RSS

Архиве ознака: insomnia

Nisam depresivna (ili jedan od razloga zbog koga treba čitati knjige)

Obično sklapam ove moje tekstove kad imam snažnu emocionalnu reakciju na nešto. Ili ih sklapam kad mislim da sam ukapirala neku istinu vezanu za moj životić. Al’ ovaj, nije iz tih razloga…

Tražim to moje “otkrovenje“, taj smisao kao manijak, proteklih, pa skoorooo, godinu dana. I ni za jedan trenutak nisam stala da razmislim šta će biti ako ga budem pronašla. Kako bi to onda uticalo na mene? Da li bih bila apsolutno srećna? Ako takva sreća uopšte postoji? Da li bih ja ostala ja? Verovatno ne, ali to je sad neka sasvim šesta filozofija u koju neću da se uvaljujem.

Bio je vikend. I mnogo dugo nisam spavala. I bila sam impulsivna. I nedogovorna. I odavno nisam bila takva. I svidelo mi se. I nisam zapala u svoja “stanja“, ma koliko sam očekivala da me spucaju, pogotovu što je april.

I onda sam sela i razmislila. Ja sam Ivana. I grešna sam, i smotana sam, i sebična sam prečesto, i egoistična sam. Nesavršena, luckasta, povremeno totalno luda, izuzetno manična, često depresivna. Puna ljubavi, puna totalno nebuloznih reakcija. Pametna, načitana, veoma odgovorna. Lepa, dobra, gora i najgora kad treba. Snob, kontrol, frik, prijatelj. Devojka, žena, baba, deda, devojčica, ćerka… I još milion stvari. I to je sve okej!

…………….

Jedna od mojih omiljenih SF knjiga je Kapija, Frederika Pola. Da vam ne bih objašnjavala ceo zaplet (jer, nije ni bitan za ovu moju široku i daleku poentu), samo ću kratko da bih stigla do te poente. Glavnik lik se zove Robinet Brothed. Živi u određenoj budućnosti, gde ga je jedna situacija, koja je bila potpuno van njegove kontrole, učinla veoma bogatim, ali je zbog toga izgubio ljubav svog života na veoma brutalan način. Robinet, između, ostalog koristi to bogatstvo da promeni neke stvari u svetskom poretku kako bi poboljšao svet.

Pošto je to budućnost, postoje razne vrste kopmjuterskih programa koje olakšavaju život. Robinet ima jedan od najboljih. Zove se “Albert Ajnštajn“ i to je jedan svestrani kompjuterski program napravljen po originalnom Albertu Ajnštajnu. On je, ujedno i njegov najbolji prijatelj, prikazuje mu se kao luckasti hologram stalno, i pomaže Robinetu u svemu.

Razumljivo, Robinet pati od masivnog osećaja krivice zbog onog što se dogodilo. I zbog toga sa Albertom često razgovara i analizira do besvesti moralnost svega što čini u životu.
Tako, u jednom razgovoru, kada je Robinet baš otišao do granice, njegov luckast Albert je napravio simulaciju u kojoj je on Bog. Albert, ne Robinet. Poprilično je izbezumio Robineta, a taj dijalog je meni nešto najomiljenije u toj knjizi, i često mu se vraćam. I mislim da to skroz ilustruje ono kako se osećam sada:

“Odlična opsena“, pohvalio sam ga. “Reci mi, Bože, koji si? Jahve? Tor? Čiji si ti Bog?“

“Tvoj Bog, Robine“, zagrme veličanstveni glas

Nasmejao sam se odozdo na Njega. “Ali, ja nemam boga, znaš. Oduvek sam bio ateista. Ideja o svom ličnom bogu je detinjasta, na šta je oduvek ukazivao moj prijatelj – a besumnje i tvoj – Albert Ajnštajn“

“To ništa ne mari, Robine. Ja sam božanstvo koje vlada čak i ateistima. Vidiš, ja sudim. Imam svoje božje atribute, Ja sam Tvorac i Iskupitelj. Ali nisam samo dobar. Ja sam merilo po kome se meri dobrota“

“Ti meni sada sudiš?“

“Bogovi zato i postoje, zar ne?“

Bez ikakvog stvarnog razloga, počeo sam da osećam neku napetost. “Da, ali…hoću da kažem, šta bi trebalo ja da radim? Da li da ispovedim svoje grehe, istražim svaki trenutak svog života?“

“Pa, ne baš Robine“, razložno primeti Bog. “U stvari, ti se ispovedaš i preispituješ već poslednjih stotinak godina. Nema potrebe da opet pretresamo sve to“

“A ako odbijem da mi se sudi?“

“Ni to ne mari, znaš. Ja ću ti u svakom slučaju presuditi. I evo, izričem svoju presudu“

Nagnuo se napred, gledajući naniže u mene, onim tužnim, dragim, veličanstvenim pogledom, punim ljubavi. Nisam imao kud. Stao sam da se previjam od muke.

“Smatram da si ti, Robine Brodhed“, reče on, “tvrdoglav, opterećen osećanjem krivice, rasejan, tašt, nesavršen, često i luckast, i veoma sam zadovoljan tobom. Ne bih želeo da budeš drukčiji. U sukobu sa Neprijateljima možeš sramno podbaciti, kao što često činiš. Ali znam da ćeš uraditi onako kako uvek činiš’

“A to je?“, promucah

“Uradićeš najbolje što budeš mogao, a ima li nešto više što bih čak i Ja mogao da tražim? Zato idi, Robine, i neka te prati Moj blagoslov“. Podigao je ruke, onim sveobuhvatnim gestom božanskog milosrđa. Onda mu se izraz na lici promeni i on se oštro zagleda naniže, u mene. Ne možete reći za Boga da “uznemiren“, ali izgledao je nezadovoljan. “Šta ti opet nije po volji?“, upita on.

“Još uvek sam nezadovoljan sobom“, rekoh tvrdoglavo.

“Tako i treba da bude“, zagrme Bog. “Ja sam te stvorio da budeš nezadovoljan, jer da nisi nezadovoljan sobom, zar bi se trudio da budeš bolji?“

“Bolji od koga?“, zapitah, drhteći, i protiv svoje volje.

“Od Mene“, viknu Bog.

 
13 коментара

Објављено од стране на април 7, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , , , ,

Sveti zaljubljeni Trifun Valentin dan

Mnogo sam hejter ovog dana, kao i svih ostalih “dana“. Ne podnosim “dan zaljubljenih“ i “8 mart“ i slične licemerne zajebancije.

Bilo koji dan koji kaže da moraš nekog da voliš, da kupiš neki izuzetno skup poklon, oragnizuješ vatrogasne zabave i da se opijaš do besvesti.

Nikom ne padne na pamet 8 februara da kupi neku sitnicu i kaže volim te. Dobro, ne nikom, znate da mrzim generalije, ali me sve ove zajebancije teraju da se osećam kao da mi neko tresnuo šamar.

Nikad nisam nešto posebno volela ovaj “praznik“. Kao tinejdžeri bilo popularno da se taj dan pišu “želje“. Pišu ti svi školski drugari na parčetu papira šta ti žele u ljubavi, ti to uveče metneš pod jastuk, ujutru zavučeš ruku, i koju uzNeš ta će ti se ostvari.

Imam gomilu tih zajebancija sačuvanih, jer pre nego što postojao blog, ja svoje ludilo ispisvala peške u ogromne teftere i tamo lepila svakakve gluposti.

Tako iz ’99 izvukla “želju“ koja glasi ovako : “Da se udaš za Stašu“. Nije nemoguće, živ je i zdrav po mojim poslednjim saznanjima, a kažu i “situiran“. Gospode….

Iz ’00 imamo ovo : “Draga Ivana, ostani takva kakva jesi, jer nekima to odgovara i nađi dobrog frajera sa puno para“. Za ovo prvo me potrefila, oni kojima odgovara se broj drastično smanjio, a od frajera i para nema ništ’

Iz ’01 ide “Ivana, želim ti da ostaneš sa Mikijem još dugo, dugo – do kraja života. Da mu rodiš petoro dece. Da se volite i poštujete. Ostavi sve ružne događaje i osobe koje su te povredile iza sebe“. Mikija sam ostavila nedugo posle toga. To njega povredilo, pa me nija baš voleo i poštovao neko vreme. O deci, još 5 komada, komentar nemam. Sve osobe koje su me povredile i dalje su sa mnom, kao podsednik na ono što jesam, što je bilo i što treba da budem.

I poslednji iz ’02 : Ivana, vidim da si veoma srećna sa tvojim momkom i da ste se veoma zaljubili. Od sveg srca ti želim da još dugo budete zajedno i da još dugo, dugo uživate u obostranoj ljubavi“ – I bili smo veoma srećni i veoma dugo zajedno i uživali smo u obostranoj ljubavi, a onda je on uradio mnogo glupu stvar i umro.

I kako bre da ne mrzim dan zaljubljenih. I rođena majka me zajebava, dali mi flajer za neki hotel koji daje popust za noćenje i doručak u krevetu. “Povedite vašu voljenu osobu“. Ima povedem mamu.

I tako, opet me muči insomnia moja, ne mogu zaspim, nerviram se jer će sutra silna srca da skaču na mene iz televizora, novina, kompjutera…

I ustvari da…ovoliko se nerviram, najviše zbog toga što sam sama. Kada sam bila sa nekim, nikad nisam toliko obraćala pažnju. Mnogo sam dete.

Nego videh ja da je Zeleni rođendan, pa sam rešila da ceo današnj/sutrašnji dan slavim Zelenin rođendan, pa nek’ ide život.

Živeli!

 
7 коментара

Објављено од стране на фебруар 14, 2010 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , , ,

Ubiti SA pištoljem

Uhvatio me onaj moj zabudal noćas, umorna kao pas, ali da zaspim nema šanse. Žmurila sam jedno sat vremena i brojila neke cigančiće, ma jok neće san da stigne uopšte. Onda sam malo buljila u plafon, i opet ništa.

Odustanem, do’vatim daljinski i krenem da šaltam. Odgledala par stvari i tu negde pred zoru uhvatim neku emisiju o 15 najozloglašenijih žena ubica. ‘Aj da vidim i to.

Potresla sam se majke mi od silnih majki koje pobiše svoju decu, nemam ič razumevanja za te horore ma koliko mi oni iznosili podatke da je očuh silovao palicom za bejzbol. Lupetam, ali razumete, nemam opravdanja za to.

Dok npr. Sledeću gospođu mogu da razumem bez problema. Mlada i lepa upoznala momka na koledžu, zaljubili se, uzeli. On završavao “pravo“ ( a ko ne završava?), ona mu izrodila četvoro dece. Danju čuvala decu, noću radila da bi ih izdržavala i njemu plaćala školovanje. Posle dugo godina, kad se on nakanio da završi ta prava, našao lep posao, kupio lepu kućicu i lepo šutno svoju milu i dragu ženicu i doveo asistentkinju, mladu i lepu i oženio je.

Gospođa onda lepo uđe jednu u kuću i pokoka ih oboje.

Ne da je razumem,nego je razumem!!!!

I ne samo ja. Osuđena je na 15 godina zatvora za dva ubistva, što je po Američkom zakonu veoma malo. Sad 2010 izlazi na slobodu.

eeeeeeeeee

 
3 коментара

Објављено од стране на децембар 2, 2009 in Ludilo!

 

Ознаке: , ,

Jutarnji ivanizam, ne znam koji deo

Provilenila sam noćas. Lepo sam legla u jedan i lepo sam se probudila u tri i nešto i nema šanse da zaspim. Obrći se, okreći se…ma jok. Neće

Uhvatila me i neka serija, da se ne lažemo, malo sam se veselila poslednja dva- tri dana, pa ima neke veze sa tim sigurno. Što moj drugar reče, pobeg’o mi želudac na drugu stranu skroz od mene.

I tako dok sam vilenila noćas i menjala kanale svašta mi padalo na pamet, razmišljalaaa ja i razmišljala, kao i uvek ništa pametno nisam smislila.

Neću vas davim onim mojim klasičnim trebaminekoplusidealistikipoglednaljubavsvetisveostalo, a i nisam si nešto razmišljala o tome.

Malo sam razmišljala o Plutonu. Planeti, u stvari sad kažu da nije planeta, al’ meni jeste. Kad sam bila mlađa bila sam ubeđena da sam vanzemaljac i da sam stigla odatle. Prevelika fikcija se pomešala sa jednim događajem koji mi je ostao mutan u sećanju i odatle sam fabrikovala celu priču. Znala sam satima da objašnjavam nekim ljudima tačno vreme i mesto gde je “ona“ Ivana zamenjena “ovom“ Ivanom. Smislila sam ceo zaplet zašto sam dovedena ovde (naravno skroz je romantično naivno sladak, al’ me sramota da vam ispričam) i tu sam po kazni i kako ja moram da naučim i shvatim neke stvari od totalno kontradiktorno ljudske rase i kad naučim te stvari oni će da dođu po mene. Još ih čekam. Simbolično skrooooz. Sve sam smislila, kreirala sam celu rasu na Plutonu, kulturološke tripove, ekonmske prilike, klimatske uslove (znam, nije mnogo teško) i zapisala sam sve u jednu priču. Novelu, da kažemo tako. Ne znam gde mi je.

Onda sam šetkala kanale i našla na onom kanalu neku emisiju o 15 zajebanih priča dece glumaca. Kada sam bila klinka, bio jedan film Klijent se zove, triler kao neki, neki klinac prisustvovao samoubistvu advokata nekog mafijaša i on mu rekao nešto mnogo bitno i sad ga juri mafija da kokne. Mnogo sam se zaljubila u tog dečka, gledala sam film do imbecilnosti zbog njega. I tako gledam tu emisiju i vidim da taj dečko umro prošle godine. Predoziranjem heroina, naravno. Pa sam se iskreno zaprepastila. Pa sam malo razmišljla o tome kako sam još kao mlado devojče razvila njuh za “takve“. Mogla sam još tada da ih prepoznam.eeeeeeeeeeee

Pa vrteći tako kanale gledala neke trejlere za neke filmove pa se divila idiotizmu da nekoj glumici, koju proglasiše za jednu od najlepših žena na svetu, daju ulogu NEVIDLJIVE ŽENE. Nešto mi tu ne štima.

I tako sam brljavila još malo i ne da mi se da se uspavam i neće i onda došlo pola 7 i ja provalila da sam mnogo gladna i ustala i moji bili budni i nešto smo se smejali i tako…..

Dobro jutro. I oprostite na ovome

 
1 коментар

Објављено од стране на новембар 24, 2009 in Uncategorized

 

Ознаке: , , ,

………

Spavam kada ne želim.

Ne mogu da spavam kada želim.

Čini mi se da sam pošašavela više nego obično

 
5 коментара

Објављено од стране на август 17, 2009 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , ,

Insomnia


Odavno nisam popizdela kao jutros.

Kad sam sinoć napisala prethodni tekst – nešto posle 12. Da kažem da sam zaspala dva sata posle toga. A ustala sam pre sat vremena.

Preko dana bih samo spavala. Samo me nešto ošamuti i baci u krevet. A ja ne volim da spavam. Spavanje je gubljenje vremena. Volim da spavam ponekad. A to ponekad je bilo noćas. A ne moguuu. I to nije prvi put. To mi se dešava već nekoliko noći.

Još me opet jutros, pre nego što sam ustala, u’vatio onaj trip da šlogiram. I to me Džejn podseti sa njenim člankom. Malo, s vremena na vreme, uhvati mene to, da se tripujem da šlogiram, baš zato što znam kako to da proveravam. Pa onda onako bunovna pokušam nešto da kažem, pa ne ide. Pa moj šuntav mozak to prevede da ja ne umem da sklopim rečenicu i da šlogiram. Pa dižem ruke iznad glave da vidim da li mogu da ih održim. Pa pokušavam da pročitam nešto da vidim da li mi se mešaju slova. Kako da mi se ne meša nešto kad sam sva ošamućena.

I ustadoh nekako. I vidim vreme. A vreme je – USRANO. Neka kiša, prohladno. Što se bre nisam udala u Tunis?! Oni imaju 11 kišnih dana godišnje! AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA…….

I tako…

Dobro jutro…

 
10 коментара

Објављено од стране на август 12, 2009 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , ,