RSS

Архиве ознака: teretana

Čisto onako, došlo mi….

Od juče se dvoumim i troumim da li da napišem sledeći post. Kao isuviše je intimno. Ja nemam svoju intimu i upravo o tome treba da se radi u ovom postu. Ali mi je žao tate koji mi je već rekao da možda ne bi trebalo da pišem sve i svašta.

Upravo u tome je caka. Ja svima dam svoj život odma’, tu na otvoreno, pa ti vidi da li me hoćeš ili nećeš. Tako da, izvini, tata.

Juče razgovaram sa mojim najboljim prijateljem u univerzumu, Burtonom, o mojoj emotivnoj prirodi i moji socijalnim statusom u ovom gradu, našoj kafani i okruženju. I kada sam njemu istresla ono što me muči i o čemu filozofiram ovih dana, shvatila sam da nije to tako strašno, pa mogu i vama.

Ja nisam neka “riba“. Mislim lepa sam, onako. Ništa posebno. Imam svoje kvalitete (hahahahhaha). Ranije sam bila zgodna, sada ovako podgojena i nisam baš. Retko se šminkam i doterujem, u poslednje vreme sam nešto poludela, pa mi dođe povremeno, ali ne izgledam spektakularno. Niti želim. Izgledam upravo onako kako želim.

Za fizičke nedostatke ili viškove, obično se zajebavam rečenicom – šta me briga, ja imam ličnost. E to je najzabavnije, što ja stvarno imam ličnost. I što sam nekako najzanimljivija njima. Pričam o muškom polu. Kada god dođe neko iz nekog drugog grada u našu popizdinu, odma’ se zakače za mene. Ne za one lepe, našminkane, mirišljave. Za Ivanu. Interesantna sam. Da se ne lažemo, prija mi pažnja, imponuje mi. Ali mi ne prija pozadina toga.

….digresija, da bi se objasnile neke stvari:

Zajebano je odrastati u Boru kao individua. Od prvog razrade osnovne škole, pa i pre, imala sam problem da me prihvate deca. Uvek sam nekako bila drugačija. Nisu me voleli. Teško sam sticala prijatelje. Primarni razlog za to je moja bolna iskrenost i moja nesposobnost da se foliram. A ljudi to, naučila sam, ne mogu da prihvate.

Tako sam odrastala veoma bolno i usamljeno, uz teška razočarenja od drugova i drugarica koji sam smatrala prijateljima.

Pubertet sam imala ludački! Svaka čast mojima kako su preživeli to. Ništa nisam zaobišla – bežanje od kuće, alkohol, droge…Radila sam svašta, proživela sam svašta. Ne kajem se zbog svojih postupaka. Sav taj skup iskustva čini mene, osobu koja sam sada, a ja se sebi prilično sviđam sada.

Između ostalog, imala sam sex u životu. Nekako je ispalo da samo ja u Boru radim “to“. Niko drugi. Pa je pored epiteta kučka, počeo da me prati i drugi na slovo k. Generalno me baš bolelo dupe, ali povredi me povremeno. Jer je ničim izazvano. Imala sam momke. Pa šta?

U stvari lažem da je ničim izazvano. Tu završavam ovaj digresivni izlet i vraćam se na početak. Izazvano je sve mojom iskrenošću. Od kastrofa sa prijateljima iz detinjstva, prijatelje jako pažljivo biram. Ljude oko sebe odma’ obavestim o sebi. Istresem sve iz sebe. Dam celu sebe. Ovo, ovo, ovo i ovo sam ja. To i to i to i to sam radila. Uzmi me ako hoćeš, PRIHVATI ME, ali ovakvu kakva jesam celu. Ako nećeš u redu je, ali nemoj se folirati da si me prihvatio/la, pa posle ispadne da sam ti mnogo, da ne možeš da podneš. To samo mene povredi.

E sada da se vratim na moju socijalnu prirodu. Znači, ja tako interesantna i zanimljiva sam – klovn. Zabavljač u njihovom životu. Jao, kako je luda i šašava Ivana. Retko ko je u stanju da moju iskrenost shvati ozbiljno, onako kako se nadam, da sam je objasnila.

Svi bi deo mene, mog “ludila“, za kratko vreme. Da se zezamo. Retko ko želi da mi bude prijatelj i da me voli. Jer sam ja veoma zahtevna i teška za prijateljstva. Dam celu sebe, ali i mnogo tražim.

Vremenom sam naučila da koegzistiram sa svojom ulogom u timu. Imam oko sebe kvalitetne ljude koje me prihvataju, i retko kada može da me pogodi to što me shvataju neozbiljno ili pogrešno. Ali nekad me baš raznese, kao pre neko veče. I eto..

Što se tiče moje emotivne prirode, plakanje je uvek bio sastavni deo mog života. Preosetljiva sam na te stvari. Pisala sam u prethodnim postovima da ne želim venčanja, spašavanje od muškaraca i ostale zajebancije. To što ih ne želim, ne znači da mi ponekad fale. Fali mi stabilnost u tom pogledu. Želim da imam svoj lični porodični balon. Ali nekako ga uvek izgubim..

Svaki put kada mi se veza raspadne, i ja se rastavim zbog nje. Ne toliko zbog ljubavi koja je tu postojala, ljubav uvek dođe i prođe. Nego zbog vremena. Vremena uloženog u zidanje te veze, u gradnju i nadogradnju svega. Kad se to raspadne, ja ne mogu da se pokupim. Zbog vremena koje je moglo biti i zbog vremena koje sam, još jednom, izgubila na nekog za koga se ispostavi na kraju da me nije prihvatio celu. Da ne može da me podnese i nosi se sa svim mojim ludilima, bubicama, iskrenošću i prošlošću.

I tako.. o svemu ovome raspravljasmo sinoć Burton i ja, i lepo zaključismo da nije ni prvi ni poslednji put da se osećam nokautirano zbog same sebe. Isto tako, setili smo se, da sam ja neuništiva i apsolutno sposobna da preživim svaku situaciju koju mi život donese. Ali da moram malo da izdramim. Zato je on tu. Da me sasluša kako dramim, pošto razume da mi je to potrebno.

I tako, od danas ja ulazim u 65445454 rundu svog života. I ustala sam jutros nekako “light“. Od danas sam na dijeti, uplatila novi mesec u teretani, treba diplomski da završim i završim organizaciju žurke.

I sve će biti okej…

 
21 коментара

Објављено од стране на април 6, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,

Kakva budala, a i ja pored njega

Obavestila sam Vas već da idem u teretanu. Tako ja danas na onoj spravi što simulira skijanje, sva rašrafljena, lete mi noge i ruke na sve strane, ono što mi meri puls svitka non – stop i pokazuje mi da mi puls 120, jer nemam kondiciju. Ja ne odustajem! I tako, čepim se ja na onome, oko mene 20 ogledala i desetak tipova što se samo gledaju. Meni to ne sviđa pa okrenem glavu u drugom pravcu. A tamo uredno začešljan tip “na razdeljak“, sa nekom produhovljenom facom udavi neku slatku devojčicu, pričajući joj o njegovim kućama po okolnim selima, parama kojima ima, kako ljudi lažu kada pričaju kako nemaju para, evo on ima i firmu itd.

Mic po mic, krene on da priča o svojoj budućoj bivšoj ženi, te kakva je ona, kako joj ništa nije bilo dovoljno i još neke ordinarne gluposti. Ne znam koji me đavo naterao da ga pogledam, i verovatno sam napravila “onaj“ moj pogled, što li ne gledam svoja posla, ne znam. Kako me je snimio, tako se okrenuo prema meni, ono devojče pobeže, a on krene da razgovara sa mnom, iako ga ništa nisam pitala. Te što sam ga tako pogledala, pa ja ne znam kako su se oni voleli dok su se zabavljali, i sve joj je pružio, i onda ona ostala trudna i oni se venčali. I opet joj se sve pružio, i čim se porodila, ona se promenila. Više joj ništa nije dovoljno, te je nikakva majka, te hoće da izađe povremeno iz kuće i ostavi babi i dedi dete, te vodi dete sa sobom u kupovine…

Meni skače puls na onoj spravi i mislim se kako to mene uopšte ne interesuje, i zašto on to meni priča i opet koji me đavo naterao da pogledam uopšte u njegovom pravcu? On se ne zaustavlja, Priča li priča, te kako ga je ostavila na kvarno, kako mu ostavila poruku da je baba bolesna, pa otišla, pa mu sad ne dozvoljavaju da vidi dete, a on je bolji roditelj od svih njih zajedno. Kako je unajmio i advokata i privatnog detetktiva (privatnog detetktiva eeeeeej!) da prati svaki njen korak, da joj oduzmu dete i da ona od njega ne dobije ni paru. Ali opet bezveze mu je sve to, jer su se oni mnogo voleli i sve je bilo u redu, ali eto, umešala se njena mama i rekla joj da ga ostavi. Čim mi spomenu mamu, meni ode puls na 150. Ako me nešto nervira, nerviraju me ti takvi što misle da ih devojke ili žene ostavljaju zbog mame. Tako je jedan moj bivši, kada sam ga ostavila zato što je imao robovlasničke ideje u vezi mene, trtljao dugo vremena po varoši, kako mi je mama rekla da ja to uradim, kao da ja nemam mozga da vidim da je on kreten, nego treba mama to da mi kaže.

Elem, tako ja sa pulsom od 150 i iznervirana više do daske, krenem da vičem na onog sa razdeljkom. Ne sećam se tačno šta sam mu rekla, jer uvek tako kada se uzbudim, ne radi mi memorija kako treba. Ali otprilike sam mu rekla da je on idiot, da ako može da bude godinu dana sa devojkom i ne upozna je dovoljno, da je onda još veći idiot. Da decu nije trebao da pravi sa nekim koga ne poznaje dovoljno, da ako nije hteo dete, ima kontrecepcija za to, a ako baš nije ni za to znao, da postoje i abortusi za kasnije. Onda sam mu nešto vikala oko onih privatnih detektiva i rekla mu da je majmun ako hoće da dete odvaja od majke i ustvari da su oboje oni idioti, i da nisu nizašta, a kamoli za decu, i da su samo dete upropastili.

Siđem ja sa one sprave, jer je počela čudno da pišti, uplaših se da me ne strefi srčka, i pređoh u drugi deo da radim vežbe za listove i gastroknemius, sve se misleći usput da se ovaj dovoljno uvredio i da neće više da mi se obraća. Prevarih se ja, evo ga on opet “ Ne ali stani, da ti kažem…“ Ovaj nije normalan, mislim se ja i lepo mu fino kažem da je neću da pričam sa njim i da uopšte nisam ni trebala da počinjem, jer neću da se mešam u njegove stvari. I odem da se presvučem i krenem kući. Presela mi teretana. Do svlačionice vidim one ljude koji mi se saučesnički smeškaju, kao skresala si mu dobro, on je kao tu neka dežurna budala i smarač. A meni ovakvoj kakva sam, bude mi žao. Ja se nekako uvek stavim na stranu tih jadnika. I tako dok se presvlačim razmišljam kako sam ispala nefer, ko sam ja da sudim? Možda čoveku trebalo samo malo da se izjada..

I tako ja da krenem kući, htedoh njemu da se izvinim što sam prasnula na njega, ali evo njega on me čeka. Ne stigoh ni da zinem, a on već vadi telefon da mi pokaže slike njegove ćerke. Hoću, naravno, što da ne. Odgledah ja slike, dete ko dete, preslatko, i taman opet da zinem, izvali on sledeće:
– “Vidiš kako je slatka, dovešću je ja neki dan ovde, da se upoznate, vas dve bi se dobro slagale. Ti ovde dolaziš svako prepodne?“
Ja onako zbunjena, kažem da, krenem kući i mislim se kako sam ja teška budala. Što se bre takvi likovi uvek lepe za mene? ‘Em me udavio, ’em sam se javno izdrala na njega, ali njemu to izgleda dobro, kvalitetna sam, pa da me upoznaje sa ćerkom. Dobar sam kandidat za majku, maćehu, šta li? Sad se sve tripujem da ću od sutra da budem praćena od nekog privatnog detektiva!
Koja sam ja budala……

 
12 коментара

Објављено од стране на март 23, 2009 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , ,