RSS

Архиве ознака: Ludilo!

Duševne bolesti, “slavne osobe“ i uticaj istih na moje mentalno stanje

Ja mislim da sam mentalno zakinuta još od kad sam se rodila. Prvo je tu genetika odradila svoje, pa ona spirala, pa ono što me davilo dok sam se rađala. Posle me zakidaše ovi moji divni roditelji što me učili da je svet lep, da su ljudi divni, da se priča dobar dan i tako te slične stvari koje veze nemaju sa realnošću.

Eto, baš juče, farbamo jajca mama i ja, i pričam ja o jednoj, što je baksuz i zmija od kad se ispilila, al’ štooooo ima muža, na lebac da ga mažeš kol’ko fin čovek. I meni mama reče da je to obično tako, tj da su muškarci generalno laki za manipulaciju i da svaka žena može to. Tu se ja uzjogunim i kažem Ti si kriva što ja to ne znam, nikad me nisi naučila, kako ja to da znam, eto zato sam sama, umreću sama i bla bla bla…

Elem, nisam uopšte o ovome ‘tela da vam pišem. Htedoh o mentalnoj zakinutosti da vam pišem. Rekoh vam da patim od nekih dve F dijagnoze. One panike i “poremećaji ponašanja“ tj u današnjoj literaturi popularno nazvano bipolarni poremećaj.

Ja tako na ovom tviteru videh pre neki dan rečenicu od koje se fino nasmeja – I hate being bipolar. It’s fantastic! I metnem je kao status na fejsbuk da se malo ljudi vesele. Kad ono svi promašiše temu. Niko se ne smeje, svi krenuše da mi objašnjavaju kako sam fensi bolest izabrala, kako meni “nije ništa“, to izmislii doktori itd.

Ja rekoh jedno 15 O Aman-a i pobrišem sve to uz odgovor da su mnogo ozbiljni.

Pa se zamislim malo. Pa se pitam.

Pa negde u međuvremenu farbanja onih gore jajca pročtim novine, pa vidim kako ona Catherine Zita-Jones izašla sa klinike gde se bila sama prijavila baš zbog tog bipolara, jer nije više mogla da izdrži. Pa bila tamo pet dana, vratila se izlečena i svima preporučila da idu da se leče. Usput dobila ulogu u novom filmu.

Pa se iznerviram. ‘Ajde, evo idem da se lečim. Pa popizdim. Pa shvatim ono “fensi si bolest izabrala“.

Meni su taj F dijagnostikovali u šesnaestoj godini života, kad popularno nije bilo uopšte i još dok se svi ti selebritiji nisu setili da imaju takvu neku “bezazlenu“ boles’.

I to se ne leči! To je jebeno stanje koje traje. I kontroliše se. To vam je gospodo, laički rečeno, blaži oblik manične depresije. U malo težim slučajevima, piješ lekove celog života, u lakšim, kao što je moj, piješ lekove dok se ne “anuliraš“. Posle, učiš da živiš sa tim, prepoznaješ faze, učiš da kad si u maničnoj ne kupiš kuću na Havajima, ili se udaš za prvog kog ti kaže da si lepa. Učiš, da kad si u depresivnoj, jer si video tužnu reklamu, nećeš da umreš i da će da prođe.

Sve u svemu, to je stanje. Zajebano i teško. I ne leči se! Pogotovu za pet dana. I baš mi je ta trebala da mi kaže da ja treba da se lečim.

I što pizdim što mi ti takvi, trivijalizuju ozbiljnu bolest, sa kojom se mačujem jako drugo vremena, jer joj niko nije ponudio ulogu neko vreme.

Eto tako!

 
32 коментара

Објављено од стране на април 23, 2011 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , ,

Ja sam suuuuper

Ako nešto ne volim da čujem iz usta muškarca sa kojim bih se ja svojatala malo, je da sam suuuuuuper!

Zašto, interesuje vas? Ili ne? Ipak ću vam reći.

Prvo, znam da sam suuuuupeeeerr!

Drugo, to što sam suuuuper, po difoltu znači da od mene hoće da mu kompenziram neki kompleks, dok mu “ne komplekse“ leči legitimna, žena, devojka ili neka koju juri da mu bude žena ili devojka.

O! Aman više stvarno. Što me vole ti oženjeni i/ili zauzeti, pa to je neverovatno. I to ne oni što imaju devojke po mesec dva, nego što se vodaju po deset godina.

Elem, ja sam suuuper. Ja razumem, ja znam, ja osećam, ja pametna, ja šašava, sa mnom se može popije, može opsuje, nisam ljubomorna, posesivna, može gledamo fudbal i boks, može da igramo fudbal (ja da branim), komentarišemo ženske, igramo tekken i svašta još nešto. Za sve sam suuuuperr, samo nisam suuuuperrr da budem legitimna, zvanična devojka. ‘Ajde. Za to su sve one koje nisu suuuuuuupeer. Tako nekako sam ja ukapirala.

Ozbiljno, sad ono kad sam se skoro zaljubljivala i odljubila monUmentalno, tako sam sa se jednim davila do besvesti da ja to sve “ispipam“ teren, da se ne u’vatim opet za budalu, i kad me konačno smekšao, ja se opustih lepo, vidim lepo, kažem lepo: Sviđaš mi se, aj se dogovorimo šta će radimo, on meni reče da je jeo mnogo lepu pljeskavicu. Ja njemu da je idiot.

Al’ neće duša, moram ja sebi sve da objasnim, pa ga iscimah da mi objasni razloge svog idiotskog ponašanja. Kad sam dovoljno pritegla, prizna mi on, da se negde u međuvremenu našeg davljenja on pomirio sa bivšom mu ljubavi, al’ da mu to “poluprazno“, pa da mi nastavimo da se davimo (jer sam ja suuuuperr, jel’te), dok on ne odluči šta će! Mame mi tako rek’o i ostao živ. Ja da ti popunjavam poluprazno? Idi begaj bre!

I to sve zato što sam super! Pa majke mi bre, nije više fer, al’ ozbiljno vam kažem.

I tako kad čujem da sam suuuuuppeerr od nekog, prvo o’ću da se bijem, pa posle begam glavom bez obzira u poznato i nepoznato.

Ja sam suuuper!

 
27 коментара

Објављено од стране на април 18, 2011 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , , ,

Nevaspitana sam

Odem ja jutros kod lekara na hiljaditu kontrolu.

Ustanem u 6.

U 6 i 57 se nacrtam ispred dispanzera

Tamo stoji jedna žena i čeka. Dispanzer zaključan.

U 7.04 dolazi sestra i otvara dispanzer.

Žena i ja predajemo knjižicu i sedamo.

Čekamo.

U 7 i 16 minuta dolazi doktor.

Al’ mi ne čekamo kod doktora, nego prvo kod sestre na neke zajebavncije, pa onda tek doktor.

Čekamo.

U 7 i 22 doktor počinje da radi.

Al’ mi ne čekamo kod doktora.

Čekamo.

Dispanzer je pun.

Čekamo.

U 7 i 45 sestra uzima kartone i “počinje da radi“.

Odjednom, tap, ulazi neka žena preko reda.

Ivana šišti, al’ na finjaka. Ulazi za gospojom i izvini se, objasni da postoji red i da ga Ivana čeka već jako dugo. Ova joj kaže “šta bre?“. Sestra ćuti i kaže da joj je samo drago što uskoro neće više tu da radi. Ivana ponovi rečenicu da postoji red, da ga Ivana čeka 45 minuta, da je prva jedna ženica koja očigledno ne ume da se svađa, da sestra zna, da nas je videla jer smo je dočekali. Ona ćuti. Ova što uđe preko reda kaže da neće da izađe sad nikad (?!) i da je ona došla samo nešto privatno da je pita. Ja kažem da ja za to lepo mogla i telefonom da je pita, evo sad ima besplatnih minuta kol’ko ‘oćeš.

Ivana izvojeva pobedu. Žena ne ulazi preko reda. Ova počne da proziva kako treba. Uđe ono ženče, pa ja.

Dok radimo tamo šta treba da radimo, meni će sestra da sam ja nevaspitana. Ja sam nevaspitana?! Jesam, kaže mi. I treba da ponesem kućno vaspitanje. Ja udahnem i izbrojim do šesnes’ hiljada i opet lepo ponovim da nemam problem da čekam, ali ako se ispoštuje red. Opet ona meni da ja nemam kućno vaspitanje i mlada sam, mogu da čekam i da imam više strpljenja.

E sad, meni na to mladasiistrpljenje, pritisak roknuo na 800, ali pozicija u kojoj smo bile mi nije dozvoljavala da se izbečim, jer je u poziciji da me fizički povredi i nanese bol. Tako da odćutah, ali u sebi sam je psovala i sve to što sam mlada i nevaspitana i kud joj ne pokazah šta je nevaspitano, i kakve bre veze ima što sam ja mlada, ako sam mlada ne znači da sam budala i da neću bre da me tretiraju kao budalu….

Na kontoroli je sve super.

I jesam nevaspitana. Za ovu zemlju očigledno jesam. Time što sam vaspitana.

Eto tako

 
19 коментара

Објављено од стране на октобар 27, 2010 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , , , , , ,

Romantika

Ja mnogo volim internet, blagoslovenbio, koristim sve njegove prednosti. I sve kuckam, čitam, istražujem, skidam muziku, filmove i takoto.

I guglam sve što me interesuje, sve što se zapitam, za sve što se nađem u dilemi. Jeste da to ubija mentalnu gimnastiku i verbalnu dijareju, nema više da se raspravljamo oko svačega, pa ja misim da je ovo, ja mislim da je ono, sedneš pitaš gugl, i on sve zna, i ako pogrešiš u kucanju, on te lepo pita jel’ si to mislio, jesam to sam mislio, kako zna nanuuu muuu.

E koliko ja koristim dragi mi gugl, možete da vidite po tome što sam ja pre neki dan sanjala minđuše, neke lepe alke sa nekom suzom, i sve ih nešto oni spremaju za mene, pa ih prskaju nekim srebrnim sprejom, pa ih poliraju, mnogo neke bitne minđuše, mislim san baš ostavio utisak na mene. I pošto ja nemam u bližoj i daljoj okolini ljude koji znaju šta snovi znače, ne posedujem sanovnik, a isto tako niko u okolini mojoj, ja lepo pitam gugl, on kaže da ako sanjam da sam gledala minđuše, a jesam, da mi je na pomolu nova ljubavna veza. Nazdravlje. Eto da neko zna, ako isto sanja minđuše.

E sad, jedinu stvar koju nikad nisam izguglala, niti sam pitala nekog matematičara ili fizičara je šta je to i kako glasi Šredingerova jednačina.

Kakve veze Šredingerova jednačina ima veze sa romantikom? Sad ću vam kažem.

Pre jedno hiljadudvestadvajes godina, izašli tako moj drugar i ja na pivo – dva, u nekom parku, i tu bili neki ljudi, koji nam nisu baš drugari, al’ se znamo iz grada. I svako si imao neki svoj problem što ga mučio, ne baš problem, ali dilema, mukica, pitanje i tako nešto. I tu bio i neki tip, nemam pojma ko je, tad sam ga videla, i nikad više i on pričao sa svima nama. I op, neko ima problem, on mu da savet, op neko ima pitanje o nečemu, on zna odgovor, mene interesovalo nešto jebemligašta, on zna pa mi kaže, drugaru isto. Tu se i pojavi jedan tip sa ljubavnim problemom, a ovaj genije krene odma’ da mu daje neki superkul savet.

I tu moj drugar, tada student višelektrotehničkeškole, mu reče, čoveče pa ti znaš sve, je l’ znaš Šredingerovu jednačinu? (tad ga valjda mučila oko nekog ispita) i ovaj tip kao iz topa krene da mu priča Šredingerovu jednačinu.

Nama to bilo mnogo super i zabavno, i kao što kažem, nikad više nisam videla tog tipa, niti imam pojma ko je. Al’ meni to što bilo romantično, tako da se neko pojavi i zna bre mnogo stvari, i sad tako kad god vidim nekog muškarca koji me zainteresuje, ja ga pitam da li zna Šredingerovu jednačinu. I ne zna. Niko ne zna.

I neću da pitam gugl da mi objasni, imam taj neki trip, da će čovek mog života da zna Šredingerovu jednačinu, eto tako iz topa, odma’ da mi odgovori, pa ću ja da se iznenadim i tako sve nešto lepo, i to je za mene romantika.

 
18 коментара

Објављено од стране на октобар 23, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , ,

Zašto nastavnice pričate stvari koje su ilegalne?

Ne znam da li je zbog odustajanja od moje zen prirode, da li je zbog toga što te ova zemlja tera da stvarno postaneš divljak i ludak, ili zbog toga što patim od biblijskog pms-a, ali ja poludeh ovih dana.

Sve nešto me dotiče mnogo. Ovo sa paradom i nadolazećim nasiljem me tera da emigriram, pizdim i šištim svakodnevno, pa onda dobijem nenormalan nagon za plakanjem.

Gde god se okrenem, šta god i koga god čujem imam želju da mu pričam : “ti si idiot! Ti si idiot! Ti si idiot!“ i tako u krug. Nemam strpljenja više za budale i budalaštine, tako da se krijem od ljudi.

Jedino gde mora da imam strpljenja je posao, gde treba neku decu da naučim nekim stvarima kao što su komunikacija, razmišljanje, nenasilje, prave vrednosti, sve ono šta ih ova država uči da je nebitno.

Nekim njihovim stavovima i razmišljanjima sam blago rečeno zaprepašćena, toliko, da nekad stvarno mislim da me zajebavaju. Ali, mirna sam, trudim se, objašnjavam, argumentujem i rukama i nogama. Ponekad vidim na nekom detetu da se zamislilo, pa prihvatam to kao ličnu pobedu.

Da ne grešim, ima i par izuzetaka. Izuzetne dece, čije bi roditelje izljubila, ali su retka.

Elem, držim malopre čas petom razredu. Učim ih da njihova uloga kao đaka u školi se ne zaustavlja kod pismenih zadataka i odgovaranja, već da imaju pravo i obavezu da unapređuju školu na svaki mogući način. Da imaju mogućnosti kroz razne institucije i kanale da urade to. Zatim ih pitam šta bi oni promenili da mogu. Ima tu smešnih predloga, ima loših, dobrih, izuzetnih i nemogućih.

Na pitanje zašto su neki nemogući, objašnjavam da je u našoj zemlji to nemoguće, jer nam sistem nije tako uređen, da naša zemlja dobro organizovana po tom pitanju.

Iz prve klupe, slatko devojče diže ruku:

– Nastavnice da li smem nešto da Vas pitam?
– Naravno
– Nije baš ovo što radimo…
– Reci?
– A kako Vi možete da govorite te ilegalne stvari?

Ja se zbunim do stojedaninazad. Udahnem duboko i pitam:

– Koje ilegalne stvari?
– Pa to, protivzakonito je da se priča da Srbija nije dobra, da nije dobro uređena…

Ja udahnem još jednom, duboko, sprečim paru da mi ne izađe iz ušiju, zatvorim oči da mi ne pođu suze i počnem polako da objašnjavam, najbolje što mogu, da bilo kakva kritika društva i sistema, osnovana ili neosnovana, nikako ne može biti ilegalna.

Koliko me je razumela, jebemliga.

Završi se čas, ja krenem kasnije kući, a sve mi se kuva, u glavi, stomaku i duši. Ne znam da li da se derem na nekog il’ da zaplačem. Pa jebem mu mater. To dete je peti razred, 12 godina i već je društveno uslovljena da o majčici Srbiji ne sme ništa loše da se kaže.

Ja ću umrem ovde. Majkemi

 
21 коментара

Објављено од стране на октобар 14, 2010 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , , , , , , ,

Moja reakcija na poslednje sranje u ovoj močvari od zemlje (fudbal, golman, prebijanje)

Čujem informaciju.

Procesuiram.

Ne iznerviram se.

Prevazišla sam to osećanje.

Ovo je neka mešavina stidabespomoćnostiočaja i jebemliga čega.

Pišem frendu poruku da je krajnje vreme da emigriramo, em praktično em romantično.

Zajebava me da možemo i do Zaječara da odemo.

Moja odgovor: Zajebavaj se ti samo, ja ovakva osećam kolektivni stid za celu naciju. Idem na internet da tražim muža za papire. Jebati više stvarno sve.

I i to uradim.

Imam ponudu za Rumuniju i Holandiju.

Noć je mlada

 
7 коментара

Објављено од стране на октобар 12, 2010 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , , ,

‘Aj malo da maštamo

Razmišljam se nešto danas, i ne samo danas, da mi odjednom padnu neke ogromne pare u krilo, ruke. Ono da imam pare kao što imaju Beyonce i Jay Z, oni godišnje zarade zajedno 180 miliona dolara! STOOSAMDESETMILIONADOLARA!! Godišnje, ja ne mogu da zamislim kako izgledaju tolike pare.

E sad, šta bih ja radila sa tolikim parama? Bez da razmišljam o onim normalnim stvarima da obezbedim sebi egzistenciju do kraja života, svim mojima koje volim, ono – nekretnine, neko ostrvo pored Džoni Depa i tako to, garderoba i te stvari.

Nego pričam o onim glupostima što nam srce ište, al’ smo mnogo siromašni pa to sebi nikad ne može da priuštimo.

Pa sam malo maštala.

Prvo bih kupila sise, i nije me sramota da to javno kažem. Patim za njima mnogo dugo, i kupila bi ih da mi se smiri duša. Al’ ne neke velike k’o Pamela ili tako neke. Znam im veličinu i to milina ima bude. Ni prevelike ni premale. I znam kako, bez ožiljka, i znam koji američki doktor, sve me edukovao onaj moj dokoni kanal. Eto, to prvo.

Drugo, mrzim bre dlake. Razumem im svrhu, al’ majku mu evoluirali smo, ne trebaju nam više. Epa, ja bih se uputila na na ono lasersko, trajno depiliranje, epiliranje kako li se zove. Sve bi’ poskidala, samo kosu, trepavice i nešto malo obrva bih ostavila. Ostatak nek’ ide u pizdu lepu materinu. Koj’ će mi? Jedna velika muka manje.

Onda bih sebi kupila zoološki vrt. Mnogo volim zoo i kad bih mogla živela bih u njemu, što kao primerak, što kao gazda. Ali ne ovaj sa kavezima, gde su one depresivne životinje što spavaju ceo dan. Nego tako, na nekom ostrvu ili na ogromnom parčetu zemlje, gde sve kao žive u prirodnim uslovima, pa im tamo lepo, pa trčkaraju, razmnožavaju, a ja ih volim i šetam se. Milina.

Pa onda malo ovo moje zanimanje, otvorila bih takav jedan lep lanac prajvat škola i obdaništa, gde sam ja gazda i gde ima da se radi lepo kako treba i gde ljudi ima da budu odgovorni profesionalci i gde neće niko nikog da zajebava, a samo ima da proizvodimo srećnu decu i ništa više.

Pa bih onda pokrenula jedan projekat u glavi što mi čuči već veliki broj godina, al’ vam ga neću ispričam, jerbo sam paranoična da mi ga neko ne ukrade, pa to ti je. Al’ ima bude mnogo cool i mnogo dobro. Mhm!

Naravno, pokupovala bih moja dva željena kera Lema i Klema i čuvala bih i volela i mazila i pazila, sve nas mogu zamislim, eto, čak bih i za kola položila, pa vozim nekog hamera, ja sa sve sisama, iza vire dva boxera, Lem i Klem, idemo na neku plažu…eeeeee….milina…

Kad sam tako bogata i sa tolikim sisama, verovatno će onda neko i hteti da me oženi, pa bih proizvodila po jedan bejbad godišnje, pa bh volela, čuvala, pazila i mazila, pa bi oni odrasili u neke prelepe genijalce i rešili sve probleme na planeti….. tako da naravučenije ove priče je dajte mi pare 😀

I tako…poludela sam malo. Šta bi ste vi?

 
24 коментара

Објављено од стране на септембар 7, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , ,