RSS

Архиве ознака: sex

Abortus

Na faxu smo imali predivne vežbe iz etike. Svake nedelje, smo uz dosta širine, raspravljali o raznim etičkim pitanjima. Obožavala sam te vežbe, iako nekako sam ispadala najgora tamo. Jednom me optužili da branim teroriste, ali takav misandrstund moje ličnosti se često događa, pa se ne uzbuđujem.

Elem, na red je tako jedne nedelje došlo pitanje abortusa. Neke moje koleginice su donele fotografije abortiranih embriona i kao sad mi to svi da vidimo. Pošto smo u grupi od nas pedeset, imale tri muškarca, sve su se one raspričale kako “one nikad“, “to je ubistvo“, a na religijske argumente neću da se osvrćem.

Uvek mi je išlo na živce kategoričko odbijanje nečega. Taj stav – JA TO NIKAD NE BIH URADIO/LA. Ma otkud znaš?! Život je prevrtljiva kučka, može da te stavi u situacije koje nikad ni u najluđim košmarima ne bi mogao da zamisliš. Ja volim o sebi da razmišljam kao da znam kako bih volela da odreagujem u određenim situacijama, ali znam da neki faktor koji tresne iz vedra neba može to da promeni za sekundu. Zato, ne garantujem.

Da se vratimo na abortus. Medicina je utvrdila starosnu granicu do kada je to abortus, a od kada je čedomorstvo. Kako i po kojim kriterijumima, nisam ni ja baš sigurna, ali tako je, kako je.

Protivnici abortusa ne uzimaju u obzir život kao prevrtljivu kučku od života i ne razmišljaju mnogo o ekstremnim primerima kao što su deca začeta silovanjem. Ne razmišljaju o tome koliko je dovoljno traumatično biti silovan, a na sve to da se rodi dete svog silovatelja. Ne razmišlja se o teškoćama voljenja tog deteta. Ili da će jednog dana trebati da mu se objasni njegovo postojanje. Kako objasniti detetu da je njegovo postojanje zločin?

Na jednom forumu sam imala raspravu sa jednim tipom isto oko abortusa. Na bilo koji moji primer neverovatne životne situacije kao što je ova sa silovanjem, ili dečija trudnoća, on je odgovarao da onda sva ta deca treba da se daju na usvajanje. I okej, nekom jeste rešenje i to (ne osuđujem zaista), ali dati toj deci već tako lošu startnu poziciju, bez ljubavi, meni nekako to uopšte nije humanije.

Ili, ma i ako zaboravimo ekstremne primere, šta ćemo sa najobičnijim. Gde, dvoje odgovornih ljudi vode ljubav, učinili su sve da se zaštite, ali je kontracepcija zakazala? Oni nisu bili neodgovorni, mogu iz hiljadu i jednog razloga da ne žele decu u tom trenutku. I verujem da im ta odluka neće lako pasti.

Nemojte pogrešno da me razumete, nisam ja za abortus kao kontraceptivnu meru. Mislim da je svako odgovoran za svoje telo, i da bilo koja seksualno aktivna osoba MORA da bude seksualno odgovorna osoba i da vodi računa o svom telu. Kravetine koje idu na abortus kao kad idu kod frizera, da obave “to“ bi sve malo davila u nekoj kiselini.

Ali činjenica jeste, da ljudi nekad izaberu abortus. Kao najbolje rešenje u tom trenutku svog života. I da se trude da racionalizuju tu odluku koliko god mogu. Da prevrću u glavi sve opcije. I da nekad ta izgleda najbolja u tom trenutku. I zato, nemojte im suditi zbog toga. Oni to već dovoljno rade sebi

 
10 коментара

Објављено од стране на април 9, 2010 in Priče iz neke druge priče

 

Ознаке: , , , ,

O muško-ženskim odnosima, totalno nepovezano

Kako gde odem danas, kod Zelene, Šapke i naravno Mahlat, svi nešto pišu o muško – ženskim zajebavancijama, odnosima, ćurkama, “raspodeli“ moći i tako to. Pa i mene malo zasvrbi i ja to da lanem nešto po tom pitanju.

Od kad znam za sebe uvek ima ono da je ovo muški svet, da oni vladaju svetom i da je muškarac glava kuće. Pa se negde u međuvremenu pojavilo ono da je muškarac glava, ali da je žena vrat. I da žene mogu da vrte muškarca kako ‘oće, da će “zbog radi“ sexa muško da se pretvori u najvećeg tupsona i gluponju koji će zvezde da poskida zbog žene. A i ne samo zbog sexa. Literatura od vajkada, kao i moderna umetnost – film, je puna muškaraca koji idu na kraj sveta bore se sa aždajama, vetrenjačama, bandama razbojnika radi srca dame u nevolji.

Ja ne znam majke mi da se snađem tu i šta da mislim. Znam da postoje mnogo dobri muškarci koji su obično sa nekim rospijama koji cede život iz njih. Znam one malobrojne, kao što su moji ludi roditelji, koji funkcionišu normalno, vole se, poštuju, slušaju posle sto godina provodenih zajedno.

Ali… ja ne znam. Osim prvog (ozbiljnog) momka koga sam imala u životu, svi ostali su me zajebavali kako su znali i umeli. Ja stvarno mislim da sam super devojka. Ozbiljno. Jes’ da mnogo lajem i da “ne dam na sebe“, ali postajem ćurka kad sam devojka. Totalna. Ja ću da se polomim da ti učinim sve. Ja ću da se bijem sa aždajama i vetrenjačama da bilo sve približno savršeno. Ćutaću kad ne treba da ćutim, pogaziću sebe kada nikako ne treba, igraću pipirevku oko tebe, donosiću ti doručak u krevetu… Shvatate sliku? Verovatno zbog toga su me i zajebavali. Nemam pojma, u mom svetu je to osobina za poštovanje (mislim to što se trudiš da nekome, koga voliš, ugodiš), a ne za zajebavanje.

Drugo, one igrice – sad te zovem, sad te ne zovem, držim te na ledu, ovo – ono, nikad nisam umela da igram. Ja ako hoću da te čujem i da raspravimo nešto, ima da te izvučem iz tvoje mišije rupe i ima da se objasnimo.

Ne umem da flertujem. Ne umem da pričam dvosmislene pošalice i neke mudrolije. Ne umem da napišem ljubavni i slatki sms. Ali umem da ti kažem da te volim. Čisto i jednostavno. Umem da prekopam svet da nađem nešto što je tebi potrebno. Umem da reorganizujem ceo moj svet da bi se oboje osećali prijatno.

I da…šta sam htela uopšte? Pa ništa, samo malo da seruckam o ovome. Ja žene koje kontrolišu muškarce ne poznajem. Poznajem parove koji funkcionišu normalno i njima najiskrenije zavidim. I poznajem muškarce i parove, gde muškarac, da izvinete, drka ženu kako stigne. Gde nikad ničim nije zadovoljan, gde uvek hoće još, gde isisa svaki život iz nje, gde je zajabava, ne poštuje, ne zove, a sebi daje za pravo da je svojata, kontroliše njen život i bude apsolutno đubre prema njoj.

I ništa mi nije jasno. Na sve to znam predivne, predobre tipove koji nemaju curu iz jebemliga kog razloga. Onaj trip – svaka riba mora da padne na lošeg momka?

Razumem, bila sam poster girl za tu “organizaciju“. Ali bre to dopizdi. Nego kako dopizdi. Ja ne znam šta druge žene hoće. Znam šta ja hoću. Sigurnost. Da me neko poštuje. Da voli moje “bubice“. Da ne želi nikad da ih uguši. Da želi još i da ih pojača. Tako nešto. A to je u svakoj mojoj vezi bilo tako daleko.

Danas, koliko sam ja primetila, devojke privuku tipa time što su svoje, “lude i otkačene“, kad dobiju tipa, moraju da izgube svoj identitet da bi ostale sa njim.

I meni više ništa nije jasno…

Da li je moguće biti ćurka i kučka istovremeno? Verovatno jeste. Ne znam.

Izvinite, skroz sam nepovezana, ali krenuo me onaj moj kognitivni haos.

Ogorčena sam. Sve više i više razgovaram sa divnim ljudima, muškarcima i ženama koji su strašno usamljeni, a ako njih svi neki bilmezi i bilmezKe (izmislila sam i reč).

I gde se povlači granica? Koliko sebe čovek može da izgubi da ne bi bio usamljen? A istovremeno koliko može biti usamljen da ne poludi načisto?

 
14 коментара

Објављено од стране на септембар 19, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , ,

Juuuu…devojčica a tak’e reči da govori

Ja psujem. Mnogo. Svako ko ja sa mnom razgovarao biše od dva minuta može to da potvrdi. Meni psovanje kao treptanje. Niti imam pojma to da radim, niti mogu bez toga. Ozbiljno, ne foliram se. Ranije dok sam još obraćala pažnju na to šta mi ljudi kažu, pa kao mnogo psujem, nije lepo, rekoh da se korigujem. Pokušala sam. Nekako, nije isto. Ne mogu bre da dočaram emocije kako treba – ljutnju, zbunjenost, bes, sreću, tugu… ne ide.

Opet me kritikovali u poslednjih nekoliko dana, par različitih osoba. Pa rekoh da se posvetim tom fenomenu. Ovde, barem u ovoj zemlji Srbijici, ja ne znam ko psovke shvata ozbiljno. Kad mi neko kaže “jebem ti mater“ , ja ga ič ne shvatam ozbiljno. Niti zamišljam tu scenu u glavi, niti se nađem uvređenom. Niti razumem kako neko može da mi se drvi na jebemtimaterdatijebem kad istovremeno izgovara najgoru od svih psovki (koju ja zaista ne koristim)-detetijebem. Da jebem ja tebi narod koji takvu psovku može da izmisli.

A i ozbiljno. Većina psovki u našem narodu su vezane za neki sex. I kao to treba da bude nešto ružno, što meni, po defoltu u mojoj glavi nije. Što može da vodi to toga da se ovaj narod sablažnjava od dragog nam sexa, na svim poljima, o tome može da piše, a i pisala nam draga Mahlat.

E sad. Kad upotrebljavati psovke. Imala ja i tu kritiku. Ne mogu tako svugde da govorim. NARAVNO da ne govorim tako svugde i sa svima. Pa majku mu, imam ja neku meru. U svojoj sobi, sa svojim prijateljima, na svom blogu, fejsbuku mogu da psujem kol’ko ‘oću! I ‘oću. U školi, na fakultetu, na poslu, u pozorištu (koje nemamo ovde, baj d vej) ne psujem.

U stvari mnogo me sve to nervira, ta fama oko psovki. Kao to je ružno. Možda i jeste. Meni nije. Ali mi nekako licemerno. Kao šta, uvrediš se? Stvarno? Ozbiljno? Ako se ozbiljno uvrediš, evo, neću pred tobom više da psujem. Obećavam.

A tek argument da nije lepo žensko da psuje, mi ide na živce. Ako je već to nešto ružno i nađeš se uvređenim, treba da se uvrediš i kad te psuje i muško i žensko. Dalje ? Nema. Ne mogu se setim.

Ali, ozbiljno bre ljudi. Neko ti kaže yebise i ti treba se naljutiš?! Ja ne. Hvala mu.

 
15 коментара

Објављено од стране на септембар 8, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,

Lažu bre

Muškarci. Lažu. I ovo je rečenica koju oprezno izgovaram. Ali mi se krčka u glavi već neko vreme.

Uvek žene lažu, mandaju, pretvaraju se, kalkulišu i slično. Ali muškarci bre lažu!

Ne razumem taj fenomen. Razumem da laže ženu sa kojom je u nesrećnom braku već milion plus godina. Stvarno razumem, pa me linčujte ako treba.

Spetljala sam se. Opet sam spavala samo 5 sati, i to iscepkanih pet sati. Šta sam htela da vam kažem.

Svojim dugogodišnjim druženjem sa muškarcima, i to svakavim, utvrdila sam jedan fenomen. Fenomen osvajanja. Njima, interesantno da “osvoje“ nekog. Njihova reč. Posle toga, ništa. Dotična im nije više interesantna. Polome se oko cice da se zaljubi u njih, onda ide sex, a onda ide ništa. Ali nemojmo da shvatimo pogrešno, sex nije glavni cilj. Glavni cilj je potpuno predavanje duše i tela u ruke onih za koje tvrdim da lažu.

Tokom godina i tokom mog ličnog ispitivanja ovog fenomena, pokazalo se da obrnuti redosled predavanja duše i tela ništa ne menja. Ako “predaš“ samo telo, jer hoćeš da se zabaviš, da kažem prostim rečnikom ako hoćeš samo da se kresneš ili da imaš neku kres kombinaciju, oni što lažu nisu zadovoljni. Umesto da budu zadovoljni što ih je neka uopšte pogledala i pustila u sebe, ne! Smrtno se uvrede što dotična nije zaljubljena u njih, ne piše im ljubavna pisma i ne seče vene. A nju boli dupe. ‘Oće da se zeza.

E tu onda počinju laži. On je voli. Ona je najlepša, najpametnija, najluđa osoba u njegovom životu. Oni ima “energiju“. Nikad nije upoznao takvu osobu. Imaju neku konekciju, neki “vajarles“, ona “zrači“, ona je posebna. U početku se dotična misli na kakvu je ovu budalu naletela, ali ‘ajd. Prija joj. Ego je to. Sujeta, pogotovu ženska. Pa joj onda dozvoljava da bude sujetna. Bahata u svojoj sujeti. Da se opusti. Spusti gard. Da joj se okice postepno zakacle. Da dobije onaj teleći pogled. Da pomisli “Možda i ovo nije tako loše“, “Možda ON nije tako loš“, “Možda ovo može da uspe“..i slične gluposti. Posle određenog vremeno, ona se opušta. Uzvrati po neku lepu reč. I onda je neko vreme sve lepo. Dok se ona prepušta dotičnom lažljivom mamlazu, on je ne pušta. Stegao je u svoje lažljive kandže.

A onda on polako beži. Ređe se javlja, još ređe viđa. Smišlja glupe izgovore dok na kraju skroz ne nestane.
A dotična ostane sama sa sobom misleći se koj’ se kurac desio. Dala mu sve što je ‘teo na početku. Onda je mandao. Zašto? Zašto je bilo potrebno da je emotivno raznese, da bi bio zadovoljan svojom tzv muškošću? Koji je bre to trip sa osvajanjem?!

Lažu bre. Da znate. Lažu!

P.S. Apsolutno je nebitno da li je ovo autobiografska, polubiografska ili izmišljena priča, ne tražim nikakvo “tešenje“ ili tome slično. Ovo je sociološki fenomen sa kojim sam htela da vas upoznam.

 
6 коментара

Објављено од стране на септембар 1, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,

Hehehehe

Koliko sam se smotala predhodnih godinu – dve, da sam potpuno zaboravila neke stvari.

Sexom i udarom na mušku sujetu se vlada muškarcima.

Zlobno se smejem. Šta ću…

hehehheehehe

 
3 коментара

Објављено од стране на мај 7, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , ,