RSS

Архиве ознака: smeh

Trtljam, po tezama…

Odma’ na početku da se izvinim. Od kada sam se “vratila“, rešila sam da budem skroz ažurna, da vam redovno pišem, odgovaram na komentare, da vas čitam i komentarišem.

Ali samo imala izuzetno, hm, pa da kažemo zauzeta dva dana.

Al’ ‘ajmo po tezama opet

– Plan je bio ovakav: petak rođendan u kafani sa onako, baš boemskim ljudima. Subota – svadba! Nedelja – prvi maj.

– Nisam bila sigurna kako ću to da izdržim, mal’ko sam se bojala da ću da umrem 🙂

– Rođendan je protekao kao i svi takvi rođendani, dobro društvo, dobra klopa, dobro piće, odlična muzika i muzičari sa kojima sam se odma’ sprijateljila, sve sam odmah zavolela onog što udara tercu. Rođendan se produžio do ranih jutarnjih sati, tako da ja stigoh kući u sedam sati ujutru

– Ustala u 10. Da se spremam za svadbu. Malo sam trokirala, al’ imam ja još snage.

– Drug i ja se spremili za svadbu. Izgledali smo ko članovi porodice Adams. Boje nam nisu jača strana

– Ne znam kako, ispade da sam upala na svadbu “elite“. Mnogo para sedelo oko mene.

– Pokupila par novih socijalnih kompleksa

– Prestala da pijem koka kolu. Izgubila socijalne komplekse.

– Besramno lagala i uživala u tome. Sad shvatam zašto ljudi lažu 🙂

– Smejala se bez prestanka jedno 49 minuta.

– Mnogo dobro se zezala.

– Stigla kući u 12

– Probudila se ujutru u 6 jer sam bila GLADNA

– Planirala da odem na jezero da proslavim prvi maj, ali me Bog isvojim vremenskim nepogodama spasio. Ne bih izdržala.

– Kunjala ceo dan.

– Jedno pet puta doživela nervni slom što ne mogu da prestanem da jedem, što se gojim i što nemam telo kao što sam imala sa 17 godina.

– Rešila da me stvarno boli dupe i da uživam u svakoj sekundi svog života, jer drugi nemam.

– Našla najbolji sajt i vrištala od smeha pola dana

– Mnogo vas volim sve onlajn ljudi, nemate pojma koliko mi značite!

 
15 коментара

Објављено од стране на мај 2, 2011 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , , , , , , , ,

Ja sam suuuuper

Ako nešto ne volim da čujem iz usta muškarca sa kojim bih se ja svojatala malo, je da sam suuuuuuper!

Zašto, interesuje vas? Ili ne? Ipak ću vam reći.

Prvo, znam da sam suuuuupeeeerr!

Drugo, to što sam suuuuper, po difoltu znači da od mene hoće da mu kompenziram neki kompleks, dok mu “ne komplekse“ leči legitimna, žena, devojka ili neka koju juri da mu bude žena ili devojka.

O! Aman više stvarno. Što me vole ti oženjeni i/ili zauzeti, pa to je neverovatno. I to ne oni što imaju devojke po mesec dva, nego što se vodaju po deset godina.

Elem, ja sam suuuper. Ja razumem, ja znam, ja osećam, ja pametna, ja šašava, sa mnom se može popije, može opsuje, nisam ljubomorna, posesivna, može gledamo fudbal i boks, može da igramo fudbal (ja da branim), komentarišemo ženske, igramo tekken i svašta još nešto. Za sve sam suuuuperr, samo nisam suuuuperrr da budem legitimna, zvanična devojka. ‘Ajde. Za to su sve one koje nisu suuuuuuupeer. Tako nekako sam ja ukapirala.

Ozbiljno, sad ono kad sam se skoro zaljubljivala i odljubila monUmentalno, tako sam sa se jednim davila do besvesti da ja to sve “ispipam“ teren, da se ne u’vatim opet za budalu, i kad me konačno smekšao, ja se opustih lepo, vidim lepo, kažem lepo: Sviđaš mi se, aj se dogovorimo šta će radimo, on meni reče da je jeo mnogo lepu pljeskavicu. Ja njemu da je idiot.

Al’ neće duša, moram ja sebi sve da objasnim, pa ga iscimah da mi objasni razloge svog idiotskog ponašanja. Kad sam dovoljno pritegla, prizna mi on, da se negde u međuvremenu našeg davljenja on pomirio sa bivšom mu ljubavi, al’ da mu to “poluprazno“, pa da mi nastavimo da se davimo (jer sam ja suuuuperr, jel’te), dok on ne odluči šta će! Mame mi tako rek’o i ostao živ. Ja da ti popunjavam poluprazno? Idi begaj bre!

I to sve zato što sam super! Pa majke mi bre, nije više fer, al’ ozbiljno vam kažem.

I tako kad čujem da sam suuuuuppeerr od nekog, prvo o’ću da se bijem, pa posle begam glavom bez obzira u poznato i nepoznato.

Ja sam suuuper!

 
27 коментара

Објављено од стране на април 18, 2011 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , , ,

Ma kakvi crni trbušnjaci….

Rekoh vam u prošlom povratničkom postu da sam se opet ugojila. Nazdravlje.

I isto vam rekoh da me boli dupe. Epa nije baš tako, malo sam vas slagala. Nisam se bacila na ona gladovanja kao što umem jerbo sam definitivno zaključila da ja VOLIM bre da jedem i da ne mogu toga da se odreknem.

Ali sam mudro zaključila da ću da se trudim da potrošim to što unesem, a to nije nimalo lako, jer unosim brate muški. Neće se lažemo. Nisam ja od onih što pričaju “ma i voda se lepi za mene“. Normalno da se sve “lepi“ kad jedem kao svinja. Tačka.

I tako ja idem svuda peške, od kako se otopio sneg, gde god treba, tamo – vamo. Čak idem posle posla (kad mogu) do prijatelja koji radi na skrooooz daleko na kraj grada, pa se vraćamo peške kući jer je on muškarac od 116 kila, pa da se stanjimo. Jes da 8 od 10 puta svratimo usput na neku klopu, al’ bitan je trud, da? 🙂

Elemmmm, ja juče imala milijardu i jednu obavezu, pa nisam stigla da uradim i svoju dnevne vežbice za smanjivanje pojasa oko strukića koji mi nenormalno ide na živce, pošto se u farmerke uvlačim kašikom za cipele.

Pridveče svratim do moje drugarice one najbolje u univerzumu i do onog dečka Ogija koji mi je najbolji drugar. On sad zna da me zove Ivana, a ne više Iana. Sad sklapamo cele rečenice, vodimo razgovore, znamo da brojimo do 10, pa i malo više, učimo boje, a znamo kako se kaže maca, kuca, zeka na engleskom, i tako još neke stvari.

I da se vratim na naslov. Kakvi bre crni trbušnjaci i vežbice?! To meni uopšte ne treba kad provedem sat vremena sa Ogijem. Nije ni čudo što mi drugarka ima ukupno 14 kila sa sve odećom.

On i ja smo šizeli i đuskali uz funky muziku osamdesetih, tako da sam aerobik precrtala sa liste za taj dan. Posle smo se valjali po tepihu i radili te iste trbušnjake dok smo učili da brojimo. Posle je bilo – Ivana donesi loptu, pa mogu i pilates da precrtam sa svoje liste.

Sve u svemu, kome trebaju trbušnjaci kad imam Ogija? Je l’ da? Da.

A vi vidite kakav je to frajer:

 
12 коментара

Објављено од стране на април 14, 2011 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , ,

Kako sam provela jesenji predah

Imali smo mi prosvetari taj jesenji predah. Četiri dana, od četvrtka do nedelje.

Ja rešila da odem do Bg-a u posetu prijateljima i porodici.

Prvenstveno onoj mojoj prvoj drugarici koja se letos udavala, dobila je sina, pa gre’ota da ga ne vidim.

Tako da me je polazak još iz starta istraumirao, jer idem da vidim dete, ne mogu praznih ruku da odem, konsolidujem se nekako napokon sa lovom, odem da pazarim, pa se sve iznerviram i izneurotišem po prodavnici što je sve plavo i ljubičasto i jebemti ko to izmisli. Nađem CRN skafander. Oduševim se. Kupim.

Zaputim se. Prvi dan je prošao super. Sa drugarkom i bebcem ceo dan, on frajer ima čitavih mesec ipo, provele smo se, već kako se ljudi provode pored bebe od mesec ipo. Vodile smo ga u prvu šetnju u kolicima. Izmorile i komirale od spavanja.

Photobucket

Photobucket

Sutradan se videh sa gospojom Mahlat i njenom porodicom. Kako je to bilo, možete da zamislite da je bilo super, jerbo Mahlat je Mahlat u svoj svojoj slavi :P. Imala sam i privilegiju da prisustvujem njenom kratkom ali eksplozivnom besu na ljudsku glupost. Prenos uživo. Umreh od smeha.

Uveče se dogovorila sa drugom da izađemo malo, već kod njega smo slistili pristojnu količinu vina i semenki gledajući “Dva sata kvalitenog programa“ i umirali od smeha. Ko skoro nije ponovio to gradivo, toplo preporučujem, vanremenski je.

Posle me izvedoše, on i njegova grlfrend, u KST. Nisam tamo izlazila ni kad je trebalo, kad bejah student, al’ što da ne sada. Lepo sam se razveselila dok me muvali klinci, i svi se zovu Mihajlo. ‘Il me zajebavali 🙂

Sutradan sam patila od opravdanog mamurluka i biblijske gorušuce pa me negovala sister moja divna tinejdžerka, sve je šaljem u prodavnicu a ona se triput presvlači dok ja premirem. Šalim se, zlata je vredna.

Nabavila sam i psihopatu preko fejzbuka. Poslao mi zahtev da budemo drugari, ja 90% toga prihvatam, osim ako nisu oni arapi i turci koji ‘oće se žene, učenici ili neki što imaju mnogo različite životne filozofije od mene iliti neki šabani. E, taj mi onda lepo pošalje naduuuugačko poruku i inbox, sve pristojan, al’ da ja vidim da nije on baš “sa svi dani u nedelju“, i ne umem da odgovorim na to, jer sve što odgovorim ima da bude pogrešno. I ne odgovorim. Ubrzo stigne druga gde me čovek lepo iznapada da sam ja isfolirana i ovakva i onakva. Obrišem.

Uveče sam se videla sa prijateljicom gde sam pila koka kolu i jela kokice zbog gorušice i mamurluka i obarala te iste kokice i kokakole jer mnogo sam smotana bila i nisam imala koordinaciju pokreta.

A poslednji dan, tj danas je svet odlučio da sam ja retardirana pa da se tako ponaša prema meni.

Odsecam se ja sa sestrom da tražim da kupim plutu, treba mi za one moje custom uloške za cipele za feleričnu nogu. Uđemo u neki “Uradi sam“. Mnogo veliko. Nigde nikog da pitam gde da tražim. Nabasam na jednog i pitam ga gde je pluta.

– Plutu imamo samo u rolni
– …Dooobro. Je l’ mogu da je vidim (ja se uvek zbunim na te takve zagonetke)

Uputi me on tamo negde, zamalo nismo izašle iz objekta, nađemo plutu od hiljadu kvadratnih metara u rolni. Niti imam toliko cipela niti ću da poživim toliko da ih iznosim. Opet na “informacije“, pitam ja

– Ova pluta u rolni, je l’ može da iseče?
– Ti kući možeš da je sečeš kol’ko ‘oćeš
– ??!?

Odemo. Sestra umire od smeha, ja psujem.

Vozimo se tramvajem do sledeće destinacije, obe sedimo, nije gužva, ja sedim “naopačke“, sedište okrenuto unazad. Ulazi neka bakica, sa sve nekom koferčinom, ja lepo pristojna ustanem da ona sedne, ona se izdere na mene “ Ne mogu ja da sedim tako naopačke!!!“

Ja opet zbunjena zbog te zagonetke, sestra umire od smeha.

Jebavasmo se po gradu još malo i došlo vreme da pođem kući. U autobusu kataklizma. Hiljadu ljudi. Problem sa mestima i kartama. Postoje ljudi koji nisu naučili prostu činjenicu da ako imaju povratnu kartu, treba da je overe tj urade rezervaciju. I tako se stvaraju dupla ili više sedišta. Neka deca plaču koja prvi put putuju sama, jer nedokazane budale neće da ustanu, ljudi se deru, svađaju, ima nas 200 u busu.
Jedna nedokazana budala je sedela do mene i meni je objašnjavao kako on ima povratnu kartu i NEKAD TO NIJE BILO TAKO I ON NEĆE DA USTANE. Ja mu objasnila da moje mp3 slušalice i novine koje čitam znači da ne želim da razgovaram, pogotovu ne sa njim.

To ga nije sprečilo da razgovara sa čovekom koji sedi iza mene, glasno, da ga čujem preko Maynarda na najjače, niti ga je sprečilo da sedi, pa još malo na mene nije seo, da mi pljuje na levo uvo i tako to.

Ja popizdim, pitam ovog tipa iza mene da zamenimo mesta da bi njih dvojica lepo mogli da pričaju ne preko mene. On se nasekirao zbog gospođe koja sedi do njega, sa kim će ona da priča. Vidim gospođa se obradovala što sam i njoj život spasila, kad sam sela do nje, ćutala je sve dok nismo stigli i još mi se zahvalila dok je izlazila iz busa.

Ostatak puta sam provela pokušavajući da neutrališem zvuke razgovora ove dvojice koji su se drali sve vreme, drugim uvetom sam pokušavala da ne čujem Zdravka Čolića koga drajver autobusa mnogo voli, skidajući kaput i oblačeći ga na smenu, jer su nas prvo o’ladili, a posle su rešili da nas obare.

I tako, stigoh kući.

Dve stvari me razveselile mnogo danas.

Ova:Photobucket

I

Ova:
Photobucket

 
17 коментара

Објављено од стране на новембар 7, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , , , , ,

Dragi dnevniče…

Danas sam ustala izuzetno vesela. Jes’ da sam juče odgledala 11 epizoda za redom nove sezone True Blood-a i da sam sanjala svakakve psihopate vampire, al’ ustala sam vesela.

I jeste da sam se sinoć istuširala pred spavanje, a to je u našoj kući postala prava avantura jer u kupatilo idemo sa motrcanglama. Zašto, pitaš se? Zato što nam se fensi slavina sjebala, pa da bi “prebacio“ vodu na tuš moraš da zahvatiš motorcanglama ono što je ostalo od tog dela i da vučeš kao manijak na gore. Ja sam, opet ustala vesela danas.

Pa sam se nešto smejala iako mi mnogo ‘ladno, čim temeratura padne ispod 35 stepeni, a kamoli kad tresne ovako dole i duva vetar i padne kiša. Ne, meni bilo smešno, i Čak Noris i neki klipovi na jutubetu, e ‘el znaš da Čak Noris razume žene? Dobar je….

Pa sam onda tako vesela otišla na pijacu sa mamom da kupim patlidžan da ga stavljam u zamrzivač, da pravim moju najfabulozniju pitu od plavoga paradajza. I “pao je dim“ u gradu i mnogo se teško disalo, al’ mama i ja smo se smejale dok sam ja ljubila bebe patlidžane kako su slatke. I dovukle smo kući 10 kg patlidžana da ja iseckam i spakujem u naš novi frižider i zamrzivač. Zove se Max, dala sam mu ime. Nov je. Kupili smo ga skoro, zato što nam je stari crk’o. Imali smo ga 2 godine i 20 dana, a garancija mu je bila 2 godine. I niko nije shvatio zašto je preminuo. Sve mu radi, al’ on neće. Nema veze sad imamo Maxa. Crn je. Frajer.

I onda sam ja tako vesela seckala i pakovala taj patlidžan, jedno dva sata, pa me malo zabolela ruka, i leđa, i noge, jerbo sam felerična, al’ nema veze. Kad mi prođe dijeta, jer nemam više 16 godina i gojim se na brzinu, ima da spremim moju fabuloznu pitu, pa ću da jedem i uživam i sve će bude lepo.

I tako, baš sam vesela

 
4 коментара

Објављено од стране на септембар 11, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , , , ,

Thanx for the memories

Ove 2010 godine pravim presek ovde. Pre sutrašnjeg dana, pre prvog septmebra, pre posla, obaveza, neizvesnosti i ostalih čuda koje dolaze.

2009 je bila teško sranje. Jedva sam je preživela. I bez ikakvog optimizma sam ušla u ovu. I počela je loše. Katastrofalno loše. Januar je bio mali pakao za našu porodicu.

Kroz februar smo se provlačili beživotno.

U martu je stigao posao.

U aprilu sam se izlečila od tuge.

U maju je je stigao još jedan posao, gomila novih ljudi, ogroman umor i jedno od boljih zezanja u mom životu. To je trajalo do kraja juna. Naučila sam tako mnogo o svemu i svačemu i opet zavolela sebe. I zahvalna sam mnogim ljudima zbog toga.

A od jula sam ponovo naučila da uživam, da budem impulsivna, da lanzam, da se zezam, da prihvatam sve što mi život pruža, da odlučujem u sekundi i da uživam u svakoj sekundi ovog predivnog leta.

Dobila sam nove ljude u mom životu, nove prijatelje. Neke stare sam naučila da gledam drugačije i da ih volim baš takve kakve jesu. Neke sam izgubila i bila malo tužna zbog toga, ali naučila da prihvatam stvari kakve jesu i da ne pizdim previše zbog stvari koje ne mogu da promenim.

Naučila sam da ćutim i da uživam u ćutnji. Shvatila sam da, ma koliko god se trudila, ne mogu da se zainteresujem šta drugi ljudi rade sa svojim životima. Isto tako, da me bude baš briga šta oni misle da ja radim sa svojim.

I bilo mi je tako lepo! Oh kako mi je bilo lepo. I svesna sam da ne može tako da traje zauvek. Znam da jedan takav predivan period mora neminovno da se završi. Da je prevelika koncentracija sreće na jednom mestu. I da ne smem da silim da se nastavi. Da moram da pustim. I da uživam u uspomeni na taj predivan period u svom životu. Da ne pokušavam da nastavim jer ću time samo da obezvredim uspomenu na to.

I tako…temperatura je drastično pala, počinju kiše i vetar, nema više mog predivnog sunca. Od sutra počinju obaveze i sve je to okej.

Ja se samo zahvaljujem univerzumu za uspomene koje imam ovog leta. Samo to.

 
7 коментара

Објављено од стране на август 31, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,

Kol’ko dugo nisam pisala, zaboravila sam da smislim naslov (Ima dobre muzike)

Čudno je kad naučiš da ćutiš. Stvarno mi dobro ide. Zaprepastila sam samu sebe. Nemam više potrebu da svima kažem SVE. Dobro biram. Tako da mi to malo otežava pisanje na blogu.

A i nije samo to. Bukvalno nemam vremena. Malo sam regresirala. U stvari ne znam koja je ovo faza mog života. Možda treba malo da obnovim razvojnu psihologiju.

Na godišnjem sam. Još malo. Ali kao da sam na raspustu. Maksimalno ga koristim i nemam nameru da stanem. Putujem, ludujem, zezam se, izlazim, vraćam se u ranim jutarnjim časovima, veselim se, družim se. Pomeram svoje granice impulsivnosti. I što je najlepše, uživam u svakom trenutku.

Pomenula sam u nekom od prošlih postova da sam toliko dugo bila tužna da sam zaboravila kako je dobro osećati se dobro. Ja sam dobro. Srećna sam, zaista. Nije mi život odjednom postao, savršen, daleko od toga.

Evo baš pre neki dan sam imala neki privatni haos, nešto što me povredilo i isteralo iz takta, ali ja nisam reagovala na to kako bi obično. Dopustila sam da prođe kroz mene, da ga izanaliziram, da objektivno sagledam svoju ulogu u tome, razmotrim svoju i tuđu krivicu, da shvatim da ništa ne mogu da uradim povodom toga, i da nema svrhe da depresiram oko toga, život će već da odradi svoje, svojim tokom. I šta god bude, biće okej.

I trudim se, kroz svu zabavu, da reorganizujem svoj život. Pokušavam da promenim zaposlenje i stambeno pitanje. ‘Oću da se “relociram“. Negde gde ću imati mnogo više mogućnosti i izbora. I tako sam malo jurila i tražila i kao našla nešto. Ali to nije ispalo kako sam ja zamišljala. Ne može tako. Pa sam malo bila tužna i uplašila sam se da ću ceo život da živim u Boru, sa mamom i tatom, u narandžastoj sobici. Ali neće biti tako, ne odustajem. Imam još hiljadu opcija i probaću nešto, i uspeću u tome. Jer sam ja Ivana, i ja sam neuništiva i ja mogu sve.

I bila je Gitarijada. I svirala su Bjesovi. Bjesovi su jedan od retkih bendova sa našeg govornog područja koje ja slušam. Fenomenalni su mi, i odavno sam zaljubljena u njihovu muziku. I nikada nisam uspela da ih čujem uživo. Nekako, kad god su oni svirali u Bg-u, dok sam ja živela tamo, ja sam bila u Boru, ili nisam imala para, ili tako neka glupost. Sad skoro, kad su svirali u Negotinu, ja sam morala da radim i nisam mogla da odem.
Kada sam čula da nastupaju na Gitarijadi, čvrsto sam rešila da ih ne propustim. U to vreme mi se palo neko putovanje u Beograd. Uspela sam da sve reorganizujem i obavim oba.

I eto mene na Bjesovima! Sa finim društvom, razveseljeni od alkohola, čekamo do 4 sata ujutru, trpimo Đorđa Davida da bismo čuli Bjesove. I na neki način to je bilo super, jer su ostali oni koji iskreno vole Bjesove.

I šta da vam kažem? Ne da me nisu razočarali, nego su mi samo zacrtali da više nikada ni jedan njihov koncert ne propustim, jer sam mnogo do sada već propustila. Evo, i sad se ježim kad se setim. Već sviće, Marinko urla Sve će se doznati, ja skačem, i pevam i šizim, okrenem se, vidim moje prijatelje kako to isto rade, i srećna sam.

I to je to.

A vi slušajte malo muziku. Dobra je. Ja idem da iskoristim i današnji dan

 
3 коментара

Објављено од стране на август 10, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , , , , , , ,