RSS

Архиве ознака: posao

…While liberty stands naked screaming in horror…

Ja sam danas mnogo besna i suludničava iako sam počela jutros cvrkutanjem o trbušnjacima i Ogiju.

Nisam ja toliko jebivetrasta da ne primećujem ništa oko sebe. Pizdim ja i oko Cece, i oko preCednika, i dvorafarmevelikogbrata i onihtamoštosejebuajanemogutodanevidiminečujemabolimedupe, i oko Alo-a, i Amerikanaca što izazvaše cunami i oko trešanja i najviše oko ovog glupog naroda.

Al’ umorila sam se od toga da pizdim, jer rekoh već hiljadu puta, pa i opet – svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, sami smo si krivi za ovo. Tj nisam ja, ja sam genijalna, al’ ko dozvoljava sam je kriv, a narooood glup. I sve zaboravlja, i blesav i lenj, i apatičan i neobrazovan i neće da se obrazuje i samim tim, sedi, ćuti i trpi. Ako bre onda!

Nego mi žao mene i dragih mi ljudi, i to rekoh više puta. Ja ne dam, ne “svrstavam se sa njima“, ja se svađam na sitno, ne dam da me prave budalom i ako to rade kako god se okrenem, slavno izgubim u 9 od 10 slučajeva, al’ se nadam da sam bar pokazala zube, da vide dušmani da ne mogu sa mnom tako lako.

I ljuta sam i besna do besvesti oko nečega što se još nije razrešilo, pa ne mogu da vam pišem, al’ kad se reši sve ću vam napišem, sa sve imenima i prezimenima, ni to neće ništa da promeni, al’ duša će mi se olakša.

A što se tiče ove “socialno političke osvešćenosti“ i glupog naroda, rek’o Everlast sve lepo u ovoj pesmici, bez obzira da li neko živi u Ugandi, Americi ili Srbiji:

Blue sky, devil eye
Cyanide, suicide
Double down, let it ride
Lose your money
Bruise your pride
Easy come, easy went
Ghetto slums tenements
Things look real, Old Testament
Blame it all on the president

(Chorus)
The emperor’s got brand new clothes
And everybody but him knows he’s naked
But you don’t say a word
The emperor’s got brand new jewels
Wake up soon you silly fools
He’s naked
But you don’t say a word
The rich they get richer
The poor they get poorer
While liberty stands naked screaming in horror
The emperor raped her but we just ignore her
The rich they get richer
The poor they get poorer

Euthanize, youth will rise
Scrutinize, truth from lies
Time to revolutionize
Organize, weaponise
Easy come, easy go
Think I’m movin just a little bit too slow
Got front row tickets to the big freak show
Wait for the whole freakin’ thing to blow

(Chorus)

Homicide, genocide
Victimize, paralyze
Empathize and analyze
Compromise and vandalize
Easy come, hard to take
Wide awake the original fake
Find the heart, drive the stake
Wait for the whole freakin’ thing to break

(Chorus)

Ko razume, razume

Ko ne zna engleski, nek’ nauči

Ko neće, i za to me baš briga

Aj pa tako….

 
4 коментара

Објављено од стране на април 15, 2011 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , , ,

Evo me

Znam, nema me, ali nemam ni šta da vam pišem.

Dosadan mi život, a ne razmišljam o sveCkim i fliozofskim problemima. Razmišljam samo o tome kako mora promenim, posao, platu, grad, kako imam 26 godina i živim sa mamom i tatom, kako nemam momka, muža, decu i kućicu u cveću, al’ rekoh ne mogu svaki dan da vas smaram time.

Elem, pao sneg, a kako on padne, ja tako padnem u hibernaciju i ne izlazim ako ne moram. Pos’o – kuća, i eventualno neki prijatelj, da bih ih zadržala, pošto ih i ovako malo imam.

Zanimljive situacije nemam. Na poslu glumimo idiote, pušeći ispred dvorišta na -300, ionako nas deca mnogo poštuju, tek sad će da imaju novo stečeno poštovanje prema nama.

Jedan dan mi se dete ispovraćalo na sred časa, ostala krenuše da se guše, sve sam isterala napolje da ne naprave lančanu reakciju i to mi najinteresantnija situacija na poslu koju sam imala u poslednje vreme.

U sredu sam otkrila jednu seriju i to dosta kasno, jer je krenula sa emitovanjem 2008, koja zadovoljava sve moje geek kriterijume i od tada pa do danas dupe nisam pomerila dok nisam odgledala sve što postoji.

Išla sam kroz kuću kao manijak i maltretirala ukućane rečinicom “Kaaaakoooo je ovooooo coooool“. Mnogo sam uzbuđena i mnogo mi bilo kul. Sinoć sam zaspala sa sve naočarima, cigarama, pikslom, upaljenim svetlom i kompom. Danas sam završila poslednju izašlu epizodu. Sledeća izlazi tek u januaru, ne znam kako ću da izdržim, mnogo sam se navukla.

Radi se o seriji Fringe, toplo preporučujem svima koji vole te stvari.

Malopre mi puk’o nokat do pola, do živca. Sve zvezde sam videla. Sad imam zavoj na prs’.

I tako.

Eto me

 
9 коментара

Објављено од стране на децембар 13, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , ,

Zašto nastavnice pričate stvari koje su ilegalne?

Ne znam da li je zbog odustajanja od moje zen prirode, da li je zbog toga što te ova zemlja tera da stvarno postaneš divljak i ludak, ili zbog toga što patim od biblijskog pms-a, ali ja poludeh ovih dana.

Sve nešto me dotiče mnogo. Ovo sa paradom i nadolazećim nasiljem me tera da emigriram, pizdim i šištim svakodnevno, pa onda dobijem nenormalan nagon za plakanjem.

Gde god se okrenem, šta god i koga god čujem imam želju da mu pričam : “ti si idiot! Ti si idiot! Ti si idiot!“ i tako u krug. Nemam strpljenja više za budale i budalaštine, tako da se krijem od ljudi.

Jedino gde mora da imam strpljenja je posao, gde treba neku decu da naučim nekim stvarima kao što su komunikacija, razmišljanje, nenasilje, prave vrednosti, sve ono šta ih ova država uči da je nebitno.

Nekim njihovim stavovima i razmišljanjima sam blago rečeno zaprepašćena, toliko, da nekad stvarno mislim da me zajebavaju. Ali, mirna sam, trudim se, objašnjavam, argumentujem i rukama i nogama. Ponekad vidim na nekom detetu da se zamislilo, pa prihvatam to kao ličnu pobedu.

Da ne grešim, ima i par izuzetaka. Izuzetne dece, čije bi roditelje izljubila, ali su retka.

Elem, držim malopre čas petom razredu. Učim ih da njihova uloga kao đaka u školi se ne zaustavlja kod pismenih zadataka i odgovaranja, već da imaju pravo i obavezu da unapređuju školu na svaki mogući način. Da imaju mogućnosti kroz razne institucije i kanale da urade to. Zatim ih pitam šta bi oni promenili da mogu. Ima tu smešnih predloga, ima loših, dobrih, izuzetnih i nemogućih.

Na pitanje zašto su neki nemogući, objašnjavam da je u našoj zemlji to nemoguće, jer nam sistem nije tako uređen, da naša zemlja dobro organizovana po tom pitanju.

Iz prve klupe, slatko devojče diže ruku:

– Nastavnice da li smem nešto da Vas pitam?
– Naravno
– Nije baš ovo što radimo…
– Reci?
– A kako Vi možete da govorite te ilegalne stvari?

Ja se zbunim do stojedaninazad. Udahnem duboko i pitam:

– Koje ilegalne stvari?
– Pa to, protivzakonito je da se priča da Srbija nije dobra, da nije dobro uređena…

Ja udahnem još jednom, duboko, sprečim paru da mi ne izađe iz ušiju, zatvorim oči da mi ne pođu suze i počnem polako da objašnjavam, najbolje što mogu, da bilo kakva kritika društva i sistema, osnovana ili neosnovana, nikako ne može biti ilegalna.

Koliko me je razumela, jebemliga.

Završi se čas, ja krenem kasnije kući, a sve mi se kuva, u glavi, stomaku i duši. Ne znam da li da se derem na nekog il’ da zaplačem. Pa jebem mu mater. To dete je peti razred, 12 godina i već je društveno uslovljena da o majčici Srbiji ne sme ništa loše da se kaže.

Ja ću umrem ovde. Majkemi

 
21 коментара

Објављено од стране на октобар 14, 2010 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , , , , , , ,

Nudim se

Nije ovo ništa bezobrazno. Ovo je oglas. Treba mi pos’o. Još dva, tri, kol’ko može.

Pa da se samohvalim: Ivana je mlada, lepa, pametna i vredna. Završila je neki fakultet. I ima neki posao sa tim fakultetom, ali joj treba još.

Od 14 godine ima posao. Radne navike. Nema posla koji je njoj ispod časti. Zna da konobariše na fancy mestima, i u najvećim rupama. Kada bi mogla da bira, radije bi radila po rupama. Bolji ljudi.

Bila je tonac, montažer, konobarica, šef, sekretarica, sekretar, kafe kuvarica, čistačica, bejbisiterka… sve što vam padne na pamet.

Kad radi, ne zajebava se. Isto tako ne dozvoljava da je zajebavaju. Šarmatne i prijatne ličnosti. Na prvi pogled izgleda kao jebivetar, ali to se mišljenje brzo promeni. Kuva, pere i čisti bez problema.

Bilo koji posao dolazi u obzir. Od lepljenja koverta do kopanja kanala. (Kopala sam ih, mame mi, bivšem momku na vikendici, da sprovedemo neku vodu).

Ima samo dva uslova: da se dogovor oko love, ma kakav da je, ispoštuje. Ne zbog love, nego zbog poštovanja. I da može da se puši.

Zar nisam premija?

 
19 коментара

Објављено од стране на јул 3, 2010 in Ludilo!

 

Ознаке: , , ,

Malo neke patetike

Kao što znate, a možda i ne znate, ja sam se ovo vreme dok sam radila kao konj malo bavila politikom. Nebitno ko, šta, kako, u tu polemiku neću da ulazim, nema svrhe.

Politički sam veoma svesna, ali sam uvek izbegavala da pišem o tome, jer nekako, moj blog je za druge stvari. I ovo neće da bude post o politici. Već o nečemu drugom.

Ovo je bila najteža i najluđa kampanja koju sam ikad radila. Radilo se muški, guralo se na mišiće, bilo je nervnih slomova, drala sam i plakala u kancelarija, crkla od umora, izašle mi pubertetske bubuljice, ugojila sam se par kila, “na kašiku“ sam jela toliko odavno, da ne mogu da se setim kad je bilo, da vam ne objašnjavam koje probavne probleme imam zbog toga.

Elem. Bila je ludnica. Bila sam skroz drugačija, nisam imala svoj stari život, sve sam posvetila tome. Imali smo volontere i aktiviste sa strane, gomilu ljudi, šefove, i svi su me mnogo nervirali, i bila sam konstantno besna.

I juče pređosmo taj “celzijus“. ‘Tedoh da umrem dok ga nismo dočekali. Sve mi bilo nešto muka. I time se taj cirkus završava. I meni sad mnogo nešto žao. Svi odoše, jedan po jedan. I oni koji me nervirali, i one koje sam zavolela, i sve mi sad nešto teško i sve mi nešto prazno.

Ima nešto, u tome, kad onako, udarnički svi radimo zajedno za neki cilj. Frka, panika, pritisak. I sad toga nema. Odjednom. I osećam se kao izduvani balon.

I tako mi nekako žao.

Al’ vratio mi se život nazad.

I tako…

Vi? Kako ste?

 
8 коментара

Објављено од стране на јун 21, 2010 in Tužna sam

 

Ознаке: , , , , ,

Kontempliram o svemu i svačemu

Imala danas slobodan dan, pa se razvlačila po krevetima i internetu, pa sam napokon dozvolila sebi da malo razmišljam o drugim stvarima osim o poslu.

Pa sam odgledala kraj serije ‘’Lost’’, dosta se razočarala, ne može to tako, mora se meni objasni još gomila stvari, mislim okej je što su akcentirali iskupljenje I ljubav, al’ ne može da ostane neobjašnjeno tako mnogo stvari. Mislim, može, ali ja ću se ljutim.

Pa sam sam onda danas shvatila da sam se malo obrukala negde, al’ šta da se radi. Život je miks svega: sreće, ljubavi, patnje, bola, smeha, poniženja I takotih stvari, pa sam odlučila da me baš zabole za to.

I tako, opet sam zaključila da sam mnogo bitna i vredna. Vredna sam kao pčelica, završila sam ogroman posao, napokon dobila pohvalu (smeh) i zato imam danas ovaj slobodan dan.

I imam bre, kakoseonokaže, integritet i suvereni identitet, il’ obrnuto. Opet smeh ili smajli. Mnogo sam ista u situacijama kada ljudi krenu da se foliraju pred drugima, da im vire cipelke iz nečijeg dupeta, ja ostajem ja. Savršeno nesavršena, pametna, lepa, bahata i bez dlake na jeziku. Aha!

Zato i ‘oće svako na ovom mom poslu da me uda. Niko mi u kancelariju nije ušao a da nije imao idejno rešenje gde treba da se udam. Dal’ u Metovnicu il’ u Majdanpek, nije bitno, bitno da mogu. Smeh.

I nešto mi se zaljubljuje, dal’ što došlo proleće ili šta, nemam pojma, ali tako bi malko da se volim. Probala sam da se zaljubim pre neki dan, al’ nije išlo, al’ nema veze, bitno je da imam volju.

I tako…Nemam više problem sa nesanicom, to verovatno ima neke veze što nisam više lenja i besposlena, nego imam posao za 10 čoveka i tako to, tako da jebeš proučavanje nesanice, uzn’ite da radite nešto ljudi.

I za kraj, smejem se ovome ceo dan. Došli juče neki tipovi sa strane, jedan bio sa nama u kolima, dečko se zove Peđa, ovaj jedan ga sve vreme zove Žule. Posle tri sata, ortak i ja mu objasnimo da se ne zove Žule nego Peđa, on se prvo malo ubeđuje sa nama, al’ ukapira. Posle ga je malo zvao Vlada. Ode si čovek kući, mi se zapismo sa neka piva, da proslavimo urađen posao. Ovaj što ga zove Žule/Vlada, setio se čoveka, pa ga puklo na emocije, krene da okreće telefon, I samo čuješ razdragan glas : IGORE, gde si?!.

Ja padoh pod sto i ceo dan umrem od smeha kad se setim toga.

Eto to.. 🙂

 
7 коментара

Објављено од стране на мај 26, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , , , , ,

Samo da se požalim

Nisam lenja, majkemi. Kad treba da se radi, ja radim.

Nego mora se požalim, malo, moram!

Kao što sam vas već obavestila radim dva posla. Jedan je nastavnica, drugi nema veze sa mojom strukom, i taj mi okupira svo slobodno vreme, pa i ono koje nemam.

Od jutra do mraka radim, negde između trčim na svoj “drugi prvi posao“, pa se vraćam.

Juče sam bila 47 minuta odsutna (gledala sam na sat), dva puta su me zvali da se vratim i da uradim nešto.

Imam 5 šefa.

Imam 8 ruku, ali treba mi još 12. Minimum.

Imam 8 uveta, treba mi još najmanje dva.

Stignem da piškim jedanput dnevno.

Tuširam se i perem kosu (ako stignem) u šest ujutru.

Nemam stolicu, imam klupu.

Imam jedan telefon koji nema tonsko biranje, mobilni internet, prastari kompjuter i štampač u koji stane samo dvadeset papira

Hranim se nezdravo i sedim po ceo dan.

Ne mogu da stignem da idem na kontrolu kod lekara za one moje zajebancije.

I najmanje 6 čoveka mi se izdere preko dana oko nečega o čemu ja nemam pojma i nemam nikakve veze sa tim.

Hvala mi niko nije rekao, a o pohvali i priznavanju mog rada, ne smem ni da pomislim.

I jebem ti pare!

I samo sam htela da se požalim.

 
9 коментара

Објављено од стране на мај 19, 2010 in Ludilo!

 

Ознаке: , ,