RSS

Архиве ознака: sise

‘Aj malo da maštamo

Razmišljam se nešto danas, i ne samo danas, da mi odjednom padnu neke ogromne pare u krilo, ruke. Ono da imam pare kao što imaju Beyonce i Jay Z, oni godišnje zarade zajedno 180 miliona dolara! STOOSAMDESETMILIONADOLARA!! Godišnje, ja ne mogu da zamislim kako izgledaju tolike pare.

E sad, šta bih ja radila sa tolikim parama? Bez da razmišljam o onim normalnim stvarima da obezbedim sebi egzistenciju do kraja života, svim mojima koje volim, ono – nekretnine, neko ostrvo pored Džoni Depa i tako to, garderoba i te stvari.

Nego pričam o onim glupostima što nam srce ište, al’ smo mnogo siromašni pa to sebi nikad ne može da priuštimo.

Pa sam malo maštala.

Prvo bih kupila sise, i nije me sramota da to javno kažem. Patim za njima mnogo dugo, i kupila bi ih da mi se smiri duša. Al’ ne neke velike k’o Pamela ili tako neke. Znam im veličinu i to milina ima bude. Ni prevelike ni premale. I znam kako, bez ožiljka, i znam koji američki doktor, sve me edukovao onaj moj dokoni kanal. Eto, to prvo.

Drugo, mrzim bre dlake. Razumem im svrhu, al’ majku mu evoluirali smo, ne trebaju nam više. Epa, ja bih se uputila na na ono lasersko, trajno depiliranje, epiliranje kako li se zove. Sve bi’ poskidala, samo kosu, trepavice i nešto malo obrva bih ostavila. Ostatak nek’ ide u pizdu lepu materinu. Koj’ će mi? Jedna velika muka manje.

Onda bih sebi kupila zoološki vrt. Mnogo volim zoo i kad bih mogla živela bih u njemu, što kao primerak, što kao gazda. Ali ne ovaj sa kavezima, gde su one depresivne životinje što spavaju ceo dan. Nego tako, na nekom ostrvu ili na ogromnom parčetu zemlje, gde sve kao žive u prirodnim uslovima, pa im tamo lepo, pa trčkaraju, razmnožavaju, a ja ih volim i šetam se. Milina.

Pa onda malo ovo moje zanimanje, otvorila bih takav jedan lep lanac prajvat škola i obdaništa, gde sam ja gazda i gde ima da se radi lepo kako treba i gde ljudi ima da budu odgovorni profesionalci i gde neće niko nikog da zajebava, a samo ima da proizvodimo srećnu decu i ništa više.

Pa bih onda pokrenula jedan projekat u glavi što mi čuči već veliki broj godina, al’ vam ga neću ispričam, jerbo sam paranoična da mi ga neko ne ukrade, pa to ti je. Al’ ima bude mnogo cool i mnogo dobro. Mhm!

Naravno, pokupovala bih moja dva željena kera Lema i Klema i čuvala bih i volela i mazila i pazila, sve nas mogu zamislim, eto, čak bih i za kola položila, pa vozim nekog hamera, ja sa sve sisama, iza vire dva boxera, Lem i Klem, idemo na neku plažu…eeeeee….milina…

Kad sam tako bogata i sa tolikim sisama, verovatno će onda neko i hteti da me oženi, pa bih proizvodila po jedan bejbad godišnje, pa bh volela, čuvala, pazila i mazila, pa bi oni odrasili u neke prelepe genijalce i rešili sve probleme na planeti….. tako da naravučenije ove priče je dajte mi pare 😀

I tako…poludela sam malo. Šta bi ste vi?

 
24 коментара

Објављено од стране на септембар 7, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , ,

Šta mi sve fali i/ili imam viška

(Znam ja da je sada frka oko ovog bezobrazluka od 6% na dvanaest ‘iljada i da bi svi da pišu o tome, ali ja ne mogu. I neću. Samo ću se iznervirati, rastužiti i pasti u depresiju. Mogu da idem da se bijem, al’ ne mogu sama. A pošto su svi totalno inertni, ja ne mogu sama. Izgleda da je tačna ona, da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje. Ja sebe ne računam u narod. Ja sam, bre, Ivana!)

Mnogo sam kljakava, bolešljiva i rašrafljena. I tako danas pijem kafu na velikom odmoru u Dedinoj školi, čekajući da mi neki divni ljudi učine neku uslugu, koju nisu obavezni, ali opet mi čine jer su, kao što rekoh, divni. Hvala Deda. I tako, pijem ja kafu i razmišljam se.

Ja sam statistička greška. Začeta sam preko spirale. Čitala u nekom članku da se to jako retko dešava i da je na nivou statističke greške – prema tome, ja sam statistička greška. Nije da mi je to ikada smetalo, naprotiv, u teškim pubertetskim i usamljenim godinama, sam tom činjenicom opravdavala posebnost mog postojanja. Još manje je smetalo mom ćaletu koji se hvalio da je on majstor i da za njega nema prepreke.

Sa šest ili sedam godina sam imala penicilnski šok. Primila injekciju i sve počelo da pišti i da se okreće. Imala zvučne halucinacije, spašavali me tako, provela noć u bolnici i tako. Potvrdili alergiju na penicilin. Tako mi piše na svim zdravstvenim dokumentima, debelim crvenim slovima CAVE PENICILIN!!! Sa tri znaka uzvičnika, uskličnika, radosti i ushićenja. Smrtno sam alergična na njega. Ne smem ni da ga omirišem. Ozbiljno. Čim priđem onoj prostoriji gde te bockaju, meni se pada u nesvest. Ne primam u toj prostoriji injekcije kada sam bolesna, već me premeštaju neke druge. Ne moram ni da vam kažem koliko me sestre zbog toga vole.

Isto neko to doba, Ana i ja trčimo kroz zgradu, ja se sapletem i padnem na stepenik. Pravo na gušu. Rascepim se sve. Da je bilo santimetar niže, ne daj Bože, ko zna da li bih trtljala ovde sada. Sve mi zinulo. Bolnica, ušivanje, lep ožiljak.

Prvi, drugi razred, ja jurcam kroz kuću, sapletem se o sopstvene noge, zabijem glavu u drveni naslon od fotelje, šraf od naočara me raseče pored oka. Krvoliptanje na sve strane. Bolnica, ušivanje, ružan ožiljak.

Opet isto neko to doba, ja jurcam napolju po okolnim zgradama. Pogađate, sapletem se i padnem. Ali bitno je gde! Neki savestan građanin (budala) je tog dana pokupio svu srču od stakla po okolini i stavio je na jedno mesto. Ja sam, naravno, pala na to. Srećom, nekako sam se presamitila i izvela neku egzibiciju, da sam samo ruku “umočila“ u onu srču. Kao da su zaklali omanju kravu. Isekoh šaku, tu odmah iznad onih vena koje tinejdžerke vole da seku. Ja, pikavac, ulazim u obližnji frizerski salon, da operem ruku, a iz mene ide krv i neće stane. Ona se izbezumi i pošalje me kući. Ja dolazim kući, sve iza sebe ostavljajuči finu crvenu liniju, i pitam mamu: “Je l’ sam isekla vene?“. Reče mi ona da joj se tada sve okrenulo i u stomaku, nogama i glavi. Bolnica, prošlo bez ušivanja, prilično cool ožiljak.

Drugi razred, ja u muškom wc-u, mali ‘arambaša, bijem se sa dečacima. Sima me šutne u stomak, ja se presamitim od bolova koji ne prestaju. Učiteljica me pošalje kući, ja ne mogu da stignem. Stignem do ujke i ujne, odmah u bolnicu, hitna operacija slepog creva. Da sam još malo čekala, puklo bi. I taj ožiljak mi se sviđa.

U trećem razredu mi je bilo zabranjeno da se okrećem po onim gelenderima. Ja sam to, naravno, radila. Jedan dan sletim na ivičnjak, booooli, ali ne smem da kažem. Odlazim kući i kažem da sam pala na kamen. Prošlo deset- dva’es minuta, ne prestaje. Ja priznam. Vode me u bolnicu, naprsnuće ključne kosti. Gips mesec dana. Milina.

U petom razredu me udarila kola. Ma gde udarila, razvalila me. Kratak medicinski izveštaj: šest preloma na butnoj kosti, polomljena nadlaktica, rameni zglob i ključna kost (ona ista) i hematom k’o druga glava na glavi. Pločica i pet šrafa na nozi, šipka u ruci. Glava se smanjila sama. Pet meseci u gipsanom koritu. Dve rehabilitacije da prohodam ponovo. Dok sam bila u gipsu, sjebali me još malo. Prvo mi se napravi dekubitis na laktu, pa koža na tom delu nije htela da mi raste više. Neke silne pare dadoše moji da stigne nešto iz Nemačke da mi poraste koža. I dan, danas odvratno izgleda i to ne osećam. Borski lekari me ostavili duže u gipsu nego što treba, pa mi se kičma iskrivila i dobila sam torako – lumbalnu skoliozu 16 stepena. Posledice nemam, osim toga što mi je noga malo kraća, pa nosim uložak u obući da ne bih ćopkala kao veliko pingviče, uz uložak ćopkam kao malo. I to da radim kao vremenska prognoza. Nikad ne grešim. Ruka boli kada da se vreme menja drastično iz toplog u hladno ili obrnuto, noga kada će kiša da pada. Glava počela da zajebava sada na ovo ludilo od vremena.

U prvoj srednje mi našli tumor. Ojhaaa! Ne onaj zli, nego onaj dobar. Fibroadenom na levoj dojci (kako mrzim izraz dojka!). Lečiše me nekim alternativnim (koga su kasnije priznali zvaničnim) lekom. I to nestade. Stručna javnost bila zapanjena. Bez ožiljaka.

U drugoj srednje dobih prvu F dijagnozu. Kao neki stelt bombarder F 43. Neki poremećaji ponašanja sa promenama ličnosti. Radila sam i onog Rošraha i još gomilu testova. Dobih fine neuroleptike i obavezno posećivanje psihijatra u narednih 6 meseci. Prođe i to, dijagnoza osta. Ne smem nikada da imam oružije, a i bolje je tako.

Na fakultetu sam dobila drugu F dijagnozu. Napadi panike. F 41. Mislila sam da ću d’umrem. Otkazala mi desna ruka, pristisak mi se popeo na 300, i završila u hitnoj. Kažu ništa mi nije, fizički. Opet ja kod čika doktora za glavu. Samo što je ova radila na studentskoj poliklinici pa je mrzelo. Tako mi prepisala lekove koji se daju za šizofreniju, rekla mi da se bavim pilatesom i da čitam Valjarevića, jer je on “oslobođen anksioznosti“. Kreten. Nađosmo mama i ja, preko blagoslovenog nam interneta, stručnjake za kognitivno – bihevioralnu terapiju, i naučih ja da kontrolišem taj problem. Hvala Jagodina!

Pre mesec dana opet mi našli one vesele tumore. Ovog puta dva. I u jednoj i u drugoj. Moji prijatelji im dali vesela imena – Kalkuta i Rahmanjinov. I tako opet pijem eksperimentalan, sada već, zvaničan lek. Pa će vidimo šta će biti.

Nisam vam spomenula od deteta da imam migrene koje, ako ne saniram na vreme, me odvedu u hitnu na novalgetole. Ni hronične bronhitise na svaka tri meseca, koje ja samo pojačavam cigaretama koje iz usta ne vadim. Ni to da mi se povremno desi zapaljenje vežnjače, pa izgledam kao da me je neko tukao. A ni to da kada mi jednom mesečno dođu oni dani, toliko me sve boli da želim da mi odma’ neko spuca neki morfijum pravu u venu. I da toliko pravim poplave da moram da se presvlačim stalno.

I tako..
Nisam ovo ispisala da bi se neko sažalio na mene. Niti sam pisala da se ja žalim. Nikako. Nego tako, došlo mi. I da me bolje zamislite, ako me već zamišljate.

A što se tiče onih 6%, to su bre rešivi problemi! Samo neko treba imati volje, a u međuvremenu, ja slušam ovo:

 
20 коментара

Објављено од стране на март 27, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,

Ja, kao žena od kompromisa

Čitam Suske kako piše, između ostalog, da te u ovoj zemlji gledaju kao nenormalnog ako ne gledaš razne parade, menjanje žena, operacije, veliku braću i slično. To me podseti na jedan skorašnji susret sa starim prijateljem, kojeg sam uvek smatrala jednim od pametnijih i normalnijih ljudi.

Krene on meni da objašnjava, kako, ako sam ja tako pametna i otvorena, ne bi trebalo da pljujem po stvarima o kojima ne znam dovoljno i da bi prvo trebalo da vidim i znam neke stvari, da bih mogla da sudim o njima. Moje argumente, da mi je dovoljna sekunda toga pa da me bude sramota i da mi 6 čulo odmah proradi za đubre i nekvalitet, nije hteo da uvaži. Krenu on meni da objašnjava kako je njemu život jaaaaaakooooo lakši od kada je prihvatio kontakte sa drugom stranom i postao čovek od kompromisa.

Pošto sam ja, dokazano u prošlom postu, budala, krenuh ja da preispitujem svoj zdrav razum. Možda sam ja ipak malo snob, mislim toliki narod gleda toga, jeste narod je glup, ali možda tu ima nešto interesantno. A i ako nema, bar ću moći da kažem – eto gledala sam, sranje je. Iako ću da umrem od sramote ako kažem npr da sam gledala “Kursadžije“ ili tako nešto…

I tako reših ja da budem žena od kompromisa, i sinoć sa ogromnom glavoboljom krenem da šetkam kanale na tv, ne bih li zatekla takvu neku emisiju za opštenarodno veselje. Kao za baksuza (ili na sreću) nisam naletela ni na jednu takvu emisiju. Ali naletela sam na nešto drugo. Na nekom kablovskom kanalu naletim ja na one emisije o plastičnim operacijama. Mislim se, i ovo je nešto! ‘Ajde da odgledam ovo. Još ima najava za 2 uzastopne epizode, milina! Sve se uzbudih.

Krene emisija, pa kao tu neki doktor i njegova žena kako imaju bračne probleme, ne slažu se u vaspitanju dece. Uuuuuu jebote, ovo je još edukativnog karaktera, ja kao budući pedagog odma’ se zainteresovala. Pa pređu na drugog doktora kome žena treba da se porodi, pa se svađaju jer on ne bi hteo da bude prisutan na porođaju. Drama, jebote, što bar semenke nisam kupila, ali operacija još uvek nigde.

Ti doktori, naime, rade u Holivudu, kao mnogo su uspešni, lepi i doterani. Pa onda idu u neku popizdinu da pokažu buduću manekenku, kojoj sve ide u životu, osim posla, jer nema velike, pristojne grudi. Tu se ja odmah zainteresujem. Super! Većinu svoje adolescencije sam propatila zato što nemam grudi, sada ću valjda da vidim kako život može da mi bude uspešan ako imam grudi.

Onda se opet malo vratiše na bračne probleme, pa idemo na operaciju. Ako niste znali, ako hoćete da napravite sise, to možete uraditi na 3 načina. Prvo: mogu da vas iseku negde ispod grudi i da vam ubace one balone. To je najbezbolnije, ali vam ostaje ožiljak, a to nikako nećemo. Zatim, vam mogu iseći bradavice (skrooooz) i otvoriti vam sise. Majke mi, skinu bradavice kao poklopac i onda kroz taj otvor ubace one balone punjene silikonom, i posle vrate poklopac, zašiju sve. Bez ožiljka. Treći način, koga lep doktor sa bračnim problemima, psoebno preporučuje mladim devojkama, je da vam iseku pupak, ubace dve šipke ispod kože od pupka do grudi, rastegnu vam kožu i onda kroz te šipke ubrizgaju neki rastvor da vam se napumpaju grudi. Bez ožiljaka. Fabulozno.

Dok sam ja odgledala ovo, smučilo mi se nekoliko puta. To je bre čerečenje, invazija na telo i koj’ bi normalan čovek prolazio kroz ovo, ja nemam pojma. Moje grudi mi već tada mnogo lepo izgledale.

Onda su radili neke liposukcije, gde im zavuku neku šipku od pola metra u salo i onda ga isisavaju. Majko moja mila kao ono jezivo izgleda, kao da ih biju, sakate. A ono salo, curi li curi. Pa su jednoj to salo stavljali posle u dupe, da ima “brazilsku zadnjicu“. Fuj.

Posle su lomili neke noseve nekim čekićima, zatezali neke face, punili usta nekim čudima uz napomenu da ih masiraju svakih sat vremena narednih 24 sata, a ja se smanjivala u onoj mojoj fotelji. Na kraju prikazaše onu manekenku kako pozira pored nekih automobila, sa novim prekrasnim sisama, zahvaljuje se doktoru koji je rešio probleme sa ženom oko vaspitanja svoje dece, a onaj drugi je dobio sina i prisustvovao porođaju.

A ja, kao žena od kompromisa, zaključim da niko normalan ovo đubre ne može da gleda i da sam izgubila sat vremena u životu. Ali ostajem dosledna sebi, ovih dana ima da odgledam neku paradu ili sličnu emisiju, čim je u’vatim. Pa ću vam ispričam kako je bilo.

 
11 коментара

Објављено од стране на март 24, 2009 in Tv, novine i slične ljudske gluposti

 

Ознаке: , ,