnih napada panike, pa sva ona gužva, stiskanje i pritiskanje, ja dobih jedan, pa preko onog piva i tekile ja kloknuh jedan bromo lek da ne paničim među onoliki narod.

Oteg’o se taj ulaz na koncert, masa sve nervoznija, stiska se, psuje, sve u svemu neprijatna situacija. Odjednom, mi čujemo ispred kako unutra počinje koncert. E tu je postalo zajebano. Kad stampedo jurne. Nebitno da li patite od nekog F, u svakom slučaju mora se userete od straha da vas ne pregazi masa. Nekako me dogura masa do prvog ulaza, a naša policija je imala genijalno idejno rešenje da stavi barikadicu, ogradicu sa onim šiljcima, da neko pogine i povredi se. I tako se ja zakucam na te šiljke, pritiska me masa odpozadi, držim se za nešto da ne izginem napred, jedan od tvoraca tog idejnog rešenja me vuče napred. Tu se ja lepo derem na njega da ću poginuti ili ostati bar teško povređena ako pređem preko toga i bilo malo povuci potegni i nekako ja prođem tu, malo desno. Ali bez jedne patike. Pa sam nekako uspela da se presamitim i spasim i patiku.

Pa onda 5 kontrola za bombe, upaljače, drogu i naravno cigare. Ništa mi nisu uzeli.

Koncert! Šta da vam pričam. Uživala svaku sekundu, čak se i seljački malo rasplakala na kraju. Jebi ga, ipak je to Tool. Posle smo završili ispred kioska pijući pivo. Sećam se, ‘ladno bilo. No, vredelo je sve.

A da…radi se naime o ovoj slici:

Photobucket

 
3 коментара

Објављено од стране на август 19, 2009 in Priče iz neke druge priče

 

Ознаке: , , , , ,

Ma svašta nešto!

Mnogo volim da gledam onu seriju o forenzičarima iz Las Vegasa. Ali samo odatle, one druge dve ne volim. Sviđa mi se onaj Grisom, pametan lik napravljen za potrebe serije, naučnik, moralno “širok“ i tako dalje da ga ne dužim.

Skinula ja tu seriju sa dragog mi interneta, sve što je izašlo( a ima mnogo) i tako gledam već danima. Desi mi se da opičim i po deset epizoda dnevno. A juče sam je gledala, paaaa skoro ceo dan. Skroz sam bila prebivena posle prvog mau-a, pa sam ležala kao krava ceo dan i buljila u monitor.

Zašto vam to pričam? Pa kad buljite ceo dan u gomilu ubistva, probušenih glava, delova tela, creva i jetre, svašta će sanjate. Znači odlepila sam noćas. Čak sam se i probudila i sve me boli.

I tako sam ja noćas bila i tamo i ovamo. I bili me neki, i pucali u mene pištoljima. Pa se onda teleportiram negde i jedem neka creva. Pa se posle teleportitam u porodilište sa mojom mamom gde obe treba da se porađamo, a nemamo ni stomak, ali nam kao vide bebe. Pa se onda telimo tri dana, pa dolaze neki doktori, pa kao to je neki medicinski fenomen beba bez beba(?!?!), pa nam oni to objašnjavaju. Pa kako da mi bude dobro?! A što je najgore to mi nije prvi put da sanjam kako rađam tu bebu koja nikako da se rodi jer je u stvari nema. Mora da obnovim Frojda da vidim šta to znači.

E, a još juče, pošto znate da sam kljakava, hipohondrična i blago medicinskofenomenična, opet počelo oko da mi se zatvara. Ono moje zapaljenje vežnjače. I opet mi naduveno oko kao da me je neko tukao. Ne mnogo, doduše, jer me mama juri od juče da mi stavlja hloramfenikol (valjda ga napisa kako treba). Juri me i od jutros. Tako da vam ovaj post pišem gledajući kroz jedno oko, pošto mi drugo zatvoreno i masno.

A i nedelja je, pa ja ne idem u prodavnicu. Ja nikad ne zaboravim da kupim sve što treba, ali je neko zaboravio da mi kupi cigare jutros. A to može mnogo da me iznervira od ranog jutra. A nije ni jutro. Ustala sam kasno, a ja to tako ne volim, odma’ mi se čini da sam izgubila pola dana.

A još mi i voćni dan dijete danas, a to me mnogo nervira, jer mi se voće smučilo, a sad će skoro mesec dana kako sam na dijeti, i gladna sam bre.

I loše je vreme napolju, a kad će više da bude lepo vreme? A?!

Da rezimiramo, dakle: Ustala sam kasno, jer sam sanjala neke horore i aždaje, ustala sam sa zatvorenim i naduvenim okom, gladna sam, nemam cigare i loše je vreme.

I uopšte nisam htela da vam pišem o ovome danas…

 
6 коментара

Објављено од стране на мај 3, 2009 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , ,

Ćutim

…ceo dan danas… ne smem da guknem…evo ćutanje je preteklo i u noć..pa sam spavala pola dana…da ne bih pričala…popušila više cigareta nego ikada…da bi mi usta bila zapušena…odgledala mnogo stvari…da bih zevala u nešto…a arlauče mi se….al’ neću….onako izlaze mi reči…grrrrrrrrr……cangr……traaaaasss….pa onako zvezdice…..*****************….al’ neću……ćutim…..i pušim….i popušila sam sve moje cigarete…….i tatine……..pa se ljuti na mene….ali ja i dalje ćutim…..neću ništa da kažem…..možda na kineskom……ako naučim kineski…..ma najbolje je i na kineskom da ćutim….bar danas….i noćas….i kol’ko treba….ne valja pričati sada….nikako….neće rečenica da se sklopi bez zvezdica…..********….a neću….ćutaću…..dok ne smislim….kako da ga kažem…..bez zvezdica……******….bez grrrrrrr….i traaaaassss…….onako….baš da bude…kako treba…..da zvuči…….jasno….glasno….da nema zarez…..ni I…..ni ali….može samo tačka…..al’ ne umem….zato ćutim……********….i ćutaću….dok ne postanem…..nosorog…zašto nosorog….e neću da objašnjavam…..ništa više….samo ćutim…..eto…..tako…..nosorog….i do tada ćutim…..ništa na pričam….********…..pušim…..samo ostala mi još jedna cigareta……a ni tata nema više……a noć je duga….kako ću da ćutim….stra’ me…..mogu neke zvezdice da se pretvore u slova…..a ja to neću….neću….neću…..i zato ćutim…….ćutim…….

 
7 коментара

Објављено од стране на април 28, 2009 in Auuu sam se iznervirala!, Ludilo!

 

Ознаке: , ,

Joniziranje

Ja pušim. Mnogo. I dugo, toliko dugo, da me sramota da kažem koliko dugo, obzirom na to da imam JOŠ uvek 24 godine.

Imam i ovu sobicu moju prekrasnu narandžastu u kojoj pišem i čitam, i spavam i igram se. I pušim. Mnogo

Meni dim ne smeta. Majke mi. Ne znam koliko prostorija treba da se zadimi da bih ja primetila. Ali do moje sobice je sobica moje bake. A njoj, između ostalog, u poslednje vreme smeta duvanski dim. Nešto joj nije smetao ranije, ali pročitala valjda nešto u novinama i sada joj smeta.

Onda mi mama kupovala neke sveće da izvlače dim, ali kol’ki dim imam, sveće mi izgore odma’

Onda nam neko reko za onaj neo – tec jonizator. Neću da ga reklamiram, nego ne znam kakav psudonim da mu dam, a da vam bude jasno o čemu pričam. Nego, da se vratim. Čuli mi za taj neo – tec, i naručili ga. On stig’o, mama platila, ja uključila u struju.

I pročitala onaj user i uputstvo i hvalospeve. E sad, on tu nešto bruji, tiho (piše nije štetno to brujanje, ja nikad nisam čula da neko brujanje mož’ da bude štetno, oni kad napišu da nije štetno, ja sam onda ubeđena da je štetno) i uvlači dim i izbacuje neke jone. Pa je onda objašnjeno kako šta, plus neki naučnici šta kažu i bla bla bla.

E sad, ti joni što se izbaciju, oni su čudo! Leče i grip i reumu i anginu. Astma i bronhitis se ređe, skoro nikad ne javljaju. Hipotalamus se osvežava. Majke mi, to piše. A i nadbubrežne žlezde postaju aktivnije, pa sam kao odmorna stalno i dobiću želju da skačem bandžijem. Jes’, paz’ da neću. Stalno ću biti raspoložena i još ću lepše da spavam. Naravno, kad se izmorim od tolikog bandžija. E, da i vraća mi se pamćenje. U suštini, taj jonizator je nešto najbolje što je moglo da mi se desi u životu, i ekvivalentno je pikniku u prirodi na nekoj planinčini.

Tu sad ima i druga strana, što ja čuh, da taj jonizator uvlači samo dim, da ne bude zagušljivo, ali da ne uvlači štetne materije u vazduhu. One, navodno, ostaju. Tako da se truješ, ali to ne vidiš.

Sve u svemu, aparat šljaka. Stvarno. Ja zadovoljna, baka zadovoljna, uvek primeti kada ga ne uključim, pa malo kašlje, pa dođe da me podseti, ako ne reagujem na njeno kašljanje.

Taj jonizator, ima neki filter na koji se lepi taj dim, i te štetne supstance. I piše u uputstvu da treba povremeno da se očisti. Običnom krpom. Dali mi i rezervni, ako sjebem ovaj.

Pre neki dan, ona noćna lampica na jonizatoru poče da crveni, nešto se postidela. Ja, shvatih da se ukakila, tj prepunio se taj filter, pa red je da ga očistim. Izvadim ja ono, i majko mila, koja su ono govna! Crno bre brate, lepljivo, fuj! Ribala ja onaj filter, uglancala nekako. Osušila, vratila na mesto i šljaka opet. Bruji, a ne šteti.

I razmišljam se, mamu mu yebem, ako se taj glupi filter tol’ko usere za manje od mesec dana, kako li izgledaju moja pluća kad pušim ovoliko mnogo i onoliko dugo koliko me sramota da vam kažem?!

Sve sam ih nešto zamišljala kako su crna, lepljiva i veličine, pa jednog kivija. Nije ni čudo što uz stepenice ne mogu se popnem. ( a i debela sam)

Al’ ne mogu da prestanem. Stra’ me i da zamislim kako bih prestala. Ubila bih nekog garantovano, pa bih jela i imala 300 kila, pa bih ubila još nekog što sam debela.

Yebo me jonizator….i ko ga izmisli!

 
12 коментара

Објављено од стране на април 26, 2009 in Ludilo!

 

Ознаке: , , ,

Morning, rewind!

Ustala sam mnogo kasno danas
To obično ne radim.
I još sam ustala nadrkana
I još nemam cigarete.
Ali se nisam ni na koga drala i besnela
To je dobar znak.
Pa nećemo tako.
Idemo ispočetka.
Eto.
I cigarete će drug da mi kupi dok bude dolazio na kafu.

Iz inata ću biti raspoložena

 
7 коментара

Објављено од стране на април 24, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , ,