RSS

Архиве ознака: dijeta

Dragi dnevniče…

Danas sam ustala izuzetno vesela. Jes’ da sam juče odgledala 11 epizoda za redom nove sezone True Blood-a i da sam sanjala svakakve psihopate vampire, al’ ustala sam vesela.

I jeste da sam se sinoć istuširala pred spavanje, a to je u našoj kući postala prava avantura jer u kupatilo idemo sa motrcanglama. Zašto, pitaš se? Zato što nam se fensi slavina sjebala, pa da bi “prebacio“ vodu na tuš moraš da zahvatiš motorcanglama ono što je ostalo od tog dela i da vučeš kao manijak na gore. Ja sam, opet ustala vesela danas.

Pa sam se nešto smejala iako mi mnogo ‘ladno, čim temeratura padne ispod 35 stepeni, a kamoli kad tresne ovako dole i duva vetar i padne kiša. Ne, meni bilo smešno, i Čak Noris i neki klipovi na jutubetu, e ‘el znaš da Čak Noris razume žene? Dobar je….

Pa sam onda tako vesela otišla na pijacu sa mamom da kupim patlidžan da ga stavljam u zamrzivač, da pravim moju najfabulozniju pitu od plavoga paradajza. I “pao je dim“ u gradu i mnogo se teško disalo, al’ mama i ja smo se smejale dok sam ja ljubila bebe patlidžane kako su slatke. I dovukle smo kući 10 kg patlidžana da ja iseckam i spakujem u naš novi frižider i zamrzivač. Zove se Max, dala sam mu ime. Nov je. Kupili smo ga skoro, zato što nam je stari crk’o. Imali smo ga 2 godine i 20 dana, a garancija mu je bila 2 godine. I niko nije shvatio zašto je preminuo. Sve mu radi, al’ on neće. Nema veze sad imamo Maxa. Crn je. Frajer.

I onda sam ja tako vesela seckala i pakovala taj patlidžan, jedno dva sata, pa me malo zabolela ruka, i leđa, i noge, jerbo sam felerična, al’ nema veze. Kad mi prođe dijeta, jer nemam više 16 godina i gojim se na brzinu, ima da spremim moju fabuloznu pitu, pa ću da jedem i uživam i sve će bude lepo.

I tako, baš sam vesela

 
4 коментара

Објављено од стране на септембар 11, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , , , ,

Dead Like Me


Svašta mi je u glavi ovih dana, poremetila sam se skroz.

Izbegavala sam i da pišem. Tj, ono što sam pisala nikako nisam htela da objavljujem jer sam totalno konfuzna i bla bla bla bla.

Uglavnom osećanja i misli su mi kao hiljadu ping – pong loptica koje skakuću po mojoj glavi. Izgledam kao manijak.

I imam problem sa spavanjem. Ne mogu da zaspim, a kad zaspim bolje i da nisam zaspala jer sanjam takve neke budalaštine da je to nenormalno.

Ne idem u Španiju. Totalni bedak. Jednostavno neće me puste. Ali će bar Ana da mi dođe za dve nedelje, na kratko, ali ću je bar videti.

Neću da diplomiram u junu, nego u septembru. Opušteno.

Crk’o neo tec jonizator. Izvinjavam se. Dešava mi se da hvalim stvari koje su totalno bezvredne i u stanju da obmanu. Ali ne zato što sam pakosna, već naivna.

Ulazim u treći mesec dijete. Smršala sam 10 kilograma. Fantastično izgledam, mame mi.

I tako, odjednom se nađem sa viškom vremena i ludom glavom. Ulice su opasne za moju ludu glavu sada. Probala sam. Razbila sam je u zid.

A onda sam se setila – Dead Like Me. Ste gledali tu seriju nekada? Jedna od najboljih koje sam ikada odgledala. Serija o životu. Tj o glavnoj stvari koja daje životu smisao – smrti. Ne umem da opišem tu seriju. Volim taj humor, volim svaki gorak ukus koji mi ostavi epizoda. A nema ih puno. Samo dve sezone. Taman toliko da se kaže sve što treba. Nisu je razvodnjili i rastegli. Taman koliko treba.

Georgia Lass je imala 18 godina i totalno naduven pristup životu. “Interesovanje porethodi očekivanju. Očekivanje vodi nadanju. Nadanje dovodi do razočarenja. Nema interesovanja – nema razočaranja“. A onda je umrla. I postala kosac. Uzimanje duša joj je posao. I nova šansa za život. Nova šansa da se živi život.

Ne umem. Reči su mi isuviše proste da opišem seriju.

Nebitno. Idem negde na par dana. Ili više. Mala mi je moja glava sada. Mali mi je Bor. Sve mi je malo.

Idem negde po više. Nešto više. A kada se vratim, idem opet. I opet. Sve dok ping – pong loptice ne dođu na svoje mesto. Svaka od njih.

Serija je odlična. Nađite. Odgledajte. Ako ste već odgledali, gledajte ponovo. Videćete nešto novo, sigurno!

 
8 коментара

Објављено од стране на јун 1, 2009 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , ,

Sreća, sreća radoooost!

Hihihiih……!!!

Prvo sam jutros dobrano popizdela i htela da vam pišem o političkoj situaciji u zemlji, prvenstveno o Boru, ljudskoj gluposti i inertnosti, o tome kako na kraju ipak svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje a mi pametni izvlačimo deblji kraj….ALI onda sam stala na vagu, nehajno…

….i sva moja površnost se pojavila i briga za čovečnastvo je nestala jer sam ja, Ivana, za mesec dana smršala 7, slovima: SEDAM kilograma! Whooohooo!!!!

Photobucket

Mislim, imam ja još da radim, pa još toliko i treba da smršam, ali sam posvećenim i disciplinovanim radom, pridržavajući se dijete i malo teretane uspela da napravim ovu brojku. Ali idem do kraja. Dijeta traje tri meseca, ja ću je držati tri meseca.

E sad, pošto sam ja ovako srećna i zadovoljna, i na kraju krajeva prvenstveno (‘el može ovo da se smatra kao pleonazam? ) žena, ja ću da vam ispišem ovu moju dijetu, iako je poznata i mislim da je znate (ne, ne kažem da ste debele dame…)

Znači dijeta pod nazivom EU dijeta ili narodski: voćna dijeta.

Svakog dana se za doručak jede voće u paru (dve jabuke, dve kruške, dve pomorandže…)

1. dan – Proteinski dan: Za ručak se jede meso u količini tri kafanskih šnicli. Salata se može jesti neograničeno. Za večeru se jede isto, samo se količina prepolovi. Ovaj dan se mogu jesti i jaja, ali se mora voditi računa da su za ručak i večeru iste namirnice. Može se jesti sira, ali se onda meso ili jaja smanjuju za količinu sira. Ovog dana se može popiti čaša jogurta uz obrok. Dve kriške hleba dozvoljene

2. dan – Skrobni dan: Pasulj, grašak, pirinač, krompir – sve kuvano. Salata isto u neograničenim količinama. Dve kriške hleba.

3. dan – Ugljeni hidrati: ovaj dan možete jesti makarone sa kečapom ili praznu picu sa kečapom. Razlika je što se ovde za večeru jedu 3 -4 parčeta kolača ili 2 parčeta torte ili sladoled. Obavezno za večeru pojesti rebro čokolade za kuvanje

4. dan – Voćni dan: samo voće
Sve vreme se mogu biti kafa i čaj bez šećera u neograničenim količinama, isto tako i sok, ali bez šećera.

Redosled dana se ne sme menjati, dijeta se drži 3 meseca. Svakog 28 dana u mesecu je vodeni dan, kada se ništa ne sme jesti, a sutradan se započinje opet proteinskim danom.

Znači, dijeta treba da se drži 3 meseca da bi došlo do promene metabolizma, a posle ta tri meseca, treba još 90 dana jesti za doručak voće. Možete prekinuti i posle mesec dana, ako trebate skinuti manje kilograma – jer ja sam za taj prvi mesec, skinula kako beše?! SEDAM!!! Jeste, jeste. Ali ako dijetu prekinete ranije, neće doći do promene metabolizma.

I da, ima upozorenja, da ako je prekinete, morate sačekati tri meseca kako bi je opet započeli.

Eto! Ispada da stalno reklamiram neke stvari, ali ja sam taaakoooo zadovoljna od jutros. Stvarno sam ćurka.

Ne dijeta je okej, nisam bila gladna, samo je dosadno, jer se vrte iste namirnice i voće vam se smuči, ali nije strašno.

Eto tako.

 
5 коментара

Објављено од стране на мај 5, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: ,

Ma svašta nešto!

Mnogo volim da gledam onu seriju o forenzičarima iz Las Vegasa. Ali samo odatle, one druge dve ne volim. Sviđa mi se onaj Grisom, pametan lik napravljen za potrebe serije, naučnik, moralno “širok“ i tako dalje da ga ne dužim.

Skinula ja tu seriju sa dragog mi interneta, sve što je izašlo( a ima mnogo) i tako gledam već danima. Desi mi se da opičim i po deset epizoda dnevno. A juče sam je gledala, paaaa skoro ceo dan. Skroz sam bila prebivena posle prvog mau-a, pa sam ležala kao krava ceo dan i buljila u monitor.

Zašto vam to pričam? Pa kad buljite ceo dan u gomilu ubistva, probušenih glava, delova tela, creva i jetre, svašta će sanjate. Znači odlepila sam noćas. Čak sam se i probudila i sve me boli.

I tako sam ja noćas bila i tamo i ovamo. I bili me neki, i pucali u mene pištoljima. Pa se onda teleportiram negde i jedem neka creva. Pa se posle teleportitam u porodilište sa mojom mamom gde obe treba da se porađamo, a nemamo ni stomak, ali nam kao vide bebe. Pa se onda telimo tri dana, pa dolaze neki doktori, pa kao to je neki medicinski fenomen beba bez beba(?!?!), pa nam oni to objašnjavaju. Pa kako da mi bude dobro?! A što je najgore to mi nije prvi put da sanjam kako rađam tu bebu koja nikako da se rodi jer je u stvari nema. Mora da obnovim Frojda da vidim šta to znači.

E, a još juče, pošto znate da sam kljakava, hipohondrična i blago medicinskofenomenična, opet počelo oko da mi se zatvara. Ono moje zapaljenje vežnjače. I opet mi naduveno oko kao da me je neko tukao. Ne mnogo, doduše, jer me mama juri od juče da mi stavlja hloramfenikol (valjda ga napisa kako treba). Juri me i od jutros. Tako da vam ovaj post pišem gledajući kroz jedno oko, pošto mi drugo zatvoreno i masno.

A i nedelja je, pa ja ne idem u prodavnicu. Ja nikad ne zaboravim da kupim sve što treba, ali je neko zaboravio da mi kupi cigare jutros. A to može mnogo da me iznervira od ranog jutra. A nije ni jutro. Ustala sam kasno, a ja to tako ne volim, odma’ mi se čini da sam izgubila pola dana.

A još mi i voćni dan dijete danas, a to me mnogo nervira, jer mi se voće smučilo, a sad će skoro mesec dana kako sam na dijeti, i gladna sam bre.

I loše je vreme napolju, a kad će više da bude lepo vreme? A?!

Da rezimiramo, dakle: Ustala sam kasno, jer sam sanjala neke horore i aždaje, ustala sam sa zatvorenim i naduvenim okom, gladna sam, nemam cigare i loše je vreme.

I uopšte nisam htela da vam pišem o ovome danas…

 
6 коментара

Објављено од стране на мај 3, 2009 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , ,

Čisto onako, došlo mi….

Od juče se dvoumim i troumim da li da napišem sledeći post. Kao isuviše je intimno. Ja nemam svoju intimu i upravo o tome treba da se radi u ovom postu. Ali mi je žao tate koji mi je već rekao da možda ne bi trebalo da pišem sve i svašta.

Upravo u tome je caka. Ja svima dam svoj život odma’, tu na otvoreno, pa ti vidi da li me hoćeš ili nećeš. Tako da, izvini, tata.

Juče razgovaram sa mojim najboljim prijateljem u univerzumu, Burtonom, o mojoj emotivnoj prirodi i moji socijalnim statusom u ovom gradu, našoj kafani i okruženju. I kada sam njemu istresla ono što me muči i o čemu filozofiram ovih dana, shvatila sam da nije to tako strašno, pa mogu i vama.

Ja nisam neka “riba“. Mislim lepa sam, onako. Ništa posebno. Imam svoje kvalitete (hahahahhaha). Ranije sam bila zgodna, sada ovako podgojena i nisam baš. Retko se šminkam i doterujem, u poslednje vreme sam nešto poludela, pa mi dođe povremeno, ali ne izgledam spektakularno. Niti želim. Izgledam upravo onako kako želim.

Za fizičke nedostatke ili viškove, obično se zajebavam rečenicom – šta me briga, ja imam ličnost. E to je najzabavnije, što ja stvarno imam ličnost. I što sam nekako najzanimljivija njima. Pričam o muškom polu. Kada god dođe neko iz nekog drugog grada u našu popizdinu, odma’ se zakače za mene. Ne za one lepe, našminkane, mirišljave. Za Ivanu. Interesantna sam. Da se ne lažemo, prija mi pažnja, imponuje mi. Ali mi ne prija pozadina toga.

….digresija, da bi se objasnile neke stvari:

Zajebano je odrastati u Boru kao individua. Od prvog razrade osnovne škole, pa i pre, imala sam problem da me prihvate deca. Uvek sam nekako bila drugačija. Nisu me voleli. Teško sam sticala prijatelje. Primarni razlog za to je moja bolna iskrenost i moja nesposobnost da se foliram. A ljudi to, naučila sam, ne mogu da prihvate.

Tako sam odrastala veoma bolno i usamljeno, uz teška razočarenja od drugova i drugarica koji sam smatrala prijateljima.

Pubertet sam imala ludački! Svaka čast mojima kako su preživeli to. Ništa nisam zaobišla – bežanje od kuće, alkohol, droge…Radila sam svašta, proživela sam svašta. Ne kajem se zbog svojih postupaka. Sav taj skup iskustva čini mene, osobu koja sam sada, a ja se sebi prilično sviđam sada.

Između ostalog, imala sam sex u životu. Nekako je ispalo da samo ja u Boru radim “to“. Niko drugi. Pa je pored epiteta kučka, počeo da me prati i drugi na slovo k. Generalno me baš bolelo dupe, ali povredi me povremeno. Jer je ničim izazvano. Imala sam momke. Pa šta?

U stvari lažem da je ničim izazvano. Tu završavam ovaj digresivni izlet i vraćam se na početak. Izazvano je sve mojom iskrenošću. Od kastrofa sa prijateljima iz detinjstva, prijatelje jako pažljivo biram. Ljude oko sebe odma’ obavestim o sebi. Istresem sve iz sebe. Dam celu sebe. Ovo, ovo, ovo i ovo sam ja. To i to i to i to sam radila. Uzmi me ako hoćeš, PRIHVATI ME, ali ovakvu kakva jesam celu. Ako nećeš u redu je, ali nemoj se folirati da si me prihvatio/la, pa posle ispadne da sam ti mnogo, da ne možeš da podneš. To samo mene povredi.

E sada da se vratim na moju socijalnu prirodu. Znači, ja tako interesantna i zanimljiva sam – klovn. Zabavljač u njihovom životu. Jao, kako je luda i šašava Ivana. Retko ko je u stanju da moju iskrenost shvati ozbiljno, onako kako se nadam, da sam je objasnila.

Svi bi deo mene, mog “ludila“, za kratko vreme. Da se zezamo. Retko ko želi da mi bude prijatelj i da me voli. Jer sam ja veoma zahtevna i teška za prijateljstva. Dam celu sebe, ali i mnogo tražim.

Vremenom sam naučila da koegzistiram sa svojom ulogom u timu. Imam oko sebe kvalitetne ljude koje me prihvataju, i retko kada može da me pogodi to što me shvataju neozbiljno ili pogrešno. Ali nekad me baš raznese, kao pre neko veče. I eto..

Što se tiče moje emotivne prirode, plakanje je uvek bio sastavni deo mog života. Preosetljiva sam na te stvari. Pisala sam u prethodnim postovima da ne želim venčanja, spašavanje od muškaraca i ostale zajebancije. To što ih ne želim, ne znači da mi ponekad fale. Fali mi stabilnost u tom pogledu. Želim da imam svoj lični porodični balon. Ali nekako ga uvek izgubim..

Svaki put kada mi se veza raspadne, i ja se rastavim zbog nje. Ne toliko zbog ljubavi koja je tu postojala, ljubav uvek dođe i prođe. Nego zbog vremena. Vremena uloženog u zidanje te veze, u gradnju i nadogradnju svega. Kad se to raspadne, ja ne mogu da se pokupim. Zbog vremena koje je moglo biti i zbog vremena koje sam, još jednom, izgubila na nekog za koga se ispostavi na kraju da me nije prihvatio celu. Da ne može da me podnese i nosi se sa svim mojim ludilima, bubicama, iskrenošću i prošlošću.

I tako.. o svemu ovome raspravljasmo sinoć Burton i ja, i lepo zaključismo da nije ni prvi ni poslednji put da se osećam nokautirano zbog same sebe. Isto tako, setili smo se, da sam ja neuništiva i apsolutno sposobna da preživim svaku situaciju koju mi život donese. Ali da moram malo da izdramim. Zato je on tu. Da me sasluša kako dramim, pošto razume da mi je to potrebno.

I tako, od danas ja ulazim u 65445454 rundu svog života. I ustala sam jutros nekako “light“. Od danas sam na dijeti, uplatila novi mesec u teretani, treba diplomski da završim i završim organizaciju žurke.

I sve će biti okej…

 
21 коментара

Објављено од стране на април 6, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,