RSS

Архиве ознака: spavanje

E svašta!


Spavanje je za mene postala veoma opasna aktivnost.

‘Ajde što sanjam sve i svašta pa kad se probudim ne znam da li mi je gore ili bolje što sam se probudila.

‘Ajde i to što neretko se budim u sred noći vrišteći ne znam ni ja zašto.

I to što se nekad probudim utrnutih ruku i nogu, da mi ponekad treba dva do tri minuta da mi krv ponovo prostruji da mogu da se pokrećem.

I to što zabijam nokte do krvi u šake, a jednom sam nabila nokat u oko

‘Ajde i to što sam se pre neko jutro probudila tako što sam se izvila u vrlo neprirodan položaj i zdamnula glavom u radjator. Kad je prestalo da boli, postalo je smešno.

Ali sad sam zaprepastila samu sebe. Uspela sam da UGANEM RUKU dok sam spavala!! U stvari toliko me boli, da sam počela da sumnjam da sam je možda slomila.

E svašta stvarno!!

 
11 коментара

Објављено од стране на децембар 7, 2009 in Ludilo!

 

Ознаке: , , ,

………

Spavam kada ne želim.

Ne mogu da spavam kada želim.

Čini mi se da sam pošašavela više nego obično

 
5 коментара

Објављено од стране на август 17, 2009 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , ,

San


Sanjala sam san.

Okrutan san.

Vezan za sve ono što me muči ovih dana.

Veoma okrutan san.

Ne znam da li je to neka poruka ili čisto moj preopterećen mozak

Nisam uspela u tom snu. Kažem, veoma okrutan san.

Ali ipak mi je ostavio nadu.

Da ako uradim nešto, možda i uspem.

Ali ja se nikako ne sećam šta treba da uradim.

Veoma okrutan san.

 
5 коментара

Објављено од стране на август 15, 2009 in Tužna sam

 

Ознаке: , , ,

Insomnia


Odavno nisam popizdela kao jutros.

Kad sam sinoć napisala prethodni tekst – nešto posle 12. Da kažem da sam zaspala dva sata posle toga. A ustala sam pre sat vremena.

Preko dana bih samo spavala. Samo me nešto ošamuti i baci u krevet. A ja ne volim da spavam. Spavanje je gubljenje vremena. Volim da spavam ponekad. A to ponekad je bilo noćas. A ne moguuu. I to nije prvi put. To mi se dešava već nekoliko noći.

Još me opet jutros, pre nego što sam ustala, u’vatio onaj trip da šlogiram. I to me Džejn podseti sa njenim člankom. Malo, s vremena na vreme, uhvati mene to, da se tripujem da šlogiram, baš zato što znam kako to da proveravam. Pa onda onako bunovna pokušam nešto da kažem, pa ne ide. Pa moj šuntav mozak to prevede da ja ne umem da sklopim rečenicu i da šlogiram. Pa dižem ruke iznad glave da vidim da li mogu da ih održim. Pa pokušavam da pročitam nešto da vidim da li mi se mešaju slova. Kako da mi se ne meša nešto kad sam sva ošamućena.

I ustadoh nekako. I vidim vreme. A vreme je – USRANO. Neka kiša, prohladno. Što se bre nisam udala u Tunis?! Oni imaju 11 kišnih dana godišnje! AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA…….

I tako…

Dobro jutro…

 
10 коментара

Објављено од стране на август 12, 2009 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , ,

Ma svašta nešto!

Mnogo volim da gledam onu seriju o forenzičarima iz Las Vegasa. Ali samo odatle, one druge dve ne volim. Sviđa mi se onaj Grisom, pametan lik napravljen za potrebe serije, naučnik, moralno “širok“ i tako dalje da ga ne dužim.

Skinula ja tu seriju sa dragog mi interneta, sve što je izašlo( a ima mnogo) i tako gledam već danima. Desi mi se da opičim i po deset epizoda dnevno. A juče sam je gledala, paaaa skoro ceo dan. Skroz sam bila prebivena posle prvog mau-a, pa sam ležala kao krava ceo dan i buljila u monitor.

Zašto vam to pričam? Pa kad buljite ceo dan u gomilu ubistva, probušenih glava, delova tela, creva i jetre, svašta će sanjate. Znači odlepila sam noćas. Čak sam se i probudila i sve me boli.

I tako sam ja noćas bila i tamo i ovamo. I bili me neki, i pucali u mene pištoljima. Pa se onda teleportiram negde i jedem neka creva. Pa se posle teleportitam u porodilište sa mojom mamom gde obe treba da se porađamo, a nemamo ni stomak, ali nam kao vide bebe. Pa se onda telimo tri dana, pa dolaze neki doktori, pa kao to je neki medicinski fenomen beba bez beba(?!?!), pa nam oni to objašnjavaju. Pa kako da mi bude dobro?! A što je najgore to mi nije prvi put da sanjam kako rađam tu bebu koja nikako da se rodi jer je u stvari nema. Mora da obnovim Frojda da vidim šta to znači.

E, a još juče, pošto znate da sam kljakava, hipohondrična i blago medicinskofenomenična, opet počelo oko da mi se zatvara. Ono moje zapaljenje vežnjače. I opet mi naduveno oko kao da me je neko tukao. Ne mnogo, doduše, jer me mama juri od juče da mi stavlja hloramfenikol (valjda ga napisa kako treba). Juri me i od jutros. Tako da vam ovaj post pišem gledajući kroz jedno oko, pošto mi drugo zatvoreno i masno.

A i nedelja je, pa ja ne idem u prodavnicu. Ja nikad ne zaboravim da kupim sve što treba, ali je neko zaboravio da mi kupi cigare jutros. A to može mnogo da me iznervira od ranog jutra. A nije ni jutro. Ustala sam kasno, a ja to tako ne volim, odma’ mi se čini da sam izgubila pola dana.

A još mi i voćni dan dijete danas, a to me mnogo nervira, jer mi se voće smučilo, a sad će skoro mesec dana kako sam na dijeti, i gladna sam bre.

I loše je vreme napolju, a kad će više da bude lepo vreme? A?!

Da rezimiramo, dakle: Ustala sam kasno, jer sam sanjala neke horore i aždaje, ustala sam sa zatvorenim i naduvenim okom, gladna sam, nemam cigare i loše je vreme.

I uopšte nisam htela da vam pišem o ovome danas…

 
6 коментара

Објављено од стране на мај 3, 2009 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , ,

Buđenje

Htedoh hiljadu stvari da napišem jutros, al’ mi nešto ne ide
Sve pišem, brišem, pa opet brišem, pa malo cokćem i tako to..
A i sve me neke ozbiljne teme spopadaju od jutros

Pa sam batalila.

Lepša polovina je ubeđena da ga mrzim, već danima ga budim iz slatkog sna.

Pre neki dan, otišao on za Zaječar, biJo neki koncert nekih repera koje on sluša. Ja elegantno zaobišla. Dogovor bio da se javi kada dođe, ne bi li smo se možda videli.

Oko pola jedan noću, mene u’vatili neki pundravci. Uznemirih se nešto, pa gde je, zašto se ne javlja, april je, da mu se ne daj bože nije nešto desilo. Pošaljem poruku pristojnog pitanja da li je živ, ne odgovara. Tu se vrtim još malo, pa pozovem. Živ je. Aj ću spavam.

Al’ cvrc. Pundravci me ne puštaju. Vrtim se celu noć, budim se na pola sata, na petnaest minuta, buljim u telefon, ne javlja se čovek. Pa me opet u’vate crne misli.

Dočekam jutro, dva’es’ do deset, vrtim se za to vreme, ‘oću – neću da pozovem. Ma pozvaću, bolje da se dere na mene što sam ga probudila, nego da izludim skroz. I tako i bi. Izdra se malo na mene, al’ živ je. Ja srećna, pundravci srećni.

Sutradan, ja ustanem, zajebavam se nešto po kući, pa da zovnem lepšu polovinu da vidim šta radi. Pogledam na sat, dvanest je sati, može.

– tu tu tu tu tuuuuuuuuuuu
– Da?
– Ej ćao, šta radiš?
– Pa da….

Opet malo dranja na mene. Na kraju mi je zabranio da ga zovem. Zvaće on mene.

Malopre mi doooosadno, iščitala vas sve, komentarisala, za sebe ne umem da napišem, pregledala ostale sajtove, aj da vidim šta radi lepša polovina. Pola jedan je, nema šanse da spava. Nije izlazio sinoć. Nije se drao na mene. Pitao me šta ‘oću i kada sam odgovorila, samo mi rekao aj ćao. Ili nije ni to. Vratio se da spava. Ako može. Ako ne, sada će da me zove da se dernja.

I tako, al’ šta mogu, ja to sve iz ljubavi….

 
6 коментара

Објављено од стране на април 23, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,